,,Nećemo ćutati, mi smo vaša griža savjesti“: Kako je grupa mladih Njemaca pamfletima i grafitima pružala otpor nacistima
1 min read
Hans i Sofi Šol, nenasilna anti-nacistička grupa ,,Bijela ruža''
Nećemo ćutati! Mi smo vaša griža savjesti, pisalo je u pamfletima nenasilnog omladinskog pokreta ,,Bijela ruža“ u nacističkoj Njemačkoj – pokreta koji je kao instrumente za borbu protiv Hitlera koristio isključivo grafite i pisanu riječ i bio sastavljen od mladih ljudi, pretežno zainteresovanih za teologiju i filozofiju.
Prvo suočavanje sa zabranama određenih pjesama, napuštanje škole djece judaističke vjeroispovesti, kažnjavanje učitelja koji se nisu slagali sa vodećom politikom, zadavanje eseja od strane drugih profesora koji su za cilj imali indoktrinaciju djece, sve učestalija hapšenja od strane policije i celokupna propagandna mašinerija – uticali su na bunt mladih.
Na temeljima suprostavljanja tim zabranama i sveopštem totalitarnom ludilu nastao je, između ostalih, antinacistički pokret Bijela ruža, a najistaknutiji članovi grupe, sestra i brat, studenti Sofi i Hans Šol, danas predstavljaju simbol antifašističke borbe.
Bijela ruža 1942. počinje sa pisanjem i distribuiranjem pamfleta koji su pozivali na pasivnu neposlušnost naroda, kao i crtanjem grafita. Grafiti i štampani pamfleti bili su im jedini instrument borbe, a njihovo drugačije mišljenje biva vidljivo širom Minhena, ali i drugih gradova Njemačke i Austrije.
Hans i Sofi su uhapšeni prilikom jedne ovakve akcije 18. februara 1943. i bivaju optuženi za tešku izdaju. Na njima je pisalo o propasti njemačkih trupa u Rusiji i porazu kod Staljingrada koji se desio mjesec dana ranije. U trenutku kad Adolf Hitler bez milosti kosi sve protivnike režima, smrt zbog izdaje bila je neminovna presuda za dvoje mladih Njemaca.
Iako su na sebe preuzeli svu krivicu, nisu uspjeli da spasu ostale članove grupe. Suđeno im je 21. februara, a presuda je izrečena već narednog dana kada su i pogubljeni.
,,Neko je, najzad, morao da počne“
Njoj, tokom ispitivanja, biva ponuđeno da sav teret krivice svali na brata, kako bi sebe oslobodila iste. Ne prihvata, jer bi time izdala ne samo brata, već i svoje ideale i moralna načela.
Na suđenju, Sofi je izjavila: ,,Neko je, najzad, morao da počne. Ono što smo mi napisali i rekli – misle mnogi“.
Na dan pogubljena ona je imala dvadeset i jednu godinu, a njen brat Hans dvadeset i četiri. Njegove poslednje riječi pred smrt bile su: ,,Živjela sloboda!“.
Pročitajte još:
Njemci su velika nacija za poštovanje,koliko su samo puta pokušali ubiti Hitlera,organizacija“Bjela ruza“je veličanstvena odbrana humanosti,Vili Brant i njegova ljudska iskrenost,Hese,Gete,veliki Bizmark kao i mnogi drugi!Sada se nažalost u svijetu povampiruje revizija istorije kojoj se globalno mora stati na put!Blajburg,negiranje Jasenovca,stavovi Poljskih političara itd…
Kraj slomljenog mača
Ti ne znade mreti kraj slomljenog mača,
Na poljima rodnim braneći ih časno,
Kitio si cvećem svakog osvajača,
Pevajuć mu himne,bestidno i glasno.
Slobodu si večno ,zakržljala raso,
Čekao da donesu tudji bajoneti,
Po gorama svojim tudja stada paso,
Jer dostojno neznaš za slobodu mreti.
Pokaži mi redom viteze tvog roda,
Što balčakom sruku slomiše ti lance,
Gde je Karadjordje tvojega naroda,
Pokaži mi tvoje termopilske klance.
Sa tudjinskom kamom si puzio po blatu,
Krvološtvom zvera,pogane hijene,
Da bi mučki udar sledja dao bratu,
I ubio porod u utrobi žene.
Još bezbrojna groblja zatravio nisi,
A krvavu kamu u nedrima skrivaš,
Sa vešala starih novi konop visi,
U sumraku uma novu gazdu snivaš.
Branio si zemlju od nejači naše,
Iz kolevke pio krv nevine dece,
Pod znamenje srama uz ime ustaše,
Stavio si Hrista,slobodu i svece.
U bezumlju gledaš ko će nove kame,
Oštrije i ljuće opet da ti skuje,
Čiju li ćeš pušku obesit o rame,
Ko najbolje ume da ti komanduje.
Jovan Dučić