Ne zaboravimo naše heroje! Duško Šljivančanin i Đorđe Aničić u „Srpskom sv(ij)etu“

„Stvaranje te takozvane OVK podržavaju SAD opremanjem, a i Turska. Oni su bili opremljeni nemačkim uniformama i najsavremenijom opremom nemačke vojske“,  govori za „Srpski sv(ij)et na Nacionalnoj IN4S televiziji Duško Šljivančanin, ratni komandant 53. graničnog bataljona na Košarama, pukovnik u penziji.

„Mi smo znali šta nas očekuje, po ponašanju i odlukama OEBS-a, po ponašanju Albanije sa kojom granica praktično nije postojala od 1997. godine. Počinje kidnapovanje i ubijanje 1998. pripadnika vojske i policije, kada je veći deo teritorije pod kontrolom OVK*. Mi tada izvodimo jednu od najvećih antiterorističkih akcija u Evropi u avgustu i septembru, kada je ugušena pobuna. Stvoreni su svi uslovi da se pobuna reši mirno. Tada shvataju da OVK* ne može da ostvari njihove ciljeve, zatim dolazi do ultimatuma u Rambujeu i sve što je činjeno da dođe do mirnog rešenja- ruši se. Pre NATO agresije je poginulo 197 pripadnika vojske i policije SRJ, a tridesetak na državnoj granici. U 1998. smo imali oko 130 graničnih incidenata – da se to bilo gde desilo u Evropi, za 24 sata bi zasedao Savet UN. Tokom agresije je ubijeno 774 pripadnika vojske i policije, a 56 se vodi kao nestala lica. Kada se ovaj ukupan broj pomnoži sa bilo kojim koeficijentom koji ubraja i invalide, umrle od posledica, razorene porodice i ukupne traume, zaključuje se da je u pitanju strašno stradanje“, iznosi precizne podatke pukovnik u penziji Duško Šljivančanin.

On objašnjava svoje viđenje vraćanja vojnog roka u Srbiji: „Do 2008. godine Kosovo i Metohija (KiM) je bila pod protektoratom Ujedinjenih nacija (UN). Od tada je ono za nas okupirana teritorija. A mi 2011. zamrzavamo služenje vojnog roka i prekidamo kontinuitet koji je teško vratiti na svoje mesto“.

On je pričao o značaju graničara, ali i rasformiranju 125. i 549. brigade, kao i raške herojske koje su odsudno branile granicu:

„I graničari 53. 55. i 57. graničnog bataljona zaslužuju najveća priznanja. Te graničare je stvorio sistem rada obuke, ne ja, ni Pavković, ni Lazarević.Prva dva dana se odlučivala bitka- da se ne dozvoli da uđu kopneno. To je sprečeno“.

Koliko je bilo teško tokom bombardovanja kaže slikovito:

„Bilo je teže nego 1914. jer je tada bar na papiru neko bio saveznik!

Na kraju je pukovnik govorio o uticaju i značaju crkve i veličanstvenom liku Mitropolita Amfilohija koji je sakupljao i sahranjivao dostojanstveno mrtve.

O Rezoluciji 1244 je rekao: „Barem imamo za šta da se uhvatimo“.

U drugom dijelu ovog izdanja Srpskog sv(ij)eta je govorio Đorđe Aničić, potpukovnik Treće raketne divizije u penziji.

“ U istoriji ratovanja takav neravnopravan odnos snaga 1:100 nije viđen do te 1999. A mi smo u i u ekonomskom smislu bili iznureni i uvučeni u rat. Politički vrh nije očekivao takvo što verovatno, jer dugo nije ulagano u vojsku. Udar je trebala da vrši lovačka divizija, gde je od 9 polovina aviona bilo spremno; protivavionska odbrana (PVO) je bila zastarela, koristili smo sredstva druge generacije s kraja ’60- ih iz SSSR-a“,

Do fascinantnih detalja je objašnjavao kako je došlo do obaranja čuvenog „nevidljivog“ F117 aviona kod Buđanovaca u NATO agresiji 1999. i kako je to djelovalo na vojsku:

„Kada imate uspeh na bilo kom polju, poraste elan, osvetlali ste oružje, pokazali znanje, i u 23 sekunde oborite ponos NATO, vi ste pokazali uspeh na svetskom nivou. Treći raketni divizion je tog dana rušenja aviona ratovao sa punim borbenim sastavom, kako predviđa uputstvo za borbeni rad. To je dodatna vrednost ovog diviziona koji se vinuo iz pepela i doneo Orden narodnog heroja 250. raketnoj brigadi. Mi imamo kvar na osmatračkom radaru i kvar na sredstvima za napajanje, ja sam sa delom ljudstva na imitatoru radarskog zračenja- i sve to zajedno dovodi do rušenja (F117). Trajalo je 23 sekunde, i oboren je iz trećeg pokušaja“.

Penzionisani potpukovnik Aničić je izneo još detalja:

„Od sedam lansiranja, imali smo četiri uspešna gađanja. Svaki je koštao oko 150000 dolara: F117 27. marta, F16 2. maja – za ta dva imamo materijalne dokaze; zatim potvrda NATO generala od prošle godine da smo oborili još jedan F117 30. aprila i za B2 još nemamo dokaze, koji je oboren na teritoriji Hrvatske“.

Govorio je o Udruženju „Slobodno nebo“ koje je uspelo da izdejstvuje vrćanje  imena Trećeg raketnog diviziona PVO u formaciju Vojske Srbije, koji je u procesu transformacije bio skrajnut.

Pogledajte ova dva gostovanja na Jutjub kanalu IN4S.