Naučnici upozoravaju na „tihu pandemiju“

Svet se nalazi usred krize otpornosti na antibiotike koja doprinosi smrti skoro 5 miliona ljudi godišnje. Ali bakterije nisu jedini mutirajući patogeni koji treba da nas brinu.

Gljivične infekcije se takođe prilagođavaju van granica naše medicine, izazivajući „tihu pandemiju“ koju, kako navode naučnici, treba hitno rešiti.

„Opasnost od gljivičnih patogena i otpornosti na gljivice, iako je to globalno sve veći problem, izostavljena je iz debate“, objašnjava molekularni biolog Norman van Rajn sa Univerziteta u Mančesteru u Velikoj Britaniji.

Ovog septembra u Njujorku Ujedinjene nacije su domaćin sastanka na temu otpornosti na antimikrobne lekove, koji uključuje razgovore o otpornim bakterijama, gljivicama, virusima ili parazitima.

Uoči ovog događaja, van Rajn i međunarodni tim naučnika pozivaju vlade, istraživačku zajednicu i farmaceutsku industriju da „gledaju dalje od bakterija“.

Gljivične infekcije, kako kažu, izostavljene su iz previše inicijativa za borbu protiv otpornosti na antimikrobne lekove.

Bez hitne pažnje i akcije, neke posebno opasne gljivične infekcije koje već zaražavaju 6,5 miliona godišnje i odnose 3,8 miliona života godišnje, mogle bi postati još gore.

„Nesrazmerno veliki fokus na bakterijama je zabrinjavajući jer su mnogi problemi sa rezistencijom na lekove tokom proteklih decenija bili rezultat invazivnih gljivičnih oboljenja, koja su u velikoj meri nedovoljno prepoznate od strane zajednice i vlada“, pišu van Rajn i njegove kolege iz relevatnih institucija u Kini, Holandiji, Austriji, Australiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Brazilu, SAD, Indiji, Turskoj i Ugandi.

Svetska zdravstvena organizacija je 2022. objavila listu prioritetnih patogena gljivica – „prvi globalni napor da se sistematski daju prioriteti gljivičnim patogenima“.

Patogeni koji se smatraju najopasnijim po ljudsko zdravlje uključuju Aspergillus fumigatus, koji potiče od buđi i inficira respiratorni sistem; Candida, koja može izazvati gljivičnu infekciju; Nakaseomyces glabratus, koji može inficirati urogenitalni trakt ili krvotok; i Trichophyton indotineae, koji mogu zaraziti kožu, kosu i nokte.

Najviše su ugroženi stariji ljudi ili oni sa oslabljenim imunitetom.

U poređenju sa bakterijama ili virusima, gljivice su složeniji organizmi, po svojoj građi najsličnije životinjama, što naučnicima čini težom i skupljom mogućnost da razviju lek koji ubija ćelije gljivica bez oštećenja drugih važnih ćelija u telu.

„Za lečenje dubokih ili invazivnih gljivičnih infekcija, dostupne su samo četiri sistemske antigljivične klase i rezistencija je sada pravilo, a ne izuzetak za one trenutno dostupne klase“, pišu autori studije koja je objavljena u časopisu Lanset.

U poslednjih nekoliko decenija, nekoliko obećavajućih novih antimikotika je izašlo na videlo, ali „trku u naoružanju“ između patogena i lekova delimično ubrzava agrohemijska industrija.

„Čak i pre nego što [ovi lekovi] stignu na tržište nakon godina razvoja i kliničkih ispitivanja, agrohemijska industrija je razvila fungicide sa sličnim načinima delovanja, što je rezultiralo unakrsnom rezistencijom za kritične prioritetne patogene“, objašnjavaju naučnici.

„Protivgljivična zaštita je neophodna za sigurnost hrane. Pitanje je, kako da uravnotežimo sigurnost hrane sa sposobnošću da tretiramo sadašnje i buduće otporne gljivične patogene?“

To je zagonetka o kojoj se dugo raspravljalo za antibiotike, ali ne toliko za antimikotike. Van Rajn i njegov tim preporučuju globalni sporazum o ograničavanju određenih antifungalnih lekova na specifične svrhe, kao i propise kako bi se uravnotežila bezbednost hrane i zdravlje.

Sastanak UN u septembru „mora poslužiti kao polazna tačka“ za orkestriran i raznolik pristup otpornosti na antimikrobne lekove, zaključuju istraživači, prenosi Sajens alert.