NDH imala ugovor o isporuci radne snage u Njemačku. U logorima radilo pola miliona Srba
1 min readNa skupu o prinudnom radu u Srbiji 1941-1944. otkriveni su malo poznati podaci, među kojima je i onaj da je NDH imala ugovor o isporuci radne snage u Njemačku, te da je u njemačkim logorima radilo čak pola miliona Srba, navode „Novosti“.
„Oko 300.000 ljudi iz Srbije deportovano je na prinudni rad u Nemačku za vrijeme Drugog svetskog rata, i još 200.000 njih kao ratni zarobljenici. U našoj zemlji je na prinudnom i obaveznom radu (obavljao se uz minimalnu nadnicu) godišnje angažovano 80.000 ljudi, od čega 30.000 u Borskom rudniku,“ saopštila je istoričar Marija Obradović, na međunarodnom skupu „Prinudni rad u Srbiji 1941-1944“, u organizaciji beogradskog Centra za istraživanje i edukaciju o holokaustu (CIEH) i berlinskog Humboltovog univerziteta.
„Ljudi su noću lovljeni po ulicama, i slati u Bor, Trepču, Zajaču, Kostolac…,“ istakao je istoričar Zoran Janjetović i dodao:
„Dokumentacija berze rada je uništena, podataka je malo, ali se zna da je oko 45.000 naših ljudi otišlo u Nemačku dobrovoljno, kao ‘gastarbajteri’. Neki su pošli zbog teške ekonomske situacije (nije bilo hleba, ogreva, mesa), a drugi da bi pobegli od masovnih streljanja. Radili su za bednu nadnicu od 0,51 marke po satu po 12 sati dnevno.“
Srbi su imali veće šanse da prežive u njemačkim logorima nego u NDH
„NDH je imala ugovor o isporuci radne snage u Nemačku, a 65 odsto isporučenih bili su Srbi. Tamo su imali veće šanse da prežive nego u NDH,“ rekao je prof. Milan Ristović.
Istoričar Marija Obradović istakla je da je Nedićeva uprava omogućila eksploataciju prirodnih bogatstava i radne snage, a Milovan Pisari i Nikola Radić iz CIEH-a kažu da su prvi na prinudni rad odvedeni Jevreji.
„Popisani su već 16. aprila, na Kalemegdanu, i korišćeni za čišćenje ruševina. Ubrzo su odvedeni u logor Topovske šupe, odakle su pod stražom vođeni na rad, i ubrzo pobijeni. Radnici su prinudno radili i na imanjima folksdoječra, koji su se borili u SS-u,“ kazala je Obradović.
Jedan dio je radio u Njemackoj u fabrikama krupnog kapitala ciji su pravi vlasnici bili u Americi.
Shodno tome odstetu je trebalo traziti i od Amerike.