Nekažnjeni zločini albanskih ekstremista: Jasna Tasić!

Tokom albanske agresije (1998-2000) na području Prizrena je ubijeno i kidnapovano više od 360 građana srpske i nealbanske nacionalnosti, među kojima i osamnaestoro dece. Albanski teroristi – pripadnici tzv. „UČK“ besomučno su ubijali civile – žene, decu i starce čija je jedina krivica bila njihova nacionalnost. Pored Srba, na meti terorista su se našli i Romi, Bošnjaci, Turci, Goranci, Aškalije ali i lojalni Albanci.

Na teritoriji opštine Prizren bilo je otvoreno desetak logora i privatnih zatvora gde su zatvarani srpski civili i policajci. U tim logorima su vršena i masovna sistematska silovanja žena i devojaka srpske, romske i albanske nacionalnosti.

Najmlađe žrtve albanskog terora u Prizrenu bili su četvoromesečni Sava Mladenović i šestomesečna beba Zorica Dimić. Ubijeni su 1999. na vrlo okrutan način .

29. aprila 1999. naoružani albanski ekstremisti presreli su devojčicu Jasnu Tasić na putu ka kući i nasilno je odveli u nepoznatom pravcu. Vojnici pod komandom Ramuša Haradinaja zatvorili su ovu devojčicu u kuću Nazifa Elzanija koja je služila kao privatni zatvor. Jasna je bila izložena strahovitom psihičkom i fizičkom teroru od strane ekstremista. U tom zatvoru Jasna je bila zverski mučena i maltretirana a potom okrutno ubijena. Bilo joj je samo 15 godina.

Iako nije ni znala šta znači rat, Jasna je za albanske ekstremiste predstavljala pretnju zbog čega je morala biti uklonjena. Stravične slike njenog ubistva obišle su čitav svet a do danas niko nije procesuiran za ovo svirepo ubistvo.

Albanski ekstremisti su na najokrutniji način prekinuli jedno detinjstvo. Prekinuti su svi snovi, želje, nadanja, maštanja jednog deteta. Jasni nije dozvoljeno da odraste! Danas bi ova devojčica imala 35 godina! Imala bi danas svoju porodicu – supruga, decu….završila bi škole, uživala bi u svim radostima koje život i mladost nose. Nažalost, umesto svega toga Jasna već pune 24 godine počiva na lokalnom groblju a od vesele i nasmejane devojčice ostala je fotografija na hladnom, mermernom spomeniku.

Jedno detinjstvo je zauvek ugašeno a porodica Tasić je ostala trajno zavijena u crno. Dodatnu bol porodici sigurno stvara i saznanje da za ovaj zločin baš niko nije odgovarao! Zar nije kažnjivo mučiti, maltretirati pa zverski ubiti devojčicu od 15 godina ? Pitamo se svi ali odgovora nema više od dve decenije. Ipak, nadamo se da će pravda stići počinioce i da će organizatori svih ovih stravičnih zločina odgovarati za svoja nedela.

Tokom trajanja rata ali i kasnije, na Kosovu i Metohiji je svirepo ubijeno 129 dece srpske i romske nacionalnosti a pripadnici terorističe tzv. „UČK“ do danas nisu procesuirani niti osuđeni za ove stravične zločine. O kakvom stepenu brutalnosti se radi, svedoči nam i činjenica da su Albanci besomučno ubijali čak i albansku decu. Jedan od takvih primera je svirepo ubistvo devojčica Adeline (3) i Mimoze Hajre (9) koje su masakrirane sa porodicom u Glogovcu. Ovakvih zločina je bilo na pretek a zadatak svih nas je da pamtimo i spominjemo ove nevine žrtve kako se zločini nikada ne bi zaboravili.

Izvor: Iskra