Ne umem ja tebe

Piše: Miroslav Mika Antić

Ne umem ja tebe
nikome da ispričam.
Čak i ne želim.

Ti si nešto samo moje.
Delić izgubljene duše.
Želja znana samo mom srcu.

Nešto što se čuva kao
zrno svetlosti
u nemirima života.

Ne smem ja tebe
nikome da ispričam
osim sebi.

Nosim te kao vrelu krv u venama.
Ti si moja glasna tišina
ispisana u mom osmehu.

Ne ume ja tebe
ni da ne volim
i to onako najčistije,
bebeći.

Budi mi dobro tamo gde ideš.
Još malo, pa ću i ja za tobom,
negde.

I čuvaj mi se –
bez obzira na sve što je bilo među nama,
kad već ja više neću biti blizu
da te čuvam.