NBS: Krediti za oporavak privrede od virusa biće jeftiniji
1 min read
Foto: D. Jevremović
Narodna banka Srbije (NBS) smanjila je referentnu kamatu za 50 baznih poena na 1,75 odsto i time je praktično poslala poruku da će novac za oporavak privrede od posledica virusa korona biti jeftiniji. Narodna banka Srbije je nesumnjivo slijedila politiku najvažnijih centralnih banaka poput američkog FED-a i Evropske centralne banke, koje su to već učinile.
Da li je to dovoljno i ima li naša glavna banka još neke mogućnosti da pomogne privredi?
Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je to dobra mjera, ali da nije siguran koliko može da pomogne. Teorijski, Narodna banka može da smanji obavezne devizne rezerve. Međutim, kako ih je ranije već smanjivala, došla je do granice kada to više nije moguće.
„Razmere pada privredne aktivnosti još ne možemo da procenimo. Ova kriza je drugačija od drugih, i to ne samo zbog virusa korona. Tržišta su i pre toga bila zagrejana zbog prevelikog rasta cena akcija koji je bio uzrokovan brojnim faktorima, ali ne i privrednim rastom. Sada se taj balon izduvava“, kaže Živković.
Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da je potez Narodne banke u pogledu smanjivanja glavne kamate dobar, ali smatra da neće moći previše da sanira posledice virusa po privrednu aktivnost.
„Ideja je da pojeftine dinarski krediti i da preduzeća izaberu njih zbog manjeg rizika. Vidjećemo kakva će biti reakcija banaka i da li će one smanjiti cijenu zajmova, jer ih ne čini samo bazna kamata. Sem toga, pitanje je i tražnje za njima, da li će se preduzeća zaduživati“, kaže Radosavljević.
Narodna banka, kaže on, nije mogla ništa više da uradi, ali može vlada, koja, po njegovom mišljenju, treba precizno da odmjeri kome treba dati pare, jer nije poenta pare samo potrošiti. Ključ za pomoć nalazi se u rukama države i treba vidjeti kome i kada se mogu dati finansijske olakšice ili direktne subvencije ili odložiti plaćanje obaveza, poreza.
„Ako privreda ne bude radila, neće imati ko da plati porez. Biće problema i sa likvidnošću preduzeća. Takođe, smanjuje se tražnja. Za sada znamo da su najviše pogođeni turizam i transport“, kaže Radosavljević.
Narodna banka je saopštila da smanjenjem referentne kamate u uslovima niskih inflatornih pritisaka dodatno podržavaju kreditni i privredni rast. Kretanja na svjetskom finansijskom tržištu poslednjih dana su pod snažnim uticajem širenja virusa korona – svjetske berze su u padu, a rastu cijene sigurnih oblika ulaganja, poput zlata ili državnih hartija od vrednosti razvijenih zemalja. Povećana neizvjesnost predstavlja rizik po globalni ekonomski rast, usled čega relevantne svetske institucije smanjuju prognoze rasta svjetske ekonomije za tekuću godinu.
U ovakvim uslovima, vodeće centralne banke u svijetu (Federalne rezerve SAD, Banka Engleske, Banka Kanade i Banka Australije) prethodnih dana su smanjile svoje osnovne kamatne stope i objavile da su spremne da preduzmu sve raspoložive mjere u cilju sprečavanja negativnih posledica širenja virusa korona po globalni ekonomski rast. Slične aktivnosti u relaksaciji monetarnih politika očekuju se i od drugih centralnih banaka (prije svega Evropske centralne banke). To bi trebalo da doprinese smanjenju neizvjesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i zadržavanju povoljnih uslova finansiranja u narednom periodu.
„Odluku o nastavku ublažavanja monetarne politike Izvršni odbor je donio imajući u vidu domaće faktore, pojačane rizike iz međunarodnog okruženja u pravcu nižeg globalnog rasta i ocjenu da su inflatorni pritisci po tom osnovu dodatno ublaženi u odnosu na februarsku srednjoročnu projekciju. Narodna banka svakodnevno pažljivo prati kretanja na međunarodnom tržištu i procjenjuje njihov mogući uticaj na domaću ekonomiju. U skladu sa tim, spremni smo da i u narednom periodu blagovremeno reagujemo svim raspoloživim instrumentima kako bi eventualni negativan uticaj pomenutih globalnih kretanja na domaću ekonomiju bio sveden na najmanju moguću mjeru“, naveli su oni.
Puna koordinacija mjera monetarne i fiskalne politike biće nastavljena, što će omogućiti očuvanje ostvarene makroekonomske stabilnosti i smanjenje negativnih efekata dešavanja u međunarodnom okruženju – navode u NBS.
(Politika)
Helikopter Ben objašnjava novac iz helikoptera!
Nadimak Helikopter Ben zbog prethodnice Janet Iellen na čelu američke centralne banke „Fed“ (skraćeno za Federalne rezerve) i današnjeg blogera Brookingsa Ben Bernankea zapravo je besmislen, jer je otac analogije helikoptera Milton Friedman.
U nizu blogova, Bernanke objašnjava kako monetarna politika može delovati sa ograničenjem nulte stope (što sada polako radimo jer stope ne mogu pasti mnogo niže). Kvalitet ovih postova na blogovima nadmašuje sve što se može pročitati na nemačkom o ovoj temi, tako da toplo preporučujem sva tri zainteresovana za posao. Treći deo, ovde izložen, objašnjava o čemu se radi u novcu helikoptera, zašto je to teoretski tako privlačno i tako teško implementirati u praksi.
Novac iz helikoptera zapravo nije ništa drugo do porezni poklon države, koji centralna banka finansira „štampanjem novca“, tvrdi Bernanke. Dva velika problema, prema njegovim očima, su prvo kako se takva politika uklapa u ostatak monetarnog arsenala i drugo, koji zapravo odlučuje o visini i učestalosti takvog dara za porez koji finansira centralna banka.
Njegov zaključak:
Fiskalni programi finansirani novcem, kolokvijalno poznati kao kapi helikoptera, vjerovatno neće biti potrebni Sjedinjenim Državama u doglednoj budućnosti. Oni takođe predstavljaju niz praktičnih izazova implementacije, uključujući njihovo integrisanje u operativni monetarni okvir i obezbeđivanje odgovarajućeg upravljanja i koordinacije između zakonodavne vlasti i centralne banke, ali pod određenim ekstremnim okolnostima – oštro deficitarna ukupna potražnja, iscrpljena monetarna politika i nespremnost zakonodavstva da koristi fiskalne politike koje finansiraju dug – takvi programi mogu biti najbolja dostupna alternativa. Bilo bi preuranjeno isključiti ih.
Helikopter Beni je dobio naziv po tome šta je rekoa kada ponestane novca bacat ćemo ga iz helikoptera,možda je to jedan vid taktike vlasti kod SNS da izvede narod na ulic da ih glasa ,ili kao Milo da uzima lične karte za novac ili iste štampa ,u svakoml sučaju posledica ali i razlog isti,uzimanje vlast i novca od naroda je u obadva slučaja zagarantovan !
Ma koga ovo zanima. Daj da opletemo nekog.