Nauk narodnog učitelja: Moramo srpskom narodu reći – šta jeste, a šta treba da bude

„Od Svetog Save do danas naš narod je povezivalo jedno pismo i jedan jezik i na njima je stvorena kultura koja je ogledalo nas Srba. Nažalost, poslednji vek počeo je polako da razara taj temelj srpske kulture i nacije”, kaže jedan od najuglednijih lingvista, prof. dr Miloš Kovačević, piše Sputnjik.

Dugogodišnji univerzitetski profesor nedavno je ovenčan diplomom “Narodni učitelj”, koju dodeljuje Fakultet pedagoških nauka u Jagodini za poseban doprinos razvoju obrazovanja i afirmaciju fakulteta.
Decenijama posvećen otklanjanju svih nedoumica vezanih za nacionalni jezik, kao jedno od ključnih identitetskih pitanja srpskog naroda, sebe odavno smatra narodnim učiteljem – “učiteljem svih Srba”.

Ćirilica – identitetsko pitanje

Kovačević ističe u razgovoru za Sputnjik da čovek koji se bavi prosvetom i predaje srpski jezik, u prvom redu, treba da bude neko ko povezuje sve Srbe, pa je tako radio u Banjaluci, Istočnom Sarajevu, Nikšiću, Nišu, Kosovskoj Mitrovici, Somboru, Beogradu, predavao je u Nemačkoj, Engleskoj.

“Morate narodu reći šta on jeste i šta treba da bude i to je najbitnije u našem poslu, jer ako išta povezuje ovaj narod, to je kultura. A šta je kultura jednog naroda? To je kultura pisana istim jezikom i nacionalnim pismom. Kada pogledate šta povezuje nas u ovih osam vekova, to su ćirilica i srpski jezik”, naglašava Kovačević.

Bespoštedni borac za srpski jezik i poštovanje lingvističkih zakonitosti često je bio na meti napada, jer su se pitanja jezika u poslednjoj deceniji 20. veka prožela sa aktuelnim političkim dešavanjima, pa se jedno nije moglo odvojiti od drugog.

“Moj kolega, pokojni Predrag Piper je jednom prilikom rekao da je najveći problem ćirilice u tome što je ona identitetsko pitanje. Pokazuje se danas da vi morate da eksplicitirate opšte poznate naučne činjenice. Možemo da se prisetimo Jovana Dučića koji kaže da su Srbi imali veliki problem sa onima sa kojima su pravili države samo po tome što su mislili da su činjenice koje pokazuju šta su Srbi i šta su doprineli ne samo svojoj nego i evropskoj kulturi, a posebno južnoslovenskoj kulturi, toliko samoočigledne da ih ne treba dokazivati”, ističe sagovornik Sputnjika.

Kada izgubimo ćirilicu

Kovačević upozorava da “Srba verovatno neće biti onoga trenutka kada počnu da se urušavaju njihovi nacionalni kriterijumi, a prvi je već sada vrlo urušen – ćirilica”:

“Kada izgubimo ćirilicu, doći ćemo u situaciju da će se naša deca ponašati prema vlastitom nacionalnom pismu kao što se mi ponašamo danas kada odemo u crkvu. Zna li iko od Srba pročitati šta piše na ikonama u crkvi? Stara ćirilica gotovo je nečitljiva za najveći deo Srba. Kako se gubi ćirilica pod pritiskom latinice, ona će postati nečitljiva za sve Srbe. Moraćemo vlastitu kulturu da prevodimo na drugo pismo, razumljivo budućim generacijama, kojima možda neće biti toliko stalo do srpskog identiteta, koliko do evropskog, a u evropskom identitetu možete nastupiti samo onda kada imate vlastiti identitet. To nikako ne treba izgubiti iz vida”.

Kada je svojevremeno ustao protiv osnivanja lektorata za hrvatski jezik i objašnjavao da jezik ne može biti bosanski nego bošnjački, Kovačević je proglašavan nacionalistom koji gura srpske interese iznad naučnih.