Научници УЦГ заинтересовали свјетске компаније, осмислили невидљиви водени жиг

Радови научно-истраживачког тима из Црне Горе привукли су глобалну пажњу захваљујући аутентичној идеји да се заштите ауторска права дигиталног садржаја уз помоћ невидљивог воденог жига. Њихови радови привукли су пажњу највећих свјетских компанија – Meta i Microsoft Research Asia.

Научни истраживачи са Универзитета Црне Горе професор Игор Ђуровић, Славко Ковачевић са Електротехничког факултета и Коста Павловић са Природно-математичког факултета већ четири године раде на заштити ауторских права и спречавању злоупотребе садржаја. Тако су осмислили систем за уметање невидљивог воденог жига у циљу спречавања злоупотребе садржаја (слике, звука, видеа). Тај водени жиг се не може примијетити на садржају али гарантује да је он аутентичан.

Славко Ковачевић који је дио овог научно-истраживачког тима, говорио је за Портал РТЦГ о њиховој иновацији која је заинтригирала истраживачке тимове из цијелог свијета. На почетку, објаснио је шта тачно представља овај водени жиг и како функционише.

„Читаоци овог текста већ су се сусрели са појмом воденог жига (wатермарк на енглеском језику), а да тога можда и нису свјесни. Воденим жиговима чувају се ауторска права над дигиталним садржајем, а најочигледнији примјер јесу фотографије које се каче на интернет. Вјероватно сте до сада наишли на слику преко које је налијепљен лого компаније која посједује права на њену дистрибуцију. Наши водени жигови су управо то, али на суптилан начин. Наиме, ми смо осмислили систем за уметање воденог жига који уметање врши тако да се водени жиг заправо и не види, односно не чује, зависно од тога у који медијум (звук, слика или видео) бива уметнут“, истакао је Ковачевић.

С обзиром на то да је водени жиг непримјетан, његов задатак јесте да не наруши квалитет изворне информације (лијепљењем логоа компаније сакрива се добар дио фотографије), а да ипак заштити ауторска права тако што ће ауторима омогућити непосредан начин његове идентификације.

„Систем који смо ми развили састоји се из два алата. Први, који помоћу вјештачке интелигенције скрива водени жиг унутар медијума од интереса и други, који из медијума који носи водени жиг екстрахује скривену поруку. Та порука, односно водени жиг, може бити било шта, тако да у једној пјесми ми можемо сакрити слику или обратно“, објашњава Ковачевић.

Присуство воденог жига, у контексту спречавања злоупотреба, гарантује да је снимак аутентичан, односно његово непостојање може бити индикатор да је снимак обрађиван.

Овај водени жиг, како објашњава Ковачевић, може бити користан и у контексту политичких говора. Он се употребљава како се осигурала аутентичност изјава политичких лидера. Па су тако подаци који су били у фокусу њиховог истраживања проистекли из Скупштине.

„Приоритет је реализовати сервис који би без потешкоћа могао да разврста аутентичне и неаутентичне говоре, односно снимке. Задатак нашег система био би да воденим жигом “означимо” све оно што потиче из Скупштине на самом извору, у пленарној сали, а да на пријемној страни омогућимо једноставну верификацију. Тиме би се сваки покушај кривотворења информација врло брзо могао осујетити – сваки грађанин имао би прилику да сам, непосредно провјери аутентичност података. Ми смо у стању да у говору једног посланика уметнемо информацију о томе ко говори, гдје и којим поводом, а да ту информацију сакријемо тако да је само наш систем може пронаћи“, објашњава Славко.

Овај научно истраживачки тим је објавио четири научна рада фокусирана на уметање водених жигова. Истраживачки тимови из цијелог свијета цитирали су њихове радове, међу којима су Meta (бивши Фејсбук) i Microsoft Research Asia

„Оно што нам највише улива повјерење у будућност нашег рада јесте афирмација овако звучних имена, који о нама говоре не само као о пионирима употребе дубоког учења у области водених жигова, већ и као о конкуренцији са којом се вриједи такмичити“, истакао је Славко у разговору за наш портал.

Колико је Црна Гора спремна за употребу вјештачке интелигенције?

На питање да ли идемо у корак са свијетом у развоју технологије вјештачке интелигенције, Ковачевић истиче да нажалост не идемо и да су неопходне промјене да би сустигли свијет.

„Наш образовни систем је недопустиво инертан, а у доброј мјери и непријатељски настројен према промјенама које ће нам омогућити бржи развој. Како бисмо сустигли свијет ми морамо да се мијењамо, а за то је поред труда неопходна и политичка воља. Мишљења сам да наша држава мора још јуче да мијења план и програм не само факултета, већ и основних и средњих школа како би кадар који производимо био заокружен и радно способан у оној мјери која је потребна да дође до планираних, а не случајних бољитака“, казао је он.

Међутим, наглашава да се вјештачка интелигенција употребљава у Црној Гори у изненађујуће великој мјери.

„Системе који користе вјештачку интелигенцију већ користе наше банке, али и друге веће компаније. Такође, користе је и многи грађани у свакодневном раду, а ту првенствено мислим на употребу великих језичких модела. Нажалост, јако мали број домаћих компанија ради на развоју рјешења из ове области“, казао је Ковачевић.

Злоупотребе вјештачке интелигенције, „деепфаке“ технологија

Употреба вјештачке интелигенције не само да представља развојну шансу за Црну Гору, већ доноси и бројне бенефите привреди. Ипак, постоји и опасност од злоупотреба, посебно у вези са лажним информацијама генерисаним путем дубоког учења.

Ковачевић напомиње да су грађани и те како упознати са такозваним дипфејковима тј. лажним видеима (што је примјењиво и на звук и слику) који опонашају људе. Временом ће се, упозорава он, линија између реалности и имагинарног избрисати.

„Важно је едуковати грађане о овим опасностима и радити на развоју технологија које ће омогућити провјеру аутентичности информација“, сматра Ковачевић.

Слика Трампа представља деепфаке генерисан од стране Midjourney алгоритма.

У питању је лажна слика коју је направио софтвер који користи генеративну вјештачку интелигенцију, а која тако изгледа увјерљиво да је тешко препознати да се ради о монтажи.

Дипфејк (Deepfake) су заправо синтетички медији у којима је особа на постојећој слици или видео снимку замијењена нечијим ликом. Дипфејк технологија користи моћне технике од машинског учења и вјештачке интелигенције за манипулисање или генерисање визуелног и аудио садржаја.

Ковачевић указује на то да су монтаже као производ дубоког учења веома увјерљиве и да су њима рањиве готово све категорије становништва.

„Једина шанса лежи управо у технологији која ће свима нама омогућити да провјеримо аутентичност информације. Поменућу Илона Маска из Шипова и забрињавајуће велики број људи који су сматрали да се ради о аутентичним подацима. Овакве и сличне монтаже које су производ дубоког учења веома су увјерљиве и њима су рањиве готово све категорије становништва. Да ствари буду додатно забрињавајуће, ове технологије тек треба да достигну фазу одређене зрелости“, истакао је он.

Како један вид заштите од ових злоупотреба јесте употреба водених жигова, како би садржај остао аутентичан.

Ковачевић истиче да је њихов рад на пројекту трајао је од 2020. године, а подршку су пружили не само научни часописи, већ и институције попут Скупштине Црне Горе и Иновационо-предузетничког центра Технополис из Никшића. Такође, добили су значајну финансијску подршку од Фонда за иновације Црне Горе. За даљи рад и напредак неопходна је, каже, додатна подршка, па би овом истраживачком тиму значила подршка државе кроз Закон о подстицајним мјерама за развој истраживања и иновација.

На питање какаво је интересовање младих студената за ову област, Ковачевић је казао да је велико, али да постоји потреба за систематичнијим приступом образовању и подршци државе.

„Један од горућих проблема високошколованог кадра јесте недовољан број прилика које одговарају стеченој дипломи и уложеном труду. Задатак је свих нас да створимо повољнији амбијент, а нама који долазимо са Универзитета и етичка обавеза да у овом процесу будемо кључни партнер. Кроз овакве и сличне пројекте настојаћемо да нашим студентима дамо шансу да уђу у коштац са проблемима за чије су се рјешавање школовали. Надамо се да ће се тиме створити лавински ефекат, а све у циљу трансформације ИЦТ сектора у стратешку грану наше привреде“, истиче Ковачевић.

У суштини, водени жигови представљају кључне алате у борби против злоупотреба вјештачке интелигенције, али и у стварању нових прилика за развој домаће економске и технолошке сцене. Међутим, како закључује наш саговорник, држава треба и мора радити више на законском оквиру, обезбјеђивању адекватног менторства почетницима у бизнису, измјенама образовног система, како би ишли у корак са свијетом у развоју ове новоразвијене технологије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: