NATO – ćilim za “evropski“ islam

Piše: Vladimir Frolov

Kada posle izjave prvog čoveka nemačke BND da svi tragovi  evropskog  terorizma vode do Sarajeva, osvane iznenada prvi čovek CIA u Sarajevu, potvrdiće se ona stara policijska izreka da se zločinac uvek vraća na mesto zločina, zbog griže savesti, kako tvrde psihijatri!

Upotreba, tačnije zloupotreba vere u velikodržavnom interesu, bila je praksa u nekadašnjem Otomanskom carstvu koga više nema, osim u nedosanjim snovima  političara na Bosforu.

Početak današnje zavrzlame nastao je još na Berlinskom kongresu, jer voljom pruskog moćnika ušetaše Bečlije u BiH a domaći muslimani postadoše siročići, ali zakratko.

Planeri dvorski u Beču opsetiše se brzo da je Stambol samo preko povlastica i vere korist od njih imao, te se zato osnova institut na bečkom univerzitetu, kako bi se Islam detaljno izučio i u velikodržavnim  planovima korisno upotrebio!

Počeše zato domaće muslimane „carskim“ ljudima nazivati, izmisliše novo ime “bosanci“ za stanovnike BiH da ga nametnu buntovnim Srbima, te im i jezik nazvaše „bosanski“!

Dugo su u katoličkom Beču razmatrali stav prema Islamu, tek posle blistave srpske pobede u Kumanovskoj bitci naprasno prelomiše, i carski ukaz hitro doneše.

Postade tako Islam „carska vera“, a Austro-Ugarska prva katolička država u Evropi koja ga je priznala (po tvrdnjama samih bečkih istoričara)!

U Velikom ratu, platiće skupo muslimani BiH „carsku veru“, ostavljajući kosti po Srbiji, Galiciji i Bukovini, Karpatima, i naročito kao carska uzdanica na Pijavi u Italiji!

Propade u Velikom ratu carska država, preteče Islamski institut bečkog univerziteta a   muslimani BiH ostadoše u novoj državi, koju je srpska pobeda stvorila.

Čim nacistička Nemačka proguta nezavisnu Austriju, „anšlusom“ kao voljom većine Austrijanaca, nacistički planeri se odmah opsetiše instituta i planova za „carske ljude“!

Planirajući da na Bliskom istoku pokrenu panislamsku lavinu, sa željom da Turska otvoreno krene sa Nemačkom na britansku kolonijalnu vojsku, nekadanjim „carskim ljudima“ namenili su Nemci novu uniformu za staru ulogu, na brdovitom Balkanu.

Kad se proglasi NDH, počašćeni su muslimani laskavim imenom „hrvatsko cvijeće“ jer su im Hrvati dodelili ulogu nekadašnjeg „šuckora“, istrebljivača svega srpskog u Velikom ratu. Rame uz rame sa Hrvatima, iskaza se „cvijeće“ u zločinu nad Srbima koje u crno zaviše, dok se Srbi puške ne latiše i ratovanja ne prihvatiše.

– Ljubav stara, zaborava nema – naročito kada je iskazana rajhsmarkama, pa se deo starešina IVZ odluči  ipak za Berlin pre nego li za Zagreb, u novoproglašenoj nacističkoj NDH!

Muslimanske verske vođe zakukaše Nemcima kako su zloupotrebljeni od Hrvata, te sada trpe osvetu a nisu ni naoružani ni dovoljno organizovani da se uspešno odbrane od srpskih ustanika, koji su namerni da unište fašističke zločince u svojoj zemlji.

Kada se polomi nacistička kičma pod Staljingradom, poraz postade neumitan i Nemci pokrenuše akciju da pridobiju mnoge narode Evrope, da protiv Crvene armije ratuju zajedno!

Setiše se tada i molbi  bosansko-hercegovačkih  muslimana, da se oni organizuju i obuče!

Prvi čovek  SS Himler  dogovori sa El Huseinijem, velikim Jerusalimskim muftijom, da najpre poseti Pavelića, a potom organizuje ciklus predavanja za muslimane, kao odabrane!

Veliki je muftija animator, namazan i premazan u dugogodišnjoj borbi sa nemilosrdnim britanskim tajnim službama, vešt upotrebi vere u cilju ostvarenja namere, al ni domaćini u Zagrebu nisu mačiji kašalj, kaljeni kod ugarskih i austrijskih majstora, premazivani pritom vatikanskim zaštitnim mastima, te se kosa na brus nameri, kako Srbi kažu!

Pod budnim okom domaćina, koji su kao povod posete koristili svečanost otvorenja džamije u Zagrebu na trgu Kulina bana, uspeo je Veliki muftija Jerusalimski pokrenuti formiranje 13.SS divizije nazvane „handžar“ (po amblemu na rukavu bluze), provodeći radni nalog svemoćnog  Himlera!

Jeste da su muslimani „hrvatsko cvijeće“, ali postaće samo hrvatske koprive bez autonomije o kojoj mnogi sanjaju sa željom i da se osamostale, kao deo velikog nemačkog Rajha.

Najkraći put do takve autonomije vodi preko SS divizije, koja je većinski muslimanska formacija, iako se Zagreb svojski trudio, da katolički deo ne bude vidljiva manjina.

Veliki će muftija dogovoriti obuku verskih referenata u Nemačkoj, gde će o nacizmu i vezama sa panislamskim ciljevima, učiti od nekadašnjih „istraživača“ po palestinskim logorima. Zločin nad Srbima nije ni trebalo da uče, to im je od dedova i očeva već nasleđeno!

Uspeće veliki muftija da ubedi Berlin da „handžar“ divizija ostane u BiH, kako bi tamanila Srbe i razbijala JBuO, tako vidljivo pomažući veliki nemački Rajh.

Delo i učinak ovih zločinaca, još žive u sećanju Krajišnika koji su kao deca zapamtili te strahote „cvijeća“, u operacijama spržene zemlje!

Povlačeći se maja 45. sa nemačkim trupama u Italiju da se spasu od opravdane osvete pobedni ka, pripadnici „handžar“ divizije neće doživeti sudbinu hrvatske fašističke vojske na Blajburškom polju.

Za Britance je nemačka uniforma tada bila odlučujuća, makar na njoj bila vidljiva fašistička hrvatska šahovnica i stilizovani handžar.

Obećao je Vinston da će pripadnici nemačke vojske u britansko zarobljeništvo, njegova reč „džentlmena“ pretegnu, pa tako zločinci iz „handžar“ divizije pretekoše, a zarobljeni saborci iz  ustaške „crne legije“ u Mariboru osvanuše!

Pripremajući građanski  rat u Jugoslaviji devedesetih godina prošlog veka, njegovi planeri setiće se i bečkog instituta i „cvijeća“ jer nisu dovršili stare planove, a pogodna prilika se napokon ukaza!

NATO instruktori preuzeše 93. godine organizovanje dobrovoljaca iz muslimanskih zemalja  za novu „handžar“ diviziju, prethodno obnavljajući stare veze na brdovitom Balkanu!

Papiri u bečkom institutu nisu izgoreli, samo su zanovljeni u uspešnoj kampanji „samo organizovanja“ mudžahedina u Avganistanu, još sedamdesetih godina prošlog veka!

Posle Dejtona, umesto Vinstonove reči data je Bilova „časna“ da neće biti suda za te zločince, te mnogi „dobrovoljci“ rado ostadoše u „oslobođenoj“ zemlji, na brdovitom Balkanu.

Čekajući novo radosno okupljanje, vredno su prenosili znanje, što svojim potomcima, što raznim „posetiocima“ koji kao poklonici čistog vazduha Konjuh-planinu obilaze, učeći usput veštine od internacionalnih majstora zločina i nasilja, pod budnim okom verskih službenika IVZ, koji sada umesto u Berlin na specijalizaciju, u Rijad odlaze.

Kada zločinci nemaju savesti, ostaje im „evropski islam“ nastao u kuhinji bečke dvorske kancelarije, usavršen trudom nemačkih nacista, zemljama Bliskog istoka raznet putovanjima velikog Jerusalimskog muftije, prekaljen na visoravnima Avganistana u „humanitarnoj misiji“ raznih pomagača Lenglija, vidljivo ponuđen kao neovakcina u poruci Davutoglua  na verskoj svečanosti u Banjaluci, glavnom gradu Republike Srpske (da se nikako ne zaboravi)!

Ipak, najpre je turski predsednik Erdogan skoknuo do Zagreba, da  možda pročita onaj ukaz o proglašenju muslimana za „hrvatsko cvijeće“ i odluku fašističke vlade o proglašenju Banja Luke za glavni grad NDH (kad nestane SRBA), povodom proslave obljetnice (godišnjica) „autohtonog hrvatskog islama“, koji je proglašen u vreme NDH a začin mu je bio i veliki Jerusalimski muftija  El Huseini!

Tek se  potom uzoritom  Komarici „spontano“  usni Blajgurg u Banja Luci, a starešinstvo IVZ u Sarajevu odmah toplo pozdravi njegov vizionarski sanak (pusti)!

(toliko „slučajnosti“ u vreme smutno na brdovitom Balkanu, ili …… ?)  

Svi su oni međutim, samo nemili, neželjeni i prolazni na zemlji srpskoj, koja je večna!