Не назире се крај рата у Украјини

Пише: Игор Дамјановић за Политику

Почетак 2024. није донио ништа ново на бојном пољу крвавог братоубилачког рата Русије и Украјине. Оштра зима која је поново наступила са 1. јануаром као да је замрзла преко хиљаду килметара дугу линију фронта. Након пропасти контраофанзиве на Запорожском фронту украјинска армија пребацила се од децембра у активну одбрану на свим правцима. Многи сматрају да је ова одлука донесена касно и да смрзнута земља отежава копање ровова и утврђена. Украјинци сада масовно постављају и бетонске прирамиде, „змајеве зубе“ како су их прозвали Руси који су то исто радили годину дана раније.

Тада су се пирамидама смијали у Кијеву, али и у кругу домаћих критичара руског војног и политичког руководства. Игор Стрелков, први командант побуњеника на Донбасу прије равно годину дана тврдио је да би „змајеви зуби“ могли да „зауставе тенкове Гудеријана 1941, али не и савремену НАТО технику.“ Колико су били у праву и једни и други видјели смо већ у јуну на Запорожју.
Са друге стране руска армија након одређених јесењих успјеха у околини Доњецка и Купјанска у 2024. потпуно је стала са напредовањем. Послије више од годину дана крвавих борбу заузели су сравњену са земљом Маринку, али су потпуно стали пред сусједном Авдејевком. Нема назнака ни да би у догледно могли да поврате Купјанск и друга насеља у Харковској области, која су лако изгубили у септембру 2022. Руско напредовање нису убрзали ни масовни ракетни удари послије неколико мјесеци поново покренути пред Нову годину. Какав је њихов резултат тешко је процијенити, јер украјинске тајне службе на сваки начин покушавају да спријече објављивање информација на ову тему. За снимке мобилним телефонима руских погодака и противдејства ПВО запријећене су казне до 12 година затвора.

Четворо становника Кијева ухапшених 2. јануара суочава се са управо оваквом оптужбом.
Готово је извјесно да су Руси у нападима на Харков почетком године успјешно користили балистичке ракете сјевернокорејске произвоње КН-23. Одавно се спекулише да би ракете линије «Зулфикар» Руси могли да набаве и из Ирана. Ове релативно јефтине ракете представљале би ново искушење за Патриот и друге скупе ПВО системе које је Украјина добила са Запада. Један пројектил Патриота је неколико пута скупљи од сјевернокорејских и иранских балистичких ракета,што значи да чак и њихово обарање представља ресурсни успјех за Русе.
Успјешна модернизација старог совјетског оружја представља највећи технички напредак за руску војску у прошлој години.

Стари тенкови Т-62, којих је почетком рата у магацинима лежало неколико хиљада дубоко се модернизују. Постављају им се нове куполе и системи контроле ватре из Т-90. Моћним совјетским авиобомбама ФАБ 250/500 додата су крила и ГЛОНАСС модули. Процес модернизације ФАБ-ова и даље траје, прецизност име се побољшава у ходу, али проблем је што Су-34 још нису у стању да их понесу шест, колико дозвољава конструкција авиона. То што због софтверских ограничења лете само са по два навођена ФАБ-а, доводи до троструко већег расхода ресурса, амортизације и горива, али и излагања већем ризику пилота и авиона. Рецимо, 22. децембра украјински ПВО у Херсонској области, по свој прилици Патриот, оборио је три Су-34, који су носили шест ФАБ-ова, а које је теоретски могао да носи један авион овог типа.
Руска армија све успјешније користи и дронове. «Противник је први почео са примјеном ФВП дронова, ми смо их дуго сустизали, а сада напокон претекли.» – испричао ми је у јулу у околини Горловке «Хулиган», борац батаљона «Светог Архангела Михајла» задужен за управљање дроновима.

Да Руси по употреби дронова достижу и престижу Украјинце током последњих мјесец дана тврде и амерички медији, попут Блумберга и Форбса. Такође морал руске војске на фронту је стабилизован у 2023. Од 244.000 мобилисаних војника у септембру 2022. Руси су почетком прошле године створили снаге које по својој ефективности нису заостајале ни у чему за професионалним јединицама. Правилно осмишљена кампања, солидна материјална стимулација и социјални програм, мотивисала је током 2023. још 486.000 људи да на добровољној основи потпишу уговор са министарством одбране и ступе у редове оружаних снага.
Са друге стране, попуна јединица на фронту од јесени је највећи проблем за украјинску војску. У Врховној ради ће се наредних дана раматрати нови закон о мобилизацији по коме чак и инвалиди треће групе: лица патуљастог раста, без ока, плућног крила бубрега, гениталија, дјелимино паралисаним и ампутираним ектремитетима – пише дословно у нацрту закона – више неће бити изузети из војне службе. Свима који одбију војни позив поред затвора пријети се и конфискацијом финансијских актива, покретне и непокретне имовине, а биће им забрањено и издавање пасоша и путних исправа. Изгледа да и то није довољно, па представници владајуће фракције Врховној ради залажу се да се у нацрт уграде и одредбе које би омогућиле и мобилисање избјеглица у иностранству, o чему је говорио Јегор Черњајев, шеф украјинске делегације при Парламентарној скупштини НАТО. На ово је реаговао њемачки министар правде Марко Бушман, констатацијом да његова земља неће вратити ниједног избјеглицу војног обвезника у Украјину.
Критична ситуација са мобилизацијом све више ограничава маневарски простор влади у Кијеву у сакривању и негирању огромних губитака које су њихове снаге претрпјеле током 2023. Потпуковник Данијел Дејвис, некадашњи обавјештајни официр САД тврди да је Украјина од почетка рата изгубила 500.000. Исте процјене износи и Јуриј Луценко, један лидера Мајдана, бивши државни тужилац, који је када је почео рат ступио као добровољац у украјинску војску и више мјесеци провео на фронту. Као кривца за критично стање са мобилизацијом главни командант Валериј Залужни означио је предсједника Зеленског, јер је «смјеном регионалних комесара војних одсјека утицао на ефикасност мобилизације».
Раскол у војног и политичког врха у Кијеву, о коме се одавно спекулише у Москви, од почетка децембра више није тајна. Марина Безуглаја, потредсједник Комитета за одбрану и безбједност Врховне раде отворено тражи смјену генерала Валерија Залужног, оптужујући га за неспособност. До дана данашњег нису познате околности како је почетком новембра у свом стану у Кијеву погинуо ађутант Залужног мајор Генадиј Частјаков, нити ко је у кабинету главног команданта поставио прислушне уређаје, што је објелодањено мјесец дана касније.
Велики губици, прелазак из контраофанзије у активну одбрану, сукоб војног и политичког врха утицао је до пада морала војника и утицао спласну и очекивања украјинског друштва. Само годину дана раније већина становништва, осокољена септембарским успјесима у Харковској области и новембарским напуштањем Херсона, чврсто је вјеровала у побједу до краја 2023. На то су их увјеравали не само кијевско политичко и војно руководство, већ и њихови западни покровитељи. Украјинска жељезница ја чак почела да продаје карте из Кијева за Крим, а датум првог воза био је предвиђен за 1. јун 2023. Михаил Подољак, савјетник предсједника Зеленског обећавао је да ће током љета пити кафу у свом омиљеном кафићу на Јалти, да ће одатле укључити пренос на друштвеној мрежи и разговарати са пратиоцима о «развоју украјинског Крима», одакле ће како је написао «сви Руси бити протјерани». Начелник војне обавјештајне службе ГУР генерал Кирил Буданов цртао је карте «распада Руске Федерације послије војног пораза», гдје прогнозирао стварање 10-ак нових држава и истакао намјеру Украјине да анектира Красњодарски крај, Ростовску, Белгородску и Курску област.

Оптимизмом су се разметали и на Западу. Рецимо бивши командант НАТО у Европи генерал Бен Хоџис је у јануару изаразио чврсто увјерење «Украјина ће до краја августа ‘ослободити’ Крим» и да се «свијет мора припремити за распад Руске Федерације». Бена Хоџиса су у то вријеме вријеме у појединим српским медијима, попут рецимо «Недељника», представљали као «чувеног генерала који је све предвидео све етапе рата» и «једног од ретких аналитичара – можда и јединог – чије су се прогнозе ситуације на Истоку Европе оствариле».
Последња нада за Украјину су амерички авиони Ф-16, које би требало да добију неизвјесно када током ове године из неколико европских земаља. Обука увелико траје, а намеће се питање да ли ће они уопште моћи да полијећу са украјинских аердорома, односно подземних својетских писта својевремено пројектованих да издрже и нуклеарни удар. Ипак, чак и уколико их добију, Ф-16 ће тешко пореметити руску армију у оном степену као што су урадили Хајмарси на љето и јесен 2022. Мало је вјероватно да Ф-16 може постићи више од ракета Сторм Шедоу, Скалп и Атакамс, којима периодично наносе болне губитке руској војсци и морнарици, али без икаквог утицаја на стабилност линије фронта.
Руси у ову 2024. улазе са умјереним оптимизмом, док Украјинци без еуфорије са којим су започели прошлу годину. Тренутно стање на линији фронта не обећава побједу ниједне војске у 2024. Нажалост ова, као и у претрходне двије године братубилачког рата могла би да однесе стотине хиљада људских живота.

Политика 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: