Ne postoji nijedan dokument koji dokazuje nevinost: Stepinac odgovoran za ustaške zločine
1 min read
Alojzije Stepinac
Svi do sada poznati dokumenti potvrđuju da je kardinal Alojzije Stepinac, dovoljno znao o zločinima NDH i na posredan način u tome učestvovao. To je u intervjuu za današnje „Večernje novosti“ izjavio bivši ambasador Srbije u Vatikanu i član Mješovite pravoslavno-katoličke komisije koja je raspravljala o ulozi nekadašnjeg zagrebačkog nadbiskupa, prije, u vrijeme i posle Drugog svjetskog rata Darko Tanasković.
On je istakao da to potvrđuje i nedavno otkriveni njemački dosije u Arhivu Vojvodine, objavljen u tom beogradskom listu, dok se, nasuprot tome, do sada nije pojavio nijedan dokument o nevinosti Stepinca i što je sve zajedno dovoljno, kako je istakao, „za zaključak da je on problematičan kao potencijalni svetac bilo koje hrišćanske crkve“.
Tanasković, koji je bio i ambasador Srbije u Unesku, rekao je i da je teško očekivati da bi novi zahtjev na jesen prištinskih vlasti za ulazak Kosova* u tu agenciju UN mogao da dobije dvotrećinsku većinu.
On je istakao da se u poslednje dvije godine situacija na međunarodnom planu promjenila, utoliko prije što na Kosovu* slede izbori, a i „ukupnim ponašanjem Priština sigurno nije ojačala svoj kredibilitet u međunarodnoj zajednici“.
Ukazao je i na problem posezanja prištinskih vlasti za srpskom i pravoslavnom kulturnom baštinom, ukazujući na problem identiteta kosovskih Albanaca.
„Kulturni identitet samoproklamovane države ne bi mogao da počiva ni na čemu drugom osim na pretežno kulturnom nasleđu Srba i djelimično na osmanskom. Oni nastoje da raznim falsifikatima, neposrednim zaposjedanjem, pobijanjem zastave kao simboličkog znaka pripadnosti, kao u slučaju Novog Brda, pokažu kako je većina tog nasleđa izvorno albanska, pri čemu, naravno, falsifikuju istoriju„, zaključio je Tanasković, prenosi b92.
Pročitajte još:
https://in4s.net/list-crnogorac-1982-oluje-i-nepogode-cvrste-duh-oslobodjenja-i-ujedinjenja-srpstva/
„Alojzije Stepinac ostavio je pet svezaka dnevnika, svaka stranica toga dnevnika je fotografisana i umnožena u deset primeraka, jedna kopija je stigla u Savezni, a jedna u Republički MUP. Naslednik tih službi — BIA — ima dva primerka tih dnevnika“, tvrdi Mišina.
„Čuvena je njegova izjava o Srbima: ’Kada bi Srbina i Hrvata skuhali u istom loncu i juha bi se razdvojila‘ ili ’Što se tiče pravoslavlja, tu nema čoveka, nema istine, nema morala‘“, naveo je Livada.
Drugi citati iz Stepinčevog dnevnika iz istog perioda glase:
„Ni u moru mjere, ni u Vlaha (Srbina) vjere. Tako lijepo kaže naš hrvatski narod.“
„Duh bizantizma i slavenofilstva je nešto grozno.“
„Da je samo svemogući i sveznajući Bog u stanju parirati intrigama i podvalama tih ljudi. Za nas je nepojmljivo da se ugovori i obaveze kidaju bez ikakvoga skrupula.“
Jasenovac najcrnje srpsko stratište
Dakle, ksenofobna, rasističko-patološka ideja velike rimokatoličke etnički čiste Hrvatske – zahvaljujući pre svega Vatikanu – nadživljavala je sve države koje su propadale i rasističko “Hrvatsko državno i istorijsko pravo” kao feniks je uz logističku podršku Vatikana, oživljavalo sa istom silinom u novim državama, nezavisno od političkog i društvenog sistema. Srbocid se spremao i sprovodio kako u rimokatoličkoj Austro-Ugarskoj monarhiji i klero-nacističkoj NDH, tako i u komunističkoj Jugoslaviji.4 Na “Prvom hrvatskom katoličkom kongresu” održanom 1900. godine u Zagrebu, praktično su donete smernice klerikalnog delovanja za čitav XX vek, postavljeni su temelji za kleronacističku NDH u kojoj je ostvarena tako intimna simbioza ustaša i rimokatoličkog duhovenstva, da je apsolutno potrebno prilikom svakog pominjanja ove monstrum države koristiti termin koji je najbolje karakteriše – kleronacistička NDH.
Posle obaranja Konkordata u Kraljevini Jugoslaviji (zahvalnost za to dugujemo pre svega vladici Nikolaju Velimiroviću i otrovanom – po izjavi dr. Ksenofona Šahovića koji je vršio obdukciju – Patrijarhu Srpskom Varnavi Rosiću), zloslutna pretnja Srbima stigla je sa najvišeg mesta. Rimski papa Pije XII ovako je 17. decembra 1937. godine u zvaničnom glasilu Vatikana Osservatore Romano okarakterisao odbijanje Srba da prihvate Konkordat: “Doći će dan a voleo bih da to ne moram kazati, ali sam duboko uveren – doći će dan kada neće biti malen broj duša koje će zažaliti što nisu širokogrudo, velikodušno i aktivno primile veliko dobro kao što je ono, što je zastupnik Isusa Hrista nudio njihovoj zemlji…”.
Ante Pavelić i Alojzije Stepinac (Foto: Novosti)
I kao što znamo, “duboko uvereni” papa nije se zaustavio samo na pretećim rečima – Vatikan je bio više nego značajan pokretač stvaranja kleronacističke NDH, a oko 1. 400 pripadnika rimokatoličke jerarhije učestvovalo je u fizičkom, verskom i duhovnom zatiranju Srba (Bernbaum – predstavnik SAD na sastanku Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu u Njujorku). Ovo kratko podsećanje je neophodno da bi se lakše shvatio Jasenovac i uopšte, srbocid u NDH tokom Drugog svetskog rata. Taj srbocid je u kleronacističkoj NDH obuhvatao biološki genocid, kulturni genocid i duhovni genocid, što je akademik Dinko Davidov nazvao “Totalni genocid”. U ovom referatu podrobnije ćemo pisati o duhovnom genocidu, ratu do istrebljenja protiv SPC, koji je sprovođen sa ciljem da se zatre istorijsko prisustvo i koreni srpskog naroda na srpskim teritorijama zapadno od Drine. Tako na samom početku bitisanja ove monstrum države stupa na snagu “Zakonska odredba o zabrani ćirilice”.
Istog dana objavljena je naredba da su svi pravoslavni stanovnici NDH obavezni da oko ruke nose traku sa slovom P. Potom 2. juna 1941. godine izlazi naredba o ukidanju “svih srpskih konfensionalnih pučkih škola i zabavišta”, a uskoro i naredbe o promeni imena mesta koja na bilo koji način podsećaju na srpski narod, njegovu veru i istoriju. (Srpska Mitrovica postala je Hrvatska, Srpske Moravice – Hrvatske Moravice, Sremski Karlovci – Hrvatski Karlovci, Srpsko Polje – Hrvatsko Polje, mesto Raskršće postalo je Križanje, Novo Obilićevo – Zvonimirovac, Njegoševac – Našički Antunovac, Gradinsko Karađorđevo – Tomislavovac itd.). Međutim, to nije sve, u ratu protiv SPC kleronacistička NDH je zabranila i naziv “srpska pravoslavna vera” pa je donela zakonski akt: “Ministarska naredba o nazivu grčko-istočne vere”. Tako se trećini stanovnika te monstrum države praktično zabranjuje pripadnost srpskom narodu. Donete su i uredbe kojima je ozakonjena pljačka svih crkveno-verskih i nacionalno-kulturnih institucija srpskog naroda5, a pošto su Hrvati ranije prihvatili srpski jezik kao svoj, “Državni ured za jezička pitanja” je bio zadužen za stvaranje “novogovora”.
Da je planski smišljena i sistematski sprovođena akcija protiv SPC i srpskog naroda bila bazirana na prethodnom sporazumu sa Rimskom kurijom, jasno se vidi i iz jednog akta Kongregacije za Istočnu crkvu u Rimu od 17. jula 1941. godine upućenog Zagrebačkom nadbiskupu. U ovoj Kongregaciji između ostalog piše, da u Rimu očekuju velike uspehe, „na obraćanju neujedinjenih (tj. pravoslavnih Srba u Hrvatskoj) u pokornost papi“, da je RKC zahvalna Zagrebačkom nadbiskupu na uspesima u dosadašnjoj njegovoj akciji na pokatoličavanju Srba, ujedno podstičući Stepinca i njegove biskupe da nastave rad na pravilnom razvoju katolicizma „pošto sada postoje tolike nade za o6paćanje nesjedinjenih.“ Ovaj akt je sastavljen u Rimu neposredno posle posete poglavnika NDH dr. Ante Pavelića papi Piju XII, u trenutku kad su srpski narod i SPC bili stavljeni izvan zakona.
Pavelić je tokom posete podneo papi iscrpan izveštaj o unutrašnjim prilikama u Hrvatskoj državi i smernicama hrvatske unutrašnje politike u sadašnjosti i budućnosti. Očekivanja navedena u Kongregaciji brzo su ostvarena u praksi, pa je ubrzo među pravoslavne Srbe u Slavoniji i Sremu rasturen jedan letak odštampan u “Biskupskoj tiskari” u Đakovu. U njemu stoji da po Hristovu naređenju treba da bude jedno stado i jedan pastir i da shodno tome treba sprovesti u NDH crkveno jedinstvo putem ponovnog sjedinjenja svih pravoslavnih sa RKC, s tim da je rimokatolički biskup u Đakovu već hiljade pravoslavnih primio u krilo rimokatoličke crkve. U letku se ističe da će pravoslavni Srbi jedino na ovaj način „moći ostati u svojim domovima“, i „dalje neće biti proganjani i ubijani, i osiguraće spas svojih duša.” Ova svestrana akcija na pokatoličavanju pravoslavnih Srba imala je za posledicu prelaz oko 240.000 pravoslavnih Srba u rimokatoličku veru.
Zabavni park Jasenovac
O tome da je srbocid sprovođen u potpunoj simfon
U navedenoj knjizi V. Novaka („Magnum crimen“) piše, između ostalog, da je Vatikan dobro znao šta rade ustaše i katolički kler u NDH. Tako na jednom mestu Novak prenosi razgovor između kardinala Tiserana i predstavnika NDH dr-a Rušinovića (koga je Pavelić poslao da izdejstvuje priznanje NDH od strane Vatikana), u kojem Tiseran tokom razgovora pita Rušinovića šta je bilo sa 300.000 Srba u NDH. Razgovor je vođen početkom marta 1942. g.
… Riječ je o čovjeku koji je i najdirektniji saučestvovao u zločinu nad Srbima! ( Magnum crimen, Viktor Novak)
Ostaje tajna kada je i kako mladi Stepinac “ prelomio u mozgu “ i od vatrenog pobornika bratstva sa Srbima postao “ kardinal velikog zločina“ !
SAČUVAJ NAS BOŽE KUGE, GLADI I KLERIKARIZMA U HRVATA.
Prema podacima jevrejskih istraživača od oko 2000 sveštenika katoličke crkve u NDH dokumentovano je i poimenično navedeno da je oko 1400 lično činilo zločine! Kada se to uzme u obzir, sva druga priča u vezi razmatranja i dokazivanja šta su radili i kakvu ulogu su imali Stepinac i Vatikan je smiješno nepotrebna!
Kako moze da postoji dokument koji dokazuje nevinost.Covjek je nevin dok se ne dokaze da je kriv.Znaci da moze da postoji dokumenat da nije kriv ili je kriv,
Zaista glupo sročeno, tako da si u pravu što se fraze tiče. Ali ovde se radi o moralnoj odgovornosti čoveka koji je bio duhovni vođa Hrvata u vreme tzv. NDH, čoveka koji je bio ,,dušebrižnik” ustaša, koji je podržavao svesrdno tu monstruoznu zločinačku tvorevinu i koji je oličavao duh iz koga je i metastazirala koljačka rulja. Bio je potpuno svestan šta se događalo u to vreme i šta su radili ljudi koje je on podržavao. Sam je slao izveštaje papi o pokrštavanju 300 000 pravoslavnih Srba, a takođe primao izveštaje (što od ustaša, što apele od ljudi sa savešću) koji su ga upozoravali šta čini njegovo ,,stado” i sami ,,svećenici” pod njegovom vlašću. Tako da stvarno nema ničega što bi ga moglo oprati i svrstati među svete. Bez obzira što za nas rimokatolički sveci nisu sveci, to ne opravdava proslavljanje takve ličnosti, nego podiže besramnost opravdavanja genocida na zvanični nivo čitavog rimokatoličkog sveta.
Na primer, pismo kojim od tadašnjih vlasti traži da se prestane sa masakrima Srpskog naroda. Na primer, dokumenta u kojima stoji da se oduzima sveštenički čin onima koji su učestvovali u pokoljima ili odobravali pokolje. Na primer, dokument u kojim se od vlasti traži da ukinu koncentracione logore. Na primer, proglas kojim se od svih sveštenika traži da utičnu na lokalne vlasti da ne sprovode teror nad narodom. Na primer, dokument kojim se zabranjuje nasilno prekrštavanje pravoslavnih…i tome slično.
Dokument o sporazumu sa vanzemaljcima… pa gde su ti dokumenti!?! Imaš li i jedan faksimil, arhivski broj, nešto..!?
Pošto je pitanje bilo kako može da postoji dokument kojim se sugeriše nečija nevinost, samo sam naveo kakva dokumenta, ako uopšte postoje, bi možda mogla da pokažu da je postojala želja da se na svaki mogući način spreči onaj užas koji se događao tolike godine. Nemam nikakve informacije da takva dokumenta postoje, već samo kažem da oni koji govore o njegovoj nevinosti moraju priložiti dokaze za takvu tvrdnju.
… Može, ali to je jedna druga priča.