Nastavak sukoba izmeđ BiH i Hrvatske: Kavazović poručio Kolindi da prestane sa etiketiranje muslimana

Poglavar Islamske zajednice u BiH, reis Husein Kavazović, ponovo je zatražio od predsednice Kolinde Grabar Kitarović i drugih hrtvatskih zvaničnika da prestanu sa zlonamernom kampanjom u kojoj se bosanski muslimani i BiH etiketiraju kao potencijalna teroristička opasnost za susede u Evropi. 

Kavazović u pismu Kitarovićevoj navodi da kampanja za cilj ima diskreditovanje Bošnjaka i, kako navodi, sejanje straha od njihovog prisustva u Evropi.

Kavazović takođe od Kitarović traži da, radi očuvanja dobrosusedskih odnosa, pojasni dokaze na osnovu kojih iznosi svoje tvrdnje o tome da su muslimani u BiH i okruženju opasnost po Hrvatsku i Evropu, preneo je portal klix.ba.

Sigurnosno obaveštajna agencija Hrvatske objavila je prošle sedmice najnoviji izveštaj o stanju bezbednosti u zemlji i regionu za 2017. u kojem se, između ostalog, kaže da u BiH ima 10.000 džihadista.

Kitarović je tim povodom rekla da SOA radi objektivno, kvalitetno i bez političkog uticaja.

Hrvatska predsednica je izjavila i da retorika iz Bosne i Hercegovine povodom izveštaja hrvatske Sigurnosno-obaveštajna agencija i gradnje Pelješkog mosta “nije zdrava“.

„Retorika koja stiže iz Bosne i Hercegovine prema Hrvatskoj nije zdrava i prijateljska“, izjavila je Grabar-Kitarović u La Valeti u petak, dan pošto je hrvatska obaveštajna agencija objavila podatke o „pretnji islamskog radikalizma u regionu“.

„U poslednje vreme primećujem retoriku protiv Hrvatske, pa i protivljenje Pelješkom mostu koji nikako ne može ugroziti Bosnu i Hercegovinu“, rekla je Grabar-Kitarović.

Bošnjački dužnosnici u Bosni i Hercegovini protive se tome da se gradnja Pelješkog mosta počne prije nego što dvije susjedne zemlje riješe granicu na moru.

„Ta retorika nije zdrava, nije dobra, jer su Bosna i Hercegovina i Hrvatska orijentisane jedna na drugu“, dodala je hrvatska predsednica na Malti.

SOA je, inače, navela da se s područja hrvatskog jugoistočnog susedstva grupi Islamska država Irak i Levant priključilo gotovo 1.000 ljudi, uglavnom „sledbenika džihadističkog salafizma“.

Upitana je li reakcija Bošnjaka, s obzirom na taj izveštaj, preterana, Grabar-Kitarović je rekla:

„Brojke same nisu bitne koliko su bitni trendovi rasta radikalizma i pojedinaca koji su ili deo ekstremističkih grupa ili su samoradikalizovani pojedinci“.

Ona se, kazala je, protivi tome da se ekstremizam i radikalizam izjednačavaju s bilo kojim narodom, etničkom ili religijskom grupom.

„Volela bih da vidim kako možemo pomoći islamskim zajednicama, ne samo u susedstvu, nego i u Evropskoj uniji“, rekla je ona, misleći na uspešno integrisanu islamsku zajednicu u Hrvatskoj, prenele su agencije.

Agencije iz Bosne i Hercegovine, međutim, tvrde da s hrvatskim kolegama nikad nisu razmenili takve podatke i da je reč o proizvoljnim procenama.