Naučnici omogućili brisanje pamćenja
Naučnici su uspjeli da izbrišu neželjena sjećanja iz mozgova ispitanika zahvaljujući elektrokonvulzivnoj terapiji, u ovom eksperimentu, pacijenti sa istorijom traume bili su podvrgavani elektrokonvulzivnoj terapiji, ranije poznatoj kao elektro šokovi. Ona je potpuno izbrisala njihovo sjećanje na stresne situacije iz prošlosti.
Marijn Kros, neurolog, kaže da je efekat, efekat je vrlo snažan.
Naučnici su ranije mislili da jednom ukorenjeno sjećanje zauvjek ostaje u mozgu i ne može da se izmjeni. Ljudi sa anksioznošću i sličnim poremećajima naučeni su da prevaziđu strahove, tako što stvaraju nova sjećanja, ali se stara mogu ponovo aktivirati u bilo kom trenutku.
Pre oko jedne decenije, istraživači su došli do iznenađujućeg otkrića. Pacove su podsjetili na neki raniji strah, a kod onih kod kojih ništa nisu preduzimali, sećanje se ponovo stabilizovalo. Međutim, pod dejstvom nekih medikamenata koji se miješaju u proces utvrđivanja novog sjećanja, uspeli su u potpunosti da izbrišu sjećanja životinja. Ono što je najvažnije, druga sjećanja, izuzev tog traumatičnog, ostala su netaknuta.
Da li je isto moguće primeniti i na ljudima, ostala je nepoznanica, jer je nemoguće dobiti dozvolu za ubrizgavanje takvog leka pravo u mozak. Ipak, dr Kros i njegove kolege uspeli su da prevaziđu problem.
Njihovi ispitanici bilo je 39 pacijenata koji su se podvrgli elektrokonvulzivnoj terapiji zbog duboke depresije.
Tokom lečenja, pacijenti su dobijali sredstvo za opuštanje mišića, anestetik, a kroz mozak im je puštana struja.
Nije jasno kako elektrokonvulzivna terapija djeluje, ali neki smatraju da menja tok krvi kroz mozak, ili čak njegov metabolizam, dok drugi veruju da otpušta određene hemikalije u mozgu koje se bore protiv depresije.
Pacijenti koji su lečeni ovom terapijom su oni koji nisu reagovali na druge načine lečenja, čak ni najjačim lekovima.
Pacijenti su pre tretmana gledali fotografije i slušali naraciju o dve tužne priče.
Jedna je bila o dečaku kog je udario autmobil i kom su lekari morali da amputiraju stopala. Druga je bila o sestrama od kojih je jedna kidnapovana i mučena.
Sedam dana kasnije, pacijenti su nasumice podeljeni u tri grupe: A, B i C. Svaka osoba imala je zadatak da se seti detalja jedne od tih priča, kako bi se ponovo aktiviralo sećanje na njih.
Grupa A dobila je elektrokonvulzivnu terapiju odmah posle toga. Dan kasnije, pacijenti su dobili upitnike o obe priče i setili se većine detalja o priči koje nije trebalo da se prisećaju pre tretmana.
Međutim, druge priče se nisu najbolje sećali. Štaviše, nagađali su o čemu je reč.
Pacijenti iz grupe B dobili su ECT odmah posle i njihova sećanja testirana su odmah po proceduri. Sećanja na obe priče bila su netaknuta. To sugeriše da je mozgu potrebno vreme da izbriše sećanja, što su naučnici i predvideli.
Poslednja grupa C bila je kontrolna i nije primila ECT. Kada su testirani, sećanja na priče bila su još bolja.
Ipak, mnogo više testiranja je potrebno, kako bi se potvrdilo da se na ovaj način mogu brisati sećanja. Takođe, nije siguro ni da li je brisanje istih privremeno ili stalno.
Iako tehnika možda može da deluje na jednostavne priče, treba proveriti da li je slično moguće i sa mnogo traumatičnijim sećanjima.
Neki istraživači trenutno ispituju propranolol, koji sprečava delovanje hormona zaduženih za usađivanje sećanja. Ovog leta, dr Nader trebalo bi da testira lek na oko 50 pacijenata koji pate od posttraumatskog stres sindroma.
