Ne strahujte zbog našega gubitka, jer ništa izgubili nismo! Što se zemlji vrati- to se nebom pozlati!
1 min read
Mihailo Medenica
Piše: Mihailo Medenica
Vi što se raspadoste od dušebrižja i strepnje kuda ćemo i kako dalje bez upokojenih vladika naših, budite bez brige, ne “strepite”- tužni su ali ne i teški dani, no šta vi o tome znate..?
No, razumem ja i vašu “korotu”, smrću vaših “duhovnika” umire i vera, jer u vas se vera kupuje, kantari, razrezuje, premerava, presipa, rasipa, raspikućuje, a u nas…
U nas zemlja pokrije telo, zemlja- zemlji, prah- prahu, a delo satka još neba nad SRPSTVOM, uprede ga i uplete u klupčad, pa ako se gde SRPSTVO raspara, gde ga zlodusi podlo zagrebu- nebom se došije…
No, šta vi i o nebu znate..?
Šta je za vas do ponjava nad vama, jednako ko što je zemlja ponjava pod vama, a vi ništa drugo do prašina i glib pod jednim i na drugom.
Rekoh, tužni su ali ne i teški dani pred Srbljem i vaskolim SRPSTVOM, jer gde i tugujemo za telom, veći samo za delom…
U Gospodu se upokoje veliki duhovnici naši, no živnu u nama- još jednog, deset, stotinu ljudi razbude i razigraju u čoveku.
Nisu njihova dela velika tek zbog ovozemnih činjenja, već zbog svega što vaskrsava u nama da nam valja činiti.
Zbog toga oni i ne umiru već se upokoje, no ponavljam: šta vi o tome znate?
Umiru oni nalik vama gde još pre ukopa umre i glas i sećanje i pomisao na njih!
Rekoh, vaša je vera kvantaška: na komad i kilo, pa zato smrt i jeste međaš preko kojeg se ne može, a i do nje su koraci kao da ste za nešto sitnine pazarili polovne, istrošene i iskorišćene stope…
Gde se čovek upokoji- on usni, a učenje i delo njegovo žive i nadživljuju vekove, čineći nam staze, mostove i odmorišta kroz njih.
Ne umiru vera i nada u Srbinu upokojenjem duhovnika naših, no se tada razgore i rasplamsaju ko voštanice!
Mislite da je plamen voštanice ništa svetlosti?
Niste nikada tim tinjajućim, skoro zgaslim plamičkom razgonili čitav mrak!
Niste kroz mrak videli dalje nego za plavetnog videla…
Niste se skoro zgaslom plamenu izjadali odakle lutate a on ugasio vetrove da vam je lako koračati kuda vam valja stići…
Ne strahujte zbog našega gubitka, jer ništa izgubili nismo!
Što se zemlji vrati- to se nebom pozlati!
U kome je vere taj će, i kamen da izgubi, znati da je taj kamen temelj manastirski il kućevni, što znači da ga nije izgubio već darovao, no šta vi i o tome znate..?
Za duhovnicima ostaju duše, a ima li šta veće od toga?!
Za vama, ucveljeni radosnici- ostaje pitanje na koje baš niko neće potražiti odgovora: ko beše ovo što mu zemlja dobuje po praznini pustoj..?
Jako bolni i nadasve istinito. Ovo je sjajan osvrt na self marketing pojedinaca ali i sljepilo kolektiviteta pretrčalo iz komiteta u crkvu. uh kakva gospodstveno poetizovana ironija, na račun uvek dežurno ožalošćenih. svaka čast brate Medo! Đelji kad ti je Gospod dao da uma i moći.
LJUDI SE I DALJE PALE NA PODELU SRPSTVA. AKO SI SRBIN A TO ĆEŠ I DOVIJEKA OSTATI A POLITIČARI ĆE BITI KAO I UVEK PROLAZNI. ZATO MEĐU NAMA ŽIVI DOVIJEKA ISVETI SAVA, I CAR LAZAR, I MILOŠ OBILIĆ, I NJEGOŠ, I MARKO MILJANOV, I FILIP VI#NJIĆ……. MANITE SE TRULIH POLITIČKIH PRIČA I ZBIJAJMO REDOVE, POMAŽIMO SE, SLOŽIMO SE…. SVE JE NA NAMA I NAŠEM IZBORU.
Sahrana patrijarha je i sahrana Crne Gore. Govorio je Dodik,uvek kocoperan i kao spreman za tuču. Čak je i Vučic rekao da je zelja patrijarha bila da cuva Kosovo i Republiku Sršpsku…..Znaci li to da je Vucic prvi u istoriji uspeo da odbaci Crnu Goru od sebe. Kamarila je govorila i svaki je imao opravdanje sem predstavnika Crne Gore…..Nema vise u pameti Mojkovca,nema vise ni pomena o jednom bicu,sudbini…..Mihailo,reci i ovo kao prilog istine nebu,ako ne i prema ljudima kojih je sve manje.
Ovakvo ponasanje je najbolji „uvod u odvajanje crkve“ u Crnoj Gori. Zivio sam u nadi da smo najbliza braca a sad vidim da smo nista.
Napominjem kao vazno,to sto je Milo „blejao za potrebe onih koji su nas satirali za uvek,zapamtite,narod je „progovorio litijama i umuknuo svakoga onoga ko bi krivio istinu“.
Srecna Vam bila nesreca,nesrecna braco moja!
Ni hiljadu Vucica ne mogu odvojiti CG od ostalih srpskih zemalja. Svako od nas treba da ucini ono sto moze da sacuvamo Svetu Sabornu Srpsku Pravoslavnu Crkvu.
Opstacemo sa vjerom u Boga i odlucnoj borbi za ocuvanje svetinja.
Kakvih srpskih zemalja??? Crna Gora je Crnogoraca I ničija više. Viva vero Montenegro!!!
Pogresno, nije odbacena Crna Gora.
Ona je u Srbiji. Pogledajte kako se
doseljavaju DPS-ovci na Vracar.
Mi smo dva oka u glavi i tu nema
nikakve nesrece. Bila samo jedna
epizoda, ruzna i ne ponovila se.
Vala ja mislim da su svi Cetinjani na Vračaru stacionirani, toliko ima CT tabli….
Divno Mihailo kao i uvijek.Posližiću se više puta ubuduće ovom tvojom rečenicom“ma šta vi o tome znate“ jer ukratko govori mnogo.
Najpametniji komentar je da ništa izgubili nismo. Kakav gubitak može biti za normalnu ljudsku svijest da umru pripadnici nacionalisticke sekte svane Spc.