Небо

Вијест да је режим Мила Ђукановића позвао Хрватско ратно зракопловство да штити државно небо прошла је незапажено.Можда зато што је конципирана као трговина у овиру једнако популарне и десет година актуелне вијести о даљем приступању Црне Горе Сјеверноатлантском савезу.

Режим Мила Ђукановића је, послије свих превара, три злоупотребе национализма (југословенског, српског и црногорског), економске деструкције, шверца и дивље приватизације, ауторитарне популистичке владавине са инцидентном демократијом, пошао путем којим тирани на своме концу најчешће иду. Увјерен да ће му слијепа и за нормалне понижавајућа послушност донијети подршку САД и СР Њемачке, режим Црне Горе не разумије да му је некаква равнотежа, оригиналност и идејност неопходна како би опстао.

Једног дана бриселске и берлинске бирократе прихватиће неминовност да и у Црној Гори треба нешто мијењати и да је власти гладна опозиција спремна да и сама служи без онолико непотребних знања и сјећања колико може имати један престарјели и политички дементни режим. Тако је било у многим сличним случајевима. Једина разлика је у томе да ли Американци и Њемци тиранима дозволе да побјегну, или им суде, стварно или лажно. У најгорој верзији их препусте бившим пријатељима или народу… Можда ова љигавост са хрватском заштитом и има за циљ да у часу када народу досаде фалсификовање избора, обијест неколико фамилија које ни Сицилија у својим најзанимљивијим годинама не би трпјела, неуспјешне приватизације, банкротирала економија, пропало здравство и безначајна социјала, непотизам типова који се хвале да су лично запослили и двије хиљаде особа по мандату обезбиједи заштиту великих држава којима ратни злочин, диктаторска владавина и кршење права грађана значе само онда када непосредно користе њиховој себичности, шовинизму, и не заборавимо, личној покварености.

Да ли ће хрватско ратно зракопловство да брани Црну Гору од НАТО протектората Босне и Херцеговине и Косова? Албаније и Италије које су чланице НАТО? Можда ће из неке НАТО земље у окружењу да узлете отети авиониц како би напали неку стамбену зграду на.Горици, или можда неку гигантску фабрику, коју је отворио Ђукановићев режим, од чије производње зависи стабилност региона, можда се залете у цетињски водовод па пропадне визионарска идеја СДП(С) да престоница „шваки и вашчцијели дан има свијеже акуе“? Да подсјетим да Република Србија, поред лоших влада, има и „партнерство“ које већ шест година поносно размјењује са Бриселом за „мир“. Србија је, притом, и војно неутрална држава. Дакле, наше ваздухопловство, мада се историјеки показало као храбрије и боље од хрватског, није никаква опасност за било кога у региону, а посебно не за Црну Гору у којој Срби чине 34 одсто становништва, а више од половине грађана говори српски језик.

Али, када режим Мила Ђукановића 1991. није умјесто Дубровника напао Требиње, када 1999. године, умјесто једне кукавичке и пасивне политике, није искрено напао геноцидне и окупаторске Србе у Метохији (срушио отете и посрбљене илирске храмове у Дечанима и Пећи) и дочекао другове Тачија и Харадинаја у тада већ слободном Дукађину, сада је вријеме да „оде у партизане 1947. године“.

Тако је то с људима: мали број доноси исправне одлуке на вријеме. Такав је и Ђукановићев режим. Промијенио је страну послије пада Милошевићевог режима. Николић, Вучић и Дачић прихватили су ову филозофију са још већим закашњењем. Када данас представници српске владе дођу у Подгорицу, питање статуса трећине становника Црне Горе, припадника српског народа, који су обесправљени и несумњиво неравноправни, није ништа више од споредне теме која се има жртвовати да би неки тамо Александар Вучић и даље имао другаре у Берлину, а извјесни Дачић смио да се покаже пред европском бирократкињом која може да га не препозна или да у њему види оног младог, веселог, неелегантно попуњеног, коврџавог имитатора Слободана Милошевића од прије двадесет година.

Но, зато кад у Црну Гору дође хрватски предсједник Јосиповић, онда су теме разноврсне, а малобројни Хрвати из Црне Горе траже да им се врати све до квадратног метра што је могло бити отето од оног режима – који је прогонио противнике из реда свих југословенских народа (мада у Хрватској многи мисле да су жртве били само Хрвати) али је зато створио савремену хрватску државу и у њу укључио многе крајеве који никада нису били њен дио. Првим личностима српске владе није до ситница каква су права српског народа, имовина цркве и српских предратних установа, имање српске (од 1918. и црногорске) династије Карађорђевића. Плаше се хрватске зракопловне и зракомлатне војнице. Треба их разумјети.

Tекст је објављен у дневном листу „Дан“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: