Нека је вечно хвала свим учесницима Подгоричке скупштине који су знали шта раде и зашто то раде

Пише: Никола Јовић

Пре 103 године је завршен један процес који је трајао стотинама година, малтене од распада српског царства и пада наших земаља под турско ропство, а то је коначно ослобођење и уједињење.

Наиме, пре успостављања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, многи крајеви потоње Југославије су се ујединили директно са Србијом па тек онда ушли у прву Југославију. Тако смо имали, поред Подгоричке, и Новосадску скупштину, а сличне манифестације су одржане и у Вуковару, Барањи, Сарајеву, Бањој Луци и на бројним другим местима где се српски народ одлучио да се директно присаједини Србији и уједини са Србијом па тек онда уђе у заједничку државу јужних Словена.

Тиме је заокружен један процес о ком су генерације Срба сањале и на чему су радиле вековима. У том смислу, јасно је зашто на Подгоричку скупштину нарочито кидишу Монтенегрини и зашто им је она, поред „Божићне побуне“ (који представља обичан краткотрајни и суштински бесмислени догађај) главни конститутивни мит у процесу стварања нације на антисрпским основама. Јер називајући Подгоричку скупштину нелегитимном, окупаторском и слично, они негирају тежње већине Црногораца онога времена, који су предоминантно желели уједињење са братском Србијом након херојске борбе у Првом светском рату.

А и сами представници на скупштини су били Срби који су и тада знали значај интегралног Српства и уједињавања у једну српску државу, што би могли да узму у обзир многи српски „особењаци“ у Црној Гори данас (дуалисти и сл.). Подгоричка скупштина је значајна јер њу користе као главну легитимацијску основу поборници Божићне побуне која представља својеврсни милогорски „рат за ослобођење“, како би рекли да је њихова суштински бесмислена побуна против нечега што је желела већина становништва Црне Горе- заправо праведни устанак против (српског) окупатора.

У том смислу, бранећи дух и суштину Подгоричке скупштине, ми бранимо српски дух Црне Горе којим је она дисала до недавно и који је сада у коми док је савремена црногорска држава на вештачком дисању под патронатом „западних партнера и савезника“. Због тога, враћање на историјска упоришта и тачке сусрета нашег народа из свих српских крајева, даје ослонац и снагу за будуће победе и наставак славних дела наших предака, којима се није довољно поносити, већ треба радити на томе да ми будемо генерација које се преци неће стидети и коју поколења неће проклињати. Нека је вечно хвала свим учесницима Подгоричке скупштине који су знали шта раде и зашто то раде, остављајући тако нама смернице за деловање и упутства за спровођење српског националног програма. Живело наше мило Српство!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: