Не брецај се Мило, од твојих пријетњи само се ти презнојаваш
Мило Ђукановић
Пише: Лука Радоњић
„Нема говора о отимачини, свако ко приложи доказ сачуваће имовину“. Хахах, а ко си ти, да се теби доказује што год?
Докажи ти, испред државе, да то припада држави или да је било када припадало. Докажи да је све што је државно од 1945. године – било и раније државно, ајде докажи. Мислиш да и црквену имовину присвајаш као што си фабрике, предузећа, ријеке и шуме, па да за двије године причаш „то што неко има породичне везе са мном, не значи да не може посједовати манастир“. Капираш ли да нису сви у ЦГ као твоји партијски послушници које програмираш по жељи. Многе ресурсе си отео, црквене не можеш.
Да ли знаш кад је која територија ушла у састав Црне Горе? Да ли знаш колико су ови манастири старији уопште од Црне Горе као државе? И са којим правом се ти позиваш или уопште говориш о историји, кад десет година дрвиш о историјском дисконтинуитету, о српским заблудама Петровића и њихових претходника. Прије два дана си у Беранама рекао да желиш да извучеш Црну Гору из „историјских чељусти“. Историјских чељусти, ало? Па што тражиш онда у историји? Издао си комплетну историју, одричеш је се на сваком кораку, са којим правом ти уопште говориш о томе? Ти си Монтенегро, друже, ти одавно ниси Црна Гора. А реално и суштински, никад ниси ни био. Само камелеон, шибицар, политички преварант, прилагођавао си се у односу на ситуацију, мијењао газде, идеологије, политике, нације, вјере.
Називао си бестидним и болесним халуцинацијама „опасност од српског национализма“, а данас то представљаш као највећу опасност, заклињао се у комунизам па улетио у неолиберализам, клео си се у Косово па га издао, прогонио суверениста па им отео програм, гарантовао Заједницу са Србијом па је срушио, косовске Албанце називао терористима, сад су ти то браћа најближа, ишао си Амфилохију на службе, сагињао се и цјеливао крст у његовим рукама, сад га бестидно нападаш. Па ко би побројао све твоје издаје, прелазе, улазе, излазе. Ти државник, кичма, ово – оно. Ма како да не. И ти некоме да причаш нешто, више не знаш ни колико пара имаш, а почео си политичку каријеру са прслим џемпером. Теби да се доказује нешто, докажи ти поријекло своје имовине.
И брецај се колико год ‘оћеш, од твојих пријетњи само се ти презнојаваш. Нема говора о отимачини, свако ко приложи доказ сачуваће имовину“. Хахах, а ко си ти, да се теби доказује што год? Докажи ти, испред државе, да то припада држави или да је било када припадало. Докажи да је све што је државно од 1945. године – било и раније државно, ајде докажи. Мислиш да и црквену имовину присвајаш као што си фабрике, предузећа, ријеке и шуме, па да за двије године причаш „то што неко има породичне везе са мном, не значи да не може посједовати манастир“. Капираш ли да нису сви у ЦГ као твоји партијски послушници које програмираш по жељи. Многе ресурсе си отео, црквене не можеш.
Да ли знаш кад је која територија ушла у састав Црне Горе? Да ли знаш колико су ови манастири старији уопште од Црне Горе као државе? И са којим правом се ти позиваш или уопште говориш о историји, кад десет година дрвиш о историјском дисконтинуитету, о српским заблудама Петровића и њихових претходника. Прије два дана си у Беранама рекао да желиш да извучеш Црну Гору из „историјских чељусти“. Историјских чељусти, ало? Па што тражиш онда у историји? Издао си комплетну историју, одричеш је се на сваком кораку, са којим правом ти уопште говориш о томе? Ти си Монтенегро, друже, ти одавно ниси Црна Гора. А реално и суштински, никад ниси ни био. Само камелеон, шибицар, политички преварант, прилагођавао си се у односу на ситуацију, мијењао газде, идеологије, политике, нације, вјере.
Називао си бестидним и болесним халуцинацијама „опасност од српског национализма“, а данас то представљаш као највећу опасност, заклињао се у комунизам па улетио у неолиберализам, клео си се у Косово па га издао, прогонио суверениста па им отео програм, гарантовао Заједницу са Србијом па је срушио, косовске Албанце називао терористима, сад су ти то браћа најближа, ишао си Амфилохију на службе, сагињао се и цјеливао крст у његовим рукама, сад га бестидно нападаш. Па ко би побројао све твоје издаје, прелазе, улазе, излазе. Ти државник, кичма, ово – оно. Ма како да не. И ти некоме да причаш нешто, више не знаш ни колико пара имаш, а почео си политичку каријеру са прслим џемпером. Теби да се доказује нешто, докажи ти поријекло своје имовине.
И брецај се колико год ‘оћеш, од твојих пријетњи само се ти презнојаваш.
Извор: Фејсбук
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Шта нам ово рече Новак? Опозиционар?
Novace Adjicu srami se. Ti naucnik? Vidi ti doktorske disertacije, jaka tema, nema zbora.pa gdje bi ti sa tom temom diplomirao bez u Crnoj Gori. Diploma ti je jeftinija od toaletnog papira. mozes samo sa njom da mases i da se zoris dok ti je Milo na vlasti posle sa njom obrisi debelu guzicu. Sa takvom diplomom u danasnje vrijeme ne mozes dalje od Rozaja. Ti si jedan drski lazov i manipulator rdja te ubila, kao te nije sramota od tebe nece nista ostat bez laz gadna koja ce se ugasit prije neg crknes.
Adžićčizam je ozbiljno oboljenje, dramatično stanje umne poremećenosti i odsustvo elementarne pristojnosti!
Za raspravu na ovom adžićkom nivou potrebno je samo malo zdrave logike i znanja koja se podrazumevaju svakom čoveku, svejedno njegovog obrazovanja!
To je teren i onaj odgovarajući format za Novakove, Milove i montenegrinske baljezgarije koje su svjetlosnim miljama daleko od kriterijuma koji bi ovu raspravu doveli na stručnu ravan, među ljude od struke i nauke!
„Ni o čemu što se protivi zdravom razumu se ne može valjano suditi i presuditi“!( Dž. Bentam)
Dakle, vrijeme nije za ozbiljnu raspravu, ponajmanje je vrijeme da se protivniku podastiru stručni argumenti!
Makar ne prije nego silivatelji zdravog razuma odgovore na prosta, ona pučka i laička pitanja, i ono glavno: ČIJE SU CRKVE ONE JEDINE CRNE GORE KRALJA NIKOLE KOJA JE SEBE BILA DEFINISALA KAO DRŽAVU SRPSKOG NARODA NAJVIŠIM PRAVNIM AKTOM, SVOJIM USTAVOM!
Koja je to neka druga meni nepoznata Crna Gora koja je sebe ustavnopravno definisala kao nacionalnu državu crnogorskog naroda!? Koja i kad, od kada je svijeta i vijeka!
Ili možda sumanuti vlastodržac, Gospodar Crne Gore oličen u Nečastivom iz Katunske kani da pravi “ građansku pravoslavnu crkvu“ u duhu postojećeg Ustava!? Ili to on namerava da kanonizuje „Crkvu crnogorskih državljana“ u skladu sa tačkom 2. Ustava Crne Gore!?
U čemu će, valjda, od najveće pomoći da mu bude gradžanin, istoričar i pravnik, još i “ naučnik“, erudita takoreći, nesporna intelektualna gromada, siroma Adžić!
A da se mi prisjetimo da je svaka građevina baš onakva, kakav joj je i sam graditelj!
Ova, koju navešćuju da će je osnovati otimanjem imovine SPC, ako im to kojim slučajem pođe za rukom, biće baš onakva kakvi su joj “ ktitori“.
U takvu jednu građevinu Bog ne stanuje!
@NovakAdzic Откуда оволико кроатизама: традицијски, доцније, шизматик (тако католици увредљиво називају православце, шизма значи подјела, они су тобоже прави хришћани, а ми православци смо се одвојили па смо зато шизматици). Јесте ли ви хрватски или црногорски историчар? Да ли су Вам господине црвено-хрватски хисторичару, културно-историјски ближи Загреб, Рим и Ватикан од Москве и Београда?
Zašto na ovom portalu puštate falcifikatore istorije kao što je Novak Adžić. Pravnik po struci, i propali student istorije što se ne obrati gospodinu Jovanu Markušu koji ima sve dokaze gdje su falcifikovali Šerbo Rastoder, Novak Adžić, Papović, Branko Banjević, dobitnik od juče 13-julske nagrade za 2019g Šekularac i najveći falcifikator među jednakima Živko Andrijašević. Jovan Markuš kada govori nijednu rečenicu ne kaže a da ne podnese dokaz. Što ne zakažu tribinu ovi gore falcifikatori sa Jovanom Markušem i Aleksandrom Stamatovićem koje ga isto mnogo cijenim.Znaju oni dobro da sa ovom dvojicom nemaju ni minimum šansi.
Gdje si adzicu!STA je,cim neko posalje jak tekst odma te salje gospodar da toboz intervenises.znamo mi istoriju,nismo je ucili iz monitora.ti tekstovi su ti odlicni za cdm portal,tamo Ce ti proci.
Kakve ovo veze ima sa mnom kaze Novak Adzic,ima itekao,za lazno predstvaljanje se odgovara,ili prilozite pismo koje ste uputili kao protest za lazno predstvaljanje na ovom plakatu .Dakle ,ako se neko predstvalja to sto nije ,on se naziva sarlatanom ,kao Miras i drustvo oko njega!
Miras je crkveni velikodostojnik koliko ste vi naucnik !
Eto toliko to ima veze sa Vama.
Gledao sam ja razne šarlatane i prevarante, bajagi naučne radnike, ali ovo čudo od Novaka nijesam!
Prevaranti su obično tihi i pretvorni, ne talasaju, svjesni da su u neznanju, jednako kao i u laži, noge kratke!
Ovo „naučnika “ ima “ prethodni problem“ , onaj sa zdravorazumskim razmišljanjem, logikom, da ne spominjem složene procese mišljenja, analize i zaključivanja.
Ono se bavilo “ istorisko-pravno“ crkvenim pitanjem!? Nadobudnik slabo stoji sa naučnom terminologijom, lupeta i bulazni, bez da pomisli kako ga ozbiljan svijet nauke doživljava, valjda i prezire ovog voluntaristu, amatera i grozomoranog manipulanta, čak i u svemu tome početnika!
Taman kao i Milo, logikom diletanta i neznalice nasrće na nauku, javnost i zdrav razum!
I evo pitanja za osmaka: Da li će recimo crnogorska država najavljenim Zakonom da od SPC potražuje samo one crkve sa prostora Stare srpske Crne Gore, ili se to odnosi i na crkve sa svih onih srpskih prostora koji će tek, koliko juče istorijski posmatrano, da uđu u sastav današnje države?
Da li je Milu i Novaku crnogorsko samo ono što baštine srpski prostori one četri crnogorske nahije, ili i sve ono što će u miraz da im donesu okolni Srbi, od Primorja i Boke, da do Brda, Stare Hercegivine i Staroga Vlaha?
Hoće li da traže i pećku Patrijaršiju, recimo?
… E, sada će Novak sve to da nam „naučno“ obijasni.
Treba mu samo još zera vremena da dočita naučnu literaturu, istorijsku i pravnu, pa će da se glasne.
Biće zanimljivo ukoliko se usudi!
Novace,
Da li bi mogao objasniti zasto Djurdjevi Stupovi ili recimo Manastir Moraca pripadaju drzavi CG kad su stariji od drzave nekoliko vjekova i imaju istog titulara evo 800 godina
Kakve veze ovaj akt ima sa mnom, nijesam ja to potpisao, ja sam ono sto jesam. Bio sam davno odlican student Pravnog fakulteta i diplomirao na istom sa vrhunskim uspjehom, potom sam iz ciste istorije zavrsio magistarske studije i stekao titulu i zvanje magistra isrorijskih nauka, pa sam nakon magistrature zavrsio 3 godine doktorskih studija iz ciste istorije, prijavio pismenu doktorsku disertaciju zavrsenu jos 2015. Ali mi ovaj rezim pravi probleme da formalno branim ono sto sam kao doktorand davno u redovnom postupku zavrsio-svoju doktorsku tezu „Crnogorska stranka 1925-1945“, 935 stranica, font Times new roman 12, 5.865 fusnota. Ja sam sve zavrsio kako treba i sto treba. Ostalo nije do mene i ja se lazno ne predstavljam. Sto neko drugi to radi to me ne zanima. Uvijek se potpisujem ono sto jesam -pravnik i istoricar, magistar i doktorand istorijskih nauka i strucni saradnik na katedri za istoriju FF UCG u Niksicu na 4 predmeta „Uvod u istoriju i istorija istoriografije“ 1 i 2 i „Istorija Jugoslavije“ 1 i 2. Jeli vam sad jasno i batalite vise s podvalama.
Luka,Srbine,400000 ljudi u Cg je uz SPC,tako da ce poslednji komunisticki diktator u Evropi na ovu temu sebi slomiti kicmu! Kraj mu je! BTW svaka cast za tekst! Srpska Budve preko Niksica do Berana je branic Crne Gore!
Hiljadu godina cojstva i pivarstva,plus 26 godina CPC i jos pride Dr Adzic 10 godina kako se potpisuje lazno kao promovisani naucnik.
„Молим поштовано Вијеће Филозофског факултета Универзитета Црне Горе да ми одобри тему за израду докторске дисертације под радним насловом „Црногорска странка 1925-1945″. За ментора предлажем академика проф.др Шерба Растодера…“, пише кандидат и молилац мр Новак Аџић и својеручно потписује 17.фебруара 2015.године.
i pored svega On Novak Adzic se javlja za rijec da On zna .ovo samo moze u ovoj vukojebini od drzve u kojoj se ovakvi javljau za rijec da nesto kazu kao navodno naucnici.
Поштовани Аџићу,
претпоставка је да ваше презиме потиче од Аџија – оног који је посјетио Христов гроб у смутна времена. Ако је било ко од његових потомака,сем вас, икад, писао латиницом, ви сте у праву.
Или мијењајте презиме или се врћите на србицу – нема друге.
Ваша перцепција историје је нововремена – латинична. Први постулат историчности је вријеме у коме се анализира догађај !!!
Кроз латинична сочива, Срби су највећи непријатељ јер је њихов ген слободарски !!!
Сви издајнички политичари екс Југославије су потрчали под скуте империјалистичких сила не слободе ради већ да остану на власти !!!
Мило је играч – коцкар, ва банк…он не диже тензије ради решавања проблема, већ да НАТО трупе увуче у Црну Гору да би себе заштитио.
Ко зна малу математику, алгебру, у Црној Гори, може израчунати да сем десетак психотичних особа, нико неће запуцати на комшије и родбину !!!
А Срби на НАТО хоће са задовољством и осмијехом !!!
А тада ће Мило у тенк, на брод, путем издаје краља Николе !!!
a ko si ti? slikao si se na mostu na morači i šta?…… sad si neko?
Sve receno kako treba.Njemu su šiptari stavili muda u procep , ni je on bas toliki srbo mrzac.On prica ono sto mu drugi kazu .Milo je u velikim govnima „očito“
Свети Сава
Српска црква која се већ национално била обележила са словенском службом и словенском књижевношћу, прошла би, после оваквог Стевановог решења, као што је прошла и Хрватска црква за владе краља Томислава, и као што је прошла црква у Зети за владе Михајла и Бодина, да се код Срба није нашао човек који је ауторитетом својом покварио већ свршену ствар, тј. прелаз у римокатолицизам. То је био Свети Сава.
Свети Сава је најмлађи син Немањин (Стеван, Вукан и Растко). Рођен око 1175. васпитао се на двору Немањином и кад му је било око 17 година искористи прилику, кад су калуђери манастира Светог Пантелејмона из Свете Горе били код његовог оца ради милостиње, те са њиме побегне у Свету Гору, где се и замонаши. То је могло бити с јесени 1193. и по том прешао у Ватопед који се онда славио својим ученим калуђерима и великом библиотеком. Свети Сава живео је као строги испосник да му се сви дивили, а читао је и радио на свом умном усавршавању као најмарљивији ученик. Глас о њему распростро се беше по свој Светој Гори и сви долажаху да га виде и да му се диве.
Ускоро његов отац Немања одступи од престола 25. марта 1196. и закалуђери се, по свој прилици у граду Расу у цркви Светих апостола Петра и Павла. Потом оде у Студеницу. Сава се необично обрадовао поступку свога оца и позове га да дође у Свету Гору. Симеун (Немања) прими позив Савин и дође у Ватопед. Сава му том приликом предложи да обиђу целу Свету Гору и све манастире у њој. Симеун пристане и обишавши све, Сава му рече „Оче, сви народи имају у Светој Гори бар по један свој манастир само Срби немају“. Како на имању манастира Ватопеда бејаху рушевине старог манастира Хиландара, то они брзо решише да откупе то земљиште и ту подигоше српски манастир Хиландар. Ту Сава сакупи Србе калуђере растурене по грчким манастирима, написа типик за Хиландар, купи и земљиште у Кареји, тамо сазида конак и црквицу, и за њу написа такође типик (карејски), и кад све то би готово умре Симеон 13. фебруара 1109. године.
Ускоро затим дешава се четврти крсташки рат (1202-1204). Крсташи заузимају Цариград и оснивају латинско царство (1204). Затим полазе на запад да шире царство и пљачкају, где шта нађу. Кад су дошли до Хиландара, Сава напушта Хиландар носећи собом тело свога оца и упућује се у Србију. Знајући да су му браћа Стеван и Вукан у завади он покушава да их мири и у томе успева. Над мртвим телом свога оца браћа се измирише 1207. у Хвосну на граници Стеванове и Вуканове државе (Зете). Вукан ускоро после тога умре, а Сава оде у Студеницу и ту остаде као архимандрит манастира Студенице којом је приликом написао Типик студенички. За време свога бављења у Рашкој он је често помагао Стевану у управи државом. Историци су записали да је ишао у логор код Стреза, када је овај био пошао са војском против Стевана. Он му је помогао 1215. да спасе земљу, кад су против њега били пошли угарски краљ Андрија и латински цар Јерис.
Но ускоро међу њима наста препирка (поречје). Као што смо напред казали, Стеван је хтео из политичких разлога да потчини Српску цркву под папску власт. Сава се томе опирао, али видећи да нема успеха остави Србију и врати се у Свету Гору (1217). Не потраја дуго папски легати отпочеше рад у Српској цркви, почеше уводити латинску службу и друге латинске обичаје; свештенство је било веома незадовољно. Стеван видећи опште незадовољство код свештенства и народа позове Саву да се врати у Србију.
Од аутокефалности до Патријаршије
Шта је претходило оснивању Српске архиепископије?
У првоме периоду решено је неколико најважнијих питања у историји Српске цркве. Она је стала уз Цариград што значи приступила православљу; решено је било питање језика те је тиме само собом решено питање да православље продре у прост народ да би га могао разумети; од стране цркве учињена су попуштања у погледу народних традиција и народних имена. На тај начин Срби стичу националну цркву. Но за националну цркву потребна је била и национална држава, где би се црква могла развијати; али ње није било у пуном смислу речи, тј. постојала је Рашка као жупанија потчињена Византији; постојала је Зета као краљевина каткад самостална, каткад потчињена; постојале су и друге мање жупаније, али све је то било несигурно, све је то било од данас до сутра. Јер православну Зету, ради краљевске круне, Михајло одведе у католике; словенски Охрид после пораза 1018. погрчи се; Грци потчинише бугарску цркву под цариградску патријаршију 972-1186. Хрвати се полатинише итд. Све нам то даје слику ондашњих прилика, из које се види да је све било колебљиво, несигурно. Но положај Српске цркве није био отежан само услед колебљивости политичких прилика, он је био тежак и у чисто црквеном погледу. О Српску цркву се отимаху још увек римски папа и цариградски патријарх. Иако пред крај XII века изгледаше да је свршена ствар са питањем православља у Србији, нарочито после Немање и његове велике оданости према православљу, јер и сам оде у калуђере, прво у Студеницу, потом у Свету Гору (Ватопед), где са сином Савом подиже Хиландар; у почетку XIII века услед IV крстачког рата (1202-1204) измени се стање у корист римокатолицизма тако да на Балкану пониче Латинско царство (1204-1261), те је тамо требао да преовлада римокатолицизам.
Дакле, тешкоће за Српску цркву беху и унутрашње и спољашње; и политичке и чисто црквене. Ми знамо да је Немања уступио престо своме млађем сину Стевану, по жељи Византије, а да је старијем Вукану још раније уступио био само Зету са још неким покрајинама. Немања је објаснио Вукану да то тако мора бити због стицаја политичких прилика и Вукан је мировао док му је отац био жив, али чим отац склопи очи Вукан зажели да ступи на очев престо и да збаци млађег брата Стевана. За овај циљ он се обрати папи Иноћентију III са молбом да поручи Мађарима да га помогну. За ову помоћ обећа папи да ће му потчинити Српску цркву. Но Мађари ставе услове да Вукан призна над собом мађарску власт. Вукан и на то пристаде. Тада му Мађари даду војску и он збаци Стевана с престола 1202. Чим је свргао Стевана он призна папско старешинство и католичку веру као државну.
Кад виде свештенство шта се догоди, како папски легати уводе латинску а избацују словенску службу кад виде властела како Мађари почеше господарити Србијом, скочише против Вукана и како услед промене на престолу мађарском (Емерик беше умро 1204) изби грађански рат, те Мађари не могаше помоћи Вукану, то наши помогоше Стевана те понова заузе престо. Вукан се врати у Зету и тамо остаде до своје смрти.
Долазак Стевана поново на престо значио је победу православља, али како на истоку беше Латинско царство – католичко, на северу Мађари – католици, на западу Хрвати и Зета – католици, међутим, Византија се беше распала на три државе, то Стеван потражи ослонца на западу и у том циљу ожени се Аном унуком млетачкога дужда Енриха Дандала. Овај беше добро стајао код папе Хонорија IV и заузе се да изради Стевану краљевску круну. Папа пристаде да Стевану да круну, али под условом да потчини Српску цркву под његову (папску) власт. Стеван и би крунисан 1217. године.[1]
Црква у Зети
После сукоба измећу цара Лава Исавријана и папе Зета је потпала под Драч. Служба је према томе могла бити само на грчком језику. Такво је стање морало трајати и кроз цео IX век. Ми немамо тачних података да ли је ко од Методијевих ученика, кад су се разбежали, дошао и у Зету, али с обзиром на то што су приморски крајеви много раније примили хришћанство, него ли загорски, можемо претпоставити да им је и много пријатнија била служба на словенском него ли на грчком језику. Зна се данас да су Методијеви ученици писали глагољицом како у Охриду тако и у приморју. Према томе они су и у Зети, ако их је било, морали писати глагољицом. Али ми о томе немамо споменика. Један једини споменик у том погледу јесте Номоканон иловачки од 1262. на корицама чијим нађена су два листа аиостолара писана глагољицом. Мисли се да су ова два листа из X или почетка XI века. То би се таман слагало са веком Светог Јована Владимира. Како су ова два листа нађена на књизи која је у Зети поникла, мора се претпоставити да су скинути са неке старе књиге писане опет у Зети, те кад је глагољица била изобичајена, калуђер је као шару метнуо на корице.
Кнез Владимир био је потчињен цару Самуилу и како је он све цркве у својој држави потчинио под Охридску цркву, више него вероватно да је и црква у Зети била у то време под Охридом.
Али после смрти цара Василија II (1025), кад је Војислав (1034-1050) ослободио Зету, она почиње нагињати више Риму. Кад је Војислављев син Михајло проширио и уредио своју државу под коју су потпадале Рашка, Хум, Требиње и др. зажели краљевску круну. Да, пак, не би зависио од Сплита у црквеном погледу, затражи од папе засебну цркву. Папа Александар II обнови стару Дукљанску епископију са седиштем у Бару под именом Дукљанско-барска 1067. Кад је Михајло испунио све папине захтеве, тј. потчинио цркву под Рим са латинском службом, онда је добио и краљевску круну 1077. од Гргура VII. Последице тога су за нас јасне, словенски језик је избачен из употребе, словенске књиге уништене, а Барска епископија постоји и до данас. На тај начин раније гостољубива Зета протера из земље своје синове, православне, а напуни је странцима из Рима који јој на туђем језику проповедаху реч божју. Где су се словенски калуђери могли склонити испред латинских? Морали су се склонити у Рашку, Хум, Босну и друга места, оставивши у Зети манастире и цркве католицима.
У Рашку је за време Бодина био жупан Вукан. Вуканов потомак Завида морао се уклонити са положаја и настанио се у Зети, у месту Рибници, и кад му се око 1126. родио син Немања, у Зети није било православног свештеника да га крсти, него га крстио католички. Тако су брзо римокатолици очистили земљу од православне службе. Нама после тога може бити јасно зашто је Мирослављево јеванђеље могло да поникне у малом Хуму, а немамо никаквог споменика из велике Краљевине Зете.
Охридска архиепископија
Око 990. цар Самуило беше раширио своју државу толико да се хтео прогласити за цара. Према обичајима код православних царску круну полаже цару на главу само патријарх. Због тога Самуило прогласи Охридску цркву патријаршијом.[1] Њега је крунисао патријарх Филип 990. После Филипа дошао је за патријарха Јован (1015-1037). За време патријарха Јована пропала је Самуилова држава без борбе; државу су предали цару Василију II1018. У преговорима о предаји државе учествовао је и патријарх Јован и успео је код цара Василија да Охридској цркви призна аутокефалност, али ју је Василије деградирао од патријаршије на архиепископију и тако је она до свог укидања (1767) остала са титулом архиепископије.
Од Светог Климента (916) до смрти патријарха Јована 1037. у њој се служило на словенском језику али то Грцима није било право те после смрти Јованове за патријарха доведоше из Цариграда Грка Леона који ниједне речи словенске није знао. те избаци словенски језик а уведе грчки. Грчки језик затим остао је до укидања Охридске цркве као богослужбени и званични језик. У старим црквама још се може видети како су словенски натписи над свецима превучени били црном бојом и преко ње писани грчки натписи. Словенске књиге биле су том приликом уништене и Охрид, колевка словенске писмености, постаје колевка грцизма.
За владе Самуилове, Радомирове и Владисављеве под Охридску патријаршију потпадале су све цркве у области њихове државе. Кад је власт преузео Василије II издао је Јовану три повеље по којима су под његовом влашћу биле многе епархије бивше Самуилове државе.
Кад су Грци преузели власт нису хтели да признају словенско порекло Охридској цркви, већ су јој доводили порекло од Јустинијане Приме. Званично је узет назив наслеђа од Јустијане око 1150. за време владе Манојла Комнена.
Рашка епископија помиње се у броју епископија дарованих патријарху Јовану.
Свети Јован Владимир
Свети Јован Владимир био је кнез Зете (976-1015). Њега је заробио цар Самуило и затим удао за њега своју кћер Косару, повративши му престо и давши му као мираз северну Албанију. Ту је он владао све до смрти Самуилове. Њега је погубио цар Владислав (1015-1018). Као што се из ове кратке биографије види Свети Јован Владимир био је политичка личност. Али као кнез, будући потчињен своме тасту, цару Самуилу, није био у могућности развијати своју политичку и војничку делатност, него се сав одао културноме раду. Њему се приписује да је подигао цркву Свете Марије (на југозападној страни Скадарског језера), Свети Јован Елбасански (Шин-Ђон), Манастир Арденицу између реке Семени и Шкумбе, Свети Наум (на Охридском језеру), Светог Јована Бигорског, храм у селу Владимирову северно од Охрида итд. Ако том религиозно-просветном раду додамо његов религиозно-морални живот испуњен дирљивим тренуцима, а нарочито његову трагичну смрт, кад му је одсечена глава, биће нам разумљиво зашто је црква њега тако рано прогласила за свеца. Још ако наведемо и гоњење богумила што се узима као главни повод што га је Владислав убио, биће нам јасно да је живот Јована Владимира веома рано био предмет препричавања. Како је, пак, од стране цркве он проглашен за свеца, то су веома рано почели писати његову биографију. До нас се није сачувала ниједна од његових биографија, али нам поп Дукљанин из XII века тврди да постоје српске књиге, и да је у њима опширно описан живот Светог Јована Владимира. То нам доказује да се, ако не и раније, а оно од XI века (смрти Јована Владимира) ствара српска књига (у књижевности познато под именом српска рецензија
Novace, da ti ukratko objasnim. Da je istina to sto ti kazes, da je neko nelegalno oteo neciju imovinu, ti ili tvoj predsjednik bi bez problema to dokazali na Sudu. Domacem ili medjunarodnom. I, u svim knjigama, zemljopisima od prije 1918 u CG, pise da smo svi bili, bez izuzetka, Srbi, pravoslavne vjere, sto automatski znaci da Srbin nije vjera. Kad Bokelj mora da uci Crnogorca istoriji…
Крштење Срба
Словени који су живели у приморју Јадранског и Егејског мора, као и јужно од Олимпа, брзо су се покрстили, али и одродили; јер они поред Јадранског мора, под утицајем римске културе, романизирали се, а ови на истоку под утицајем грчке културе, погрчили се. Срби су, према томе, поделили судбу свију осталих Словена. Како су Срби и Хрвати насељавали западни крај Балканског полуострва то су потпадали у почетку већим делом у црквеном погледу под јурисдикцију Рима, но од цара Лава Исавририна (732) области јужно од Котора и Дубровника потпадале су под Драч, а северно под Сплит. У Загорју (унутрашњости) Срби су редовно бивали под утицајем византијским, те је ту вршила пропаганду цариградска патријаршија. Но кроз цео VII, VIII па и IX век Срби се нису загревали хришћанством. Властела као што смо казали, у грчком хришћанству гледала је грчку политичку превласт (Византије) и нерадо му приступала, а масе живеле су примитивним, (патријархалним) животом у задругама и племенима те се није осећала потреба да се мења боље друштвено уређење на горе.
Биће нам после тога јасно зашто Срби у унутрашњости остадоше незнабошци до Мутимира (841-890). Па и Мутимир није примио хришћанство што је осетио неки духовни препорођај, већ под политичким притиском. Наиме, у првој половини IX века Византија беше ослабила и не поклањаше толико пажње словенским народима на Балкану. То би разлог те се Бугарска рашири од Црног мора до Колубаре и Рудника. Српске жупаније истргоше се испод власти Византије и постадоше независне. Тада се јавља први пута Рашка као самостална, (Властимир) за њом и друге; тада је и Хрватска добила првог независног кнеза Трпимира (845-864). Но после цара Михајла III, на византијски престо дође Василије I Македонац (867-886).
Он је успео да оснажи државу и уздигне њен углед. Срби Неретљани који су се бавили гусарством по мору, изазваше цара Василија да пошаље своје ратне бродове под командом Никите Орифове који, пошто заузе неке градове, поче немилосрдно палити и рушити словенска насеља. Како се Мутимир, жупан Рашки, налазио с једне стране између Бугара с којима је пре тога ратовао, а који су били у добрим односима са Грцима, а с друге стране између Византије, побоја се гњева цара Василија те у име своје, а може бити и у име других жупана, вероватно и у име Хрвата, посла изасланике у Цариград да обнови вазалске везе и да иште проповеднике хришћанства да га покрсте. Василије се радо одазвао позиву. Испослао је владике и свештенике око 879. који су крстили изгледа све Србе, осим Неретљана, те их прозваше паганима. Но доцније се и Неретљани покрстили.[1]
Чин покрштавања на пракси састојао се у томе што су разрушена капиша идолска[2] и место њих почели су дизати цркве. Служба божја на грчком језику изгледа није била никако примамљива за Србе те у породичном животу, по кућама, и даље остаде култ незнабожачким боговима. Остаци незнабоштва делимично се очували и до данас у многим народним обичајима нпр. бадњак о Божићу; кићење кућа зеленилом и обичаји око стоке на селу, о Ђурђевдану; обичаји о Ивандану и другим јесењим празницима. Но најтеже је ишло са уништењем домаћег заштитника (бога), славе. Тај су обичај морали одобрити и потоњи мисионари давши му само хришћанско обележје. Као домаћег заштитника, славу, узела је свака задруга оног светитеља кад се покрстила. Но ово покрштавање извршено под политичким притиском и трајало је обично док се осећала снажна рука дотичног владаоца, али чим би византијска власт ослабила одмах су протеривали и владике и свештенике те се враћали незнабоштву, за њих разумљивијем и приступачнијем. Масе пак остајале су вазда у традицијама незнабожачким.
НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
« ПРЕТХОДНА СТРАНА1 … 9 10 11 … 72СЛЕДЕЋА СТРАНА »
ћирилица | latinica
28. јун 2014.
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
Ћирило и Методије
То су два брата, рођена у Солуну, синови војног старешине Лава, који су по свој прилици још у детињству, у Солуну, научили били словенски језик. Они су васпитани у Цариграду, по некима чак и на двору цара Михајла III и нарочито Константин, у монаштву Кирил, важио је као веома научен и спреман радник. Од 856 до 860. године он је слат од стране грчке владе на полуострво Крим ради ширења хришћанства међу Хазарима, једном туркменском племену. Методије био је старешина једне словенске области Војнићи, (Војунитит), али му се тај живот није допао, покалуђери се и живео је ка монах у једном манастиру у Витинији на брду Олимпу у Малој Азији.
Изгледа да њима позив патријарха Фотија и цара Михајла необично поласка те прилегоше веома вредно на посао око састављања азбуке[1] и превођења књига тако да су већ 864. били готови и кренули у лето на пут у Моравску.[2]
Моравски кнез Растислав као и панонски кнез Коцељ и словачки Светопук изишли су им на сусрет и ови отпочеше свој рад отворивши прво школе, где су спремали проповеднике. Њихов рад имао је необичног успеха. На глас да постоји служба и на словенском језику, пређоше у хришћанство сви Словени незнабошци, но сем њих и сви они Словени које римски мисионари већ беху обратили у хришћанство, јер су и они волели словенску службу. Зато што је словенска служба била по грчком обреду салцбуршки епископ оптужи папи Николи I (858-867) Кирила и Методија као грчке монахе који су дошли чак из Цариграда да завађају верне који већ беху примили латинску службу са латинским обредом, као и што служе на непознатом језику. Папа Никола позива оптужене на оправдање.[3] Они се одазваше позиву и одоше у Рим. Но деси се да баш у то време умре папа Никола I и на његово место би изабран Адријан II (867-872). Оптужени Кирил и Методије успели су да се оправдају пред папом али Кирило се разболе и умре у Риму 14. фебруара 869. године.[4]
Кад се Методије вратио у Моравску његов главни заштитник, кнез Растислав, био је у рату са Немачком, због тога он се заустави код кнеза Коцеља а на Блатном језеру. За време бављења код Коцеља породи се код њих жеља да се обнови некадања сремска митрополија с тим да Методије буде архиепископ. Са том кнежевом жељом Методије оде опет у Рим где га папа Адријан посвети за архиепископа (870). Под његову црквену власт потпадао је сада не само Срем, већ цела Панонија и Моравска.
У рату са Немачком словачки кнез Светопук изда Растислава и овај допадне ропства, где је био ослепљен, те ускоро и умре. Методије буде изведен пред црквени суд неких немачких бискупа и опата који му порекоше архиепископско достојанство, те га затворише у неком манастиру где је тамновао око две године дана. Нови папа Јован VIII (872-882) чим дознаде шта се збило са Методијем посла нарочитог изасланика (Павла из Анконе) те буде ослобођен (873) и враћен као архиепископ у Моравску код Светопука (870-894). Панонију пак преузе понова страсбуршки надбискуп, јер је она раније била под његовом влашћу.
Светопук је био под врховном влашћу Немаца (Лудвика), те уместо да издејствује самосталну цркву са словенским језиком, он се потчини немачком утицају и у црквеном погледу. Он дозволи да се шири и латинско-немачки и словенски језик. Како су Немци били јачи и утицајнији то Методија почињу оптуживати код папе и кнеза, и јереси (аријанству). Кнез се обрати папи (преко свештеника Ивана Млечанина) да се то питање расправи. Папа поводом тога позове Методија у Рим (879).
Методије успе и овога пута да се оправда, али да би се задовољили и Немци поставише му за суфрагана (викара) Вихинга, Немца, с тим да се јеванђеље мора читати прво на латинском па после на словенском језику.
Методије је после тога мало живео и умре 885. а Вихинг успе да убеди Светопука да је Вјерују без филиокве погрешно, те Светопук после смрти Методијеве прогна његове ученике.
Њих је било свакојако врло много те се ови разбегоше на све стране а нарочито у Хрватску, Далмацију и на Балкан. Запис је остао само о онима који су побегли на Балкан; они су се звали Горазд, Климент, Наум, Англеар и Сава.
НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
« ПРЕТХОДНА СТРАНА1 … 7 8 9 … 72СЛЕДЕЋА СТРАНА »
ћирилица | latinica
28. јун 2014.
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
Црквено уређење на Јадранском приморју
Јадранско приморје почињући од реке Раше у Истри па до Љеша на југу, и до Колубаре и Рудника на истоку. У почетку ширења Хришћанства на Балкану називано је Далмација. Главни град у њему био је Солина. Према томе и све цркве биле су потчињене својој метрополи Солини. Крајем III века цар Диоклецијан одвојио је Дукљу, Скадар и Љеш и образовао је од њих провинцију Превалис, са центром Скадар. До IV века обе ове метрополе као ближе Риму биле су под влашћу папа, али у IV века после деобе царства 395. године папе су настајале да цела западна половина полуострва остане под њихову влашћу, без обзира на политичке границе.
Међутим, политичке прилике ишле су у прилог Цариграду. Римска (западна) половина царства уништена је 476. године. То је учинило да скочи вредност Цариграду и у црквеном погледу. И како је још цар Валентинијан. 437. уступио источном царству северозападни део Балканског полуострва, то је безмало цело полуострво било под Цариградом у политичком погледу. Разуме се по себи да је Цариград тежио да и у црквеном погледу те покрајине отргне од папе и Рима и потчини их патријарху у Цариграду. У том смислу треба разумети и стварање Јустинијане Приме.
У VI веку Авари су направили пустош на Балканском полуострву. Градови Солина, Епидаур (Дубровник), Дукља и Скадар – разрушени – више не постоје. У њиховој близини поничу Сплит и Дубровник, Дукља није обновљена, једино се одржао Скадар, а основан је и нови град Бар. Све те земље и градови у политичком погледу потпадаху и даље под Цариград. Јављају се нови политички и црквени центри Сплит и Драч. У Сплит је пренета архиепископија из Солине, а Драч постаје центар за Превалне и Епир. Становништво је само у приморју, у градовима, хришћанско, у унутрашњости су Срби и Хрвати незнабошци. Папе се труде да их одрже под својом влашћу у земљама које су им биле потчињене, и да их преведу у Хришћанство, али посао иде врло тешко. Између Цариграда и Рима води се борба. У VIII веку цар Лав III Исавријан (717-741), беше забранио поштовање икона, (726) папе су биле томе противне. Цар Исавријан издаде затим други указ којим забрани сваку употребу икона, па онда отпочеше још енергичнију опозицију царевим реформама. Тада Исавријан од папске власти одузе 732. године поред осталог и све земље солунског викаријата као и Архиепископију Прву Јустинијану и потчини их патријарху. И тако цела западна половина полуострва дође под власт Цариграда, под папом остаде само стара Солинска архиепископија, која се сада зове Сплитска; али како је кроз дуги низ векова приморје било под Византијом, то је и тамо грчки језик у богослужењу отимао маха. У IX и X веку беше постојала јака византијска партија, многи се отпадише од Рима, чак и епископи Сплита, Задра, Трогира и Дубровника посвећиваху се од патријарха или његових архиепископа и изгледаше као да ће Цариград преотети маха. Ово је био велики удар за папску власт због чега папе од тога доба старају се свима силама да поврате своја права.
Нови јужни политички центар Драч постаде и црквени центар, али потчињен увек патријарху у Цариграду. Под Драчку митрополију потпале су епископије са седиштима у Љешу, Дукљи, Скадру, Дривасту (северно од Скадра), Пилоту (између Зете, Призрена и Скадра), Улцињу, Бару.
У IX веку кад се Карло Велики крунисао за императора Римљана; оспорио му ово право византијски цар те међу њима настаде борба која се заврши миром у Ахену (812) који је потписао и византијски цар Нићифор. По овоме миру градови Задар, Сплит, Трогир, острва Раб, Црес и Осор као и цело приморје далматинско потпадоше под власт Византије. У црквеном погледу тамо је била власт папа, те сад поче Цариград да се шири.
Bravo Luka. Ne poznajem te, ne znam ko si, ali zboriš muški, odvažno, istinito i po po pravdi. Uživam u čitanju tvojih tekstova.
Luka, ako hoces da pises , i da te neko dozivi ozbiljno , potrudi se da opismenis svoj jezik , jer ovo nije dobro …
Лука свака част.
Svi da dokazuju sem tebe, rdjo jedna!?
Prvi put se CPC pojavljuje u istoriji na Cetinje u policiji kao NVO organizacija, gdje je zavedena 1993 godine,a Crnogorac kao nacion se pojavljuje u licnim kartama (Carta d’identità) koje su izdavali Italijani 1942 godine na Cetinej ,u rubriku nacionalnost je upisano Montenegrin.Eto to su istoriske cinjenice s kojima neka raspravljau i drzavnik Milo i oni koji se bave novom nekom NVO CPC na cetinju!
Eto to su sto bi rekli sve njihove refrense ,izvolet dalje debatovati o ovim stvrima naosnovu ovih dokumenata!
Права слика великог безаконика.
Odlican tekst, sve ziva istina.
Iako sam polticka opozicija g. MILU DJUKANOVICU, moram priznati cinjenicu da je u intervjuu Tv N1 Djukanovic saopstio neprikosnovenu istinu o crkvenoj imovini, istorijatu vlasnistva nad sakralnim pravoslavnim objektima i crkvenim nepokretnostima i velikosrpskoj politici SPC. Rekao je istinu o autokefalnosti CPC i njenom nasilnom ukidanju 1920. nakon brutalne aneksije Crne Gore 1918. Rekao je istinu o ratio legis predlozenog Zakona o crkvama i vjerskim zajednicama i slobodi vjeroispovijesti i rekao je sve tacno o Selakovicu i srpskom patrijarhu Irineju i njegovim neprimjerenim opservacijama i intelekrualnim limesima. Gledao sam u cjelini taj intervju i ako sam konstruktivni kriticar Djukanovica, necu da sjedim krivo vec da zborim pravo. Rekao je stvari koherentne istorijskim i savremenim cinjenicama, kada se tice ovih konkretnih tema i dilema.
Pa i Draginju ,dalje od spc. Pa tebe fa slusamo, hocete osmanlijije da se radiju.
Kao istoricar trebao bi da pokazes taj Tomos o autokefalnosti crnogorske crkve(ako si ti onaj poznati montenegrinski istoricar iz Pive).Od kada „istoricare “ postoji Crna Gora kao drzava,odnosno kao pojam neke teritorije prije priznanja od 1878. ,a od kada npr.manastir Moraca.?
ko je bre istoričar, dosta više sa lažima..
@NovakAdzic Pošto se pozivate na Mila ,koji politički deluje u svim oblastima života u MN,upravo po nalogu svojih mentora/sam priznao, od 1997/onda nije ni čudo što lupeta i povodom ovog problema sa crkvom.Kad su svojevremeno došli kod Tita Djilas i Ranković,Penezić /gle čuda bez Hrvata/i zahtevali od Tita odstranjivanje Patrijarha i par Vladika,tito se začudio i upitao ih jesu li opasnost po narod .Kad su ovi poltroni rekli da ne,tito ih je okačio.Dakle primetno je bilo sinoć da Milo je bio obazriv i povodom Dodika,i V.Amfilohija/za koga reče da je bio neutralan povodom neutralnosti,kritičar Slobe Miloševića,i korektan prema njemu/čak i prema AV,bez obzira na provokacije voditelja.Najveću grešku zbog nepoznavanja teme,je Milo rekao o mogućnosti priznavanja CPC od strane Vaseljenskog P.Milo se poziva na autokefalnu Mitropoliju Primorski CG.kao kontinuitet od pre 1918tj.1920.Ako se tako gleda onda Dečani i Pećka Patrijaršija pripadaju CG Mitropoliju,jer je Metohija pripadala Kraljevini CG.Onda se G.Adzicu zalozite za tu opciju,pa će onda SPC jednostavnije preuzeti nadležnost i CPC ako je Milo proglasi
Кад ти Новаче и твоји истомишљеници ( без изузетка безбожници) кажеш за нешто да је сакрално ( по латински), или свето ( по нашки) увијек ми се желудац преврне. Зашто ће вам цркве, као објекти. Не можете их уновчити, а за молитву вам не требају.
Што се мало не позабавиш дискриминисањем Срба и одузимањем им основних права, него си намјерио и душу да им узмеш. Које безбожништво под велом залагања за закон.
Знаш ли ти и јесу ли по теби Срби обесправљени у Монтенегру?
Ni za kakvu diskriminaciju nijesam. A Srbi nijesu segregirani u Crnoj Gori.p Ja sam vazda bio, evo 29 godina za gradjansku, a ne nacionalnu drzavu. A fortiori racione, jer su CG zivi vise nacija i vjera i ta cinjenica u politickoj djelatnosti je vododjelnica za izgradnju pluralnog multietnickog i visevjerskog gradjanskog drustva. To je bilo i ostalo konstanta u mojoj visedecenijskoj javnoj djelatnosti. Ali to ne znaci da cu ja kao etnicki, nacionalni, kulturno- istorijski, tradicijski, drzavno-pravni Crnogorac pristati na srpsku asimilaciju, negaciju i hegemoniju. Ne i vazda ne i kao takav cu umrijeti, konzistentan i rezistitentan, prije ili kasnije. Ne sjekiram se oko toga. A buduci da imam prilicno iskustvo u posljednje 3 decenije javnog zivota u CG, neprihvatljivo mi je da uzurpator tudje imovine, hramova, manastita, crkava, pokretnih i nepokretnih dobara, a to je importovana i okupatprska SPC u CG raspolaze kulturno- istorijskim, drzavotvornim i nacionalnim blagom CG, a da nije i ne moze dokazati da je vlasnik. O religiji necu, jer je religija dio ideologije, oblik drustvene svijesti, ali lazi da je crkva starija od drzave CG, ranije Duklje i Zete prihvatiti ne mogu. Pa sveti Vladimir Dukljanski ubijen je na prevaru 1016 u Prespi, a dioba hriscanstva desila se mnogo docnije 1054, pa po cemu SPC prisvaja dukljanskog hriscanina svetog Vladimira, kad on uopste nije bio sizmatik, pravoslavac, vec pripadnik jedinstvene Rimske crkve?
Novace,crni Novace,kako diskus hernija? Samo ti Bog moze pomoci da je prezivis,al si bogohulnik pa se plasim da ces smrsati preko tih 20-30kg jos toliko,da te kula nema zasta ujesti!
@Novakadzic Zaista pokušavam da razumem tekst ovog čovjeka koji pokušava da preko svog nacionalnog identiteta koji ne osporavan,dokaze da je religija van crkve tj.van sveštenstva.Kako onda funkcioniše SPC u Hrvatskoj,Sloveniji,Americi,Kanadi,Nemackoj,Austriji,čak i u najkatolickijoj zemlji Argentini .O Australiji da ne govorimo.Kad bi svet poslusao Mila i njegove sledbenike,onda bi stvarno zavladao antihriscanski sistem gori od komunizma.Gde bi naravno Novak bio Vladika,/ako uopšte zna funkciju istog/.Dakle,ovde nije reč o imovini ,vjeri,nego isključivo akcija na onih 30%Srba u CG da se pošto poto izmetnu i probraze u bilo šta.makar i u Kineze samo da ih nema.To je cilj.Jer briga njih i za Njegosa.Vladimira,Bodina,Nemanju,Sv.Vasilija,Sv.Petra Cetinjskog…
Новаче несретниче, како ти се писао ђед, прађед, Чукунђед ? Како су им имена на гробовима написана, србском азбуком или по тзв. “црногорски”, латинскијем писмом? Новаче, несретниче, кукавче црни, јадо усташки…
Novace, nadam se da ces procitati i odgovoriti mi na pitanje.
Uvjek kada se pokrene ovakva tema i pitanje prvavoslavlja i rimo-katolicizma u Duklji, potencira se na tome da je Duklja bila katolicka drzava. Predpostavljam, vjerovatno i ti da je mnogo toga falsifikovano u istoriji i da je pisao ko je stizao, pocev od Popa Dukljanina (kao Rimskog izaslanika) pa na dalje. Ali, pored svega toga postoje i dalje gradjevine koje se ne mogu falsifikovati i po njima mozes jasno vidjeti sta smo i ko smo. Recimo, neces naci nadgrobi spomenik ispisan latinicom u CG (do skoro), sto ce ti odmah reci koje nam je pismo prirodno a koje nasilno uvedeno. U Baru postoje ostaci crkve iz 5. vijeka (pored „crvene banke“) podji tamo, svaki Baranin ce ti reci dje je to, ostaci su visoki oko jednog metra pa mozes vidjeti koja je to crkva, jasno bez ikakve sumnje. To je klasicna pravoslavna crkva, bez izuzetka. Sad mi molim te objasni kako je to moguce?
Cuti budalo iskompleksirana zamislio si da si neka intelligencija a pojma nemaš što pricas ali te razumijem ti si tako naučen špijun Dpsa a glumis opoziciju koristis hrvatske riječi pokušavas da budes hrvat ishhhh budalo shlinavi
Novakova pisanija vodi čovjeka u Zonu sumraka, laž usavršava a istinu ponižava.
Nasilno ukidanje CPC ??!! . Svi svestenici ostali isti svi rukopolozeni za vrijeme knjazevine /kraljevine CG ,svaka svijeca ostala na svom mjestu svi vjernici ostali isti ,Mitropolit Mitrofan Ban iz Grblja koji nije bio u sastavu CG poslije njgove smrti 1920 dolazi Moracanin Gavrilo Dozic.
MC prosirena dobila i Primorje i postala MCP ,dje je tu nasilje.
Brutalna aneksija ,na Podgorickoj skupstini narod Crne Gore 1918 odlucio o buducnosti poslije
gasenja Crne Gore 1916 ,kapitulacije i napustanja kralja Nikole .
Na Bozicnoj pobuni nisu pristalice ujedinjena ,narod i srpska i jugoslovenska vojska napale narod nego komite placene od italijanskih sluzbi napali narod na Pazaru za Bozic 1919.
Narod i vojska su odreagovali u samoodbrani i naravno morali su pocesuirati napadace koji su ubili 30 -tak ljudi na Pazaru.
Zamislite da je neko pripucao na partizane 1945.
Стручњак,ти ниси политичка опозиција црногорском режиму и Миловој аутархији већ партијска.
А ова бечка интерпратиција историје почивше ЦГ,то може на загребачко свеучилиште ……
nemaš pojma Novače
Г. Аџићу, Ви нисте никаква „опозиција“ г. Ђукановићу, нити вас ико игде таквим доживљава. То је ноторно и не треба ни доказивати. Ви сте верни и одани присташа његовог режима, поуздани шраф машине која деценијама меље наше животе, баш као и остали малобројни чланови Ваше лумпен-пролетерске екстремистичке партијице. За своју одану службу сте од г. Ђукановића и јако добро награђени, што би било ред и да признате. Режимуг. Ђукановића се свашта може приговорити, али не може никако то да није ваљано наградио све оне који су му корисни, а посебно рекламере и популаризаторе. Велика је хипокризија када Ви за себе, онако успут, као да се то подразумева, кажете да сте „опозиција“ г. Ђукановићу. У чему сте Ви и Ваша комби-партија „опозиција“ владајућем режиму? У томе што бисте Ви у обрачуну са историјском Црном Гором били много радикалнији и од г. Ђукановића? Или у томе што би Ви, уместо споменика Ј. Б. Титу, у Подгорици подигли споменик Секули Дрљевићу? Реците да не бисте дигли споменик свом идолу Секули, само да Вам може бити? Понављам, сувише сте по својој лојалности г. Ђукановићу препознати у јавности, да би могли икоме тврдити да сте опонент његовог режима. Да нагласим и то да је таква Ваша тврдња и веома комична. Е сад, ако само желите да нас у овој напетој ситуацији насмејете, опустите и забавите, шалама на свој лични рачун, то је онда потпуно друга ствар! Уколико је то била Ваша почетна намера, онда Вам сви овде дугујемо извињење и у том случају слободно наставите да се шегачите!
Браво Радоњићу. Прецизно описано бунило у коме се налази овај УЧК терориста прерушен у Кларка Кента.
Mladjani, klerikalni velikosrpski nacionalista i politicki propagandista i agenturni agitator, g. LUKA RADONJIC, mijesa se u slozene probleme o kojima nema strucnog istorijskog, pravnog i politickog znanja i iskustva. Pitanje crkve i crkvene imovine je slozeno pitanje. Evo i ja, koji sam se ozbiljno bavio istorijsko-pravno tim pitanjem od 1991 do danas, moram priznati da je to i dalje otvorena i zahtjevna tema, a njeno savladavanje trazi ogromno znanje i istrazivacki rad i naucne eksplikacije. Kao jedan od ideologa suverenistickog LSCG tokom devedesetih, pa jedan od ideologa SDP od 2001 do danas mnogo sam paznje i heruizma posvetio tom pitanju. I jos treba. Kao izvorni crnogorski suverenista, koji ni zeru nije odstupio od svojih magistralnih ideolosko-politickih uvjerenja iz 1991, koji sam ostao apsolutno dosljedan, tvrdim, a to sam rekao u intervjuu RTS, emisija OKO, voditelj je bio uvazeni novinar Stevan Kostic, da je postojeci prijedlog Zakona o slobodi vjeroispovijesti pravedan i povijesno i u savremenom znacenju utemeljen. Niko nije za proganjanje SPC iz CG, ali ona nije vlasnik, vec uzurpator i okupator sakralnih pravoslavnih objekata, crkava i manastira i nepokretnosti na teritoriji CG. Ona nema ius abutendi, vec vicioznu-manjivu drzavinu- stecenu vi, clam et precario. O tome sam napisao mnostvo naucnih i pravno-istorijskih radova u proslosti, evo se navrsilo 28 punih godina od kad se bavim tim problemom. Zato pretenciozni junosa izvjesni Luka Radonjic, treba malo vise da auto-brenza jer nije pristojno i relevantno da se petlja u stvari koje u najmanju ruku ne zna. Ovom prigodom, sa ciljem pokusaja edukacije preporucujem mu da procita o svojini i imovini crkovnoj OIZ iz 1888 kao i knjigu Baltazara Bogisica, „Metod i sistem kodifikacije obicajnog prava u Crnoj Gori“. U navedenoj knjizi, koju je 1967 u BG, priredio i objavio prof. Dr Tomica Nikcevic, B. Bogisic pise: „Kako i sve drzave u kojima gospodari istocno- pravoslavna vjera, tako i Crna Gora ima svoju autokefalnu crkvu“. Valjda je Bogisic relevantniji svjedok od slabo obrazpvanog srpskog patrijarha Irineja, mnogo ucenog srpskog mitropolita Amfilohija, nekog tamo zalutalog u ovu oblast Dacica i Selakovica i Zorane Mihailovic itd, te ovdasnjeg antievropski i antiistorijski indoktriniranog mladjanog srpskog klero-nacionalistu Luke Radonjica. Dobro je Sula Radov Radulovic zapazio: „DJE MNOGO HUCI, TU JE PLITKO“. POZDRAV
NOVAK ADZIC
„Комунистички пројекат измишљања црнофорске нације нашао је своје следбенике .“Црногорска народност“ заснована је на лажи, на фалсификату и на насиљу нагоре могуће врсте. У ту квази нацију су стрпани Брђани, Херцеговци,Бокељи, Басојевићи итд., а њени креатори су били и остали главни протагонисти антисрбске политике и пропагатори флоскула о наводном великосрбском угњетавању Црногораца. Појавило се нешто монструозно чему се нико нормалан није могао надати: ЦРНОГОРСКЕ УСТАШЕ КАО ПРЕДВОДНИЦИ АНТИСРБСКЕ МРЖЊЕ НА СВИМ ПОЉИМА И У СВИМ СФЕРАМА ДЕЛОВАЊА.
Сва та антисрбска и антиправославна акција Црногораца била је само у почетку ствар комуниста.Не може се она генерализовати. Витезови који су се борили под архивитезом, војводом Павлом Ђуришићем, били су Срби, ништа мањи и ништа мањи него њихови преци који су пет векова војевали са некрстом у име СРБСТВА. И да су они победили, не би дошло до ове бруке и срамоте: ЦРНОГОРЦИ БИ ОСТАЛИ ОНО ШТ СУ УВЕК БИЛИ: ПРАВИ СРБИ, СРБСКА ЕЛИТА И СРБСКА АРИСТОКРАТИЈА. Али, нешто услед претњи, неђто услед агитација у чколама, обећањима и положајима, многи Црногорци издадоше своје име, своје србско племе, своју веру и своју СПЦ примивши идеју црногорске етничке посебности (без покрића). Србство је услед овога страховито разбијено и компромитовано. Што идемо даље, све је мања вероватноћа излечења. СРБСТВУ И ПРАВОСЛАВЉУ ЈЕ ТАКО И У ЦРНОЈ ГОРИ ЗАДАТ ЈЕДАН СТРАХОВИТ УДАРАЦ. “ (Др.Лазо Костић)
UA kumara! Drži se prava, ni za njega nisi.. a ne za istoriju..
Новаче несретниче, бачи све дипломе које имаш кукавче црни. У памет се несрећо, покај се и врни се на пут својих славних предака. И на крају “умро ти је тито”, зар нијеси чуја !
Strasan si ideolog bio. I LSCG i SDP odose u narucje Djukanovica. Bolje da si Draginju pazio no ti i ona ode u narucje Stankovica (Djukanovica) dokle si se ti pravnice bavio istorijom i prodavao obraz na gram. Zato zacepi labrnju Govnace i ne brukaj se vise no sto si.
Све наопако пишеш
Тужно колико незнања о Цркви
Лука је само поетски бритко вербално ошинуо једну скандалозну противправну појаву, која у форми законског предлога прети да несрећни montenegro претвори у кошмар. Не бих ово писао, да се г. Аџић није позвао на Валтазара Богишића. Творца Општег имовинског законика Валтазара Богишића никако не можемо позивати као ауторитет када се залажемо за било какву отимачину имовине. У члану 16. Општег имовинског законика за Књажевину Црну Гору, пише: „Свачије је имање свето и неприкосновено. Ко није вољан, није никако дужан, за како било високу цијену, уступити што коме из имања свога.“ Даље, у члану 17. пише: „Свак је властан, ради заштите и постизања својих имовинских права, обраћати се к судовима, гдје ће, ко год он био, налазити потпуно једнаку правду. За Богишића је својина света, а свако ко претендује на нечију својину, тврдећи да иста њему припада, може да је тражи само и једино судским путем, а не никако правним насиљем испољеним доношењем револуционарних закона, какве је у историји једино доносила јакобинска диктатура. Управо су само Робеспијер и другови на овакав начин подржављавали цркве и самостане, у периоду Француске револуције (ваља се при томе присетити да су сви они редом убрзо били гиљотинирани). Лењин, Стаљин, Ј.Б.Тито, Мао Це Тунг, Чаушеску,чак ни Пол Пот, ништа слично нису доносили. Ономе ко хвали овакву безумну отимачину црквене имовине, не може се толерисати да лажно себи у помоћ цитира истргнуте цитате Богишића, јер је то обична манипулација. Једино се такав може јпозивати на ставове Робеспијера и сличних ликова које је из популације искључила гиљотина, и можда на Ал-Багдадија и остале лидере главосеча ИСИЛ-а. Подржати овај револуционарни закон, који удара у саме темеље својинског правног система, који је грађен од Хамурабија до данас, не би требао да чини нико ко је макар једном попио кафу у бифеу Правног факултета, а камо ли неко ко је тај факултет студирао, или чак завршио. Позивам све дипломиране правнике (и професоре права) који су јавно подржали предлог закона о отимању цркава да храбро кажу којим су их све уценама и претњама присилили да то ураде. Спреман сам да се борим за њихова права против безобзирних уцењивача! Не верујем да је иједан правник, при чистој свести, слободно и без било каквих мана воље, могао да икада добровољно подржи такво нешто! Ако, ипак, таквог има (а ја у то не верујем) онда таквом поручујем да му је најбоље да своју диплому о завршеном правном факултету сам спали!
власт са исламско-албанско тј неправославном групом ( 20-25% гласача је далеко од неке већине, од којих је 10% купљено, умрло или са дневним личним картама) мења православну већину, историју, баштину и имовину.