Ne dam da me menjate!
1 min read
Mihailo Medenica
Piše: Mihailo Medenica
Ne dam da me menjate!
Kuso mi je vaše dobro, dobre su mi ove prnje.
Staro i podrano, neka je, raskomoti se čovek u čoveku.
Razlegnu se u meni livade i reke, puknu pod noktima oranice…
I slep bi se Srbije nagledo, kraj kamenog stada raspevane čobanice…
Ništa nemam, i to je sve što mi treba, čime to mislite da me kupite?
Za čim bi se to večnost lakomo okrenula?
Čime da me dozovete iz jutrenja i liturgija?
Bogu ne persiram, a pred vama ponizno da stojim?
Ja, tvrdoglavi i mekodušni Srbin koji ništa nemam, i to je sve što mi treba!
Pa, ja se na ikonu naljutim, oćutimo malo pa se izljubim sa svecima.
Muke me nisu promenile, a neće ni vaša „dobra“, vala!
Gde mi je kuća gorela nalagao sam Badnjak…
Gde ste mi kamen s kamena raskamenili- podigao sam manastire!
Kamen po kamen s ove dve slomljene ruke što ih nosim od praotaca…
Nemate vi hartije da popišete šta ja sve nemam, a šta je sve moje!
Vi bi da opismenite dete ćirilice?
Da vam dam slovo neba za slovo s toalet papira?!
Da se potpisujem guzicom kao i vi, da budem bolji, jel da?
Više moj seljak iščačka iz nosa no vi iz jalovišta ćitapa i ćaga!
Nepismeni su u nas napisali knjiga kojima vaša pismenost još dorasla nije.
Vama je Srbin podizao kuće dok su njegove gorele!
U trnu je noćivao da vas ugosti na raspeću…
Okoštali smo u jarugama i vrtačama da bi se vama grob znao.
Krio vas je Srbin pod šajkačom dok su ga čerečili da oda gde ste…
Po tri puta je Srpkinja sahranjivala sina da vaše majke ne sahrane ni jednoga!
Ćutale su reke u koritima od sramote kad livade poplave krv i suze.
Naspe Srbin čitavu reku u čuturu pa trk u juriš, za vas…
Dokle polen ne bi vetrom stigao srpske kosti jesu.
Nije majka čekala glas o sinu, znala je kad iz kamena nikne i procveta- eto joj deteta…
I vi bi da me menjate?
Da budem vama nalik- tamničar čoveka u čoveku!
A, u meni se raskomotile gusle.
Čitav se držim o gudalo rana pokrpljenih strunama.
I uspem se na raspeće da dogledam dokle je sve moje, sve što nemam jer svega imam.
I vi bi da me menjate?!
Mrš, bre, fukaro!
Kamen ću iz bubrega i žuči da isteram i od tog kamen kuću i manastir da sazdam, večan sam!
Tvrdoglav i mekodušan Srbin!
Naopak, da vama, aveti, ne budem jednak!
S Bogom sam na Ti, pa koja ste vi to sila da pred vama kleknem i pognem glavu?
Kuso mi je vaše „dobro“- dobre su mi ove prnje, ostale od prađedova…
Koža po meri slobodna čoveka, a ne lanci ko ordenje zadovoljnog roba!
Nema ti ravna
Zivi Svetac Nas Jedan Mihailo
Bravooo sve istina ali ipak pokušavaju da nas promene ali mene neće nikad srbin se rodio živim i umeću pa da ću leba i vode jesti
U pravu si. Što bi se ti mijenjao ako si rođeni Srbin i pišeš ekavicom? Isto tako, što bih se ja mijenjao ako sam rođeni Crnogorac i pišem ijekavicom? Neka bude svako – ono što je.
Nijesam li ti nešto dužan Crnogorče iz srpskog Grblja?
Nijesam li ti u dug u ime mojih katinskih pređa?
Da, baš njih … Onih iz tri pohare Grblja.
Kojima ste morali da plaćate “ zlatno kumstvo“ da vam poštede dom, život … Srbi iz “ katunske“, Crnogorci, onomad na Srbe iz Grblja, na istorodnoga, bruka je našije pređa, golema!
Šta dugujem, kaži, pa da platim.
… Da onda jednom i ti budeš što jesi, Srbin, ponosni Grbljanin!
Ela, da ako pomože … Ako i ne bude od koristi, makar nije na štetu ni meni, a ni tebi!
Brate Srbine …
Nijesi mi ništa dužan a i da jesi, oprostio bih ti kao što sam i drugima oprostio. U Grbalj živi dosta neobrazovanog stanovništva koje je neko ubijedio da su Srbi. Skoro niko bibliju nije pročitao a popovi mogu da ih ubijede u sve ono što sami nisu pročitali i o čemu pojma nemaju. Misle da je Marko Kraljević istorijska ličnost i da je stvarno orao drumove. Tako, ne treba im puno zamijerat što misle da su Srbi. Dobri su mi i prijatelji i komšije.
Svaka čast!!!