Nelegalna usvojenja iliti otimanje beba kao „savršen zločin“

Prema podacima Međunarodne organizacije rada (MOR), svake godine u svetu se trguje sa najmanje 10.000 dece, odnosno dečaka i devojčica mlađih od 18 godina, a poseban oblik kriminalnih aktivnosti jeste trgovina radi nelegalnog usvojenja, rečeno je na međunarodnoj naučnoj konferenciji Udruženja za međunarodno krivično pravo koja je održana nedavno na Paliću.

„Pod formom usvojenja, posebno u zemljama Trećeg sveta, odigrava se trgovina decom iz siromašnih porodica. Bogati bračni parovi usvajaju decu uz odgovarajuću novčanu nadoknadu. Svako ilegalno usvajanje dece smatra se trgovinom i predstavlja najteži oblik kršenja ljudskih prava i jednu od najprofitabilnijih ilegalnih aktivnosti“, rekli su profesor dr Branko Vučković, predsednik Udruženja za krivično pravo i kriminalnu politiku Crne Gore i sudija dr Vesna Vučković, vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda Crne Gore.

Najveći broj žrtava nelegalnog usvojenja su bebe, a zatim i starija deca do 14 godina. Međutim, ne postoje podaci o broju dece koja su usvojena kao rezultat prodaje, trgovine i drugih nedozvoljenih radnji.

Nedostatak transparentnosti u vezi s troškovima usvojenja i drugim povezanim isplatama u osnovi je većine nedozvoljenih radnji.

Krivični zakonik Crne Gore, a takođe i KZ Srbije, propisuju kao posebno krivično delo „trgovinu maloletnim licima radi usvojenja“, čija je radnja opisana na sličan način, s tim što je u Crnoj Gori predviđena kazna od jedne do deset, a u Srbiji od jedne do pet godina zatvora.

U siromašnim državama ovaj zločin usko je povezan i sa korupcijom, krađom ili prodajom dece jer je reč o velikim novčanim iznosima. U Gvatemali su zabeleženi slučajevi takozvanih berača, koji su putovali od sela do sela i tražili novorođenčad koje bi se porodice odrekle u svrhu usvojenja i ostvarivanja velikog profita.

„U Africi se biološke majke često odriču svog deteta jer nemaju finansijskih mogućnosti da ga zadrže i podižu, ali se isto tako susreću sa situacijom da zbog neupućenosti pristaju na usvojenje, tako da njihova deca budu usvojena na druge kontinente iako su one mislile da je to samo privremeno rešenje dok se finansijski ne osiguraju“, naveli su Branko i Vesna Vučković.

U celom svetu karakteristična su dva načina prodaje dece radi usvojenja. Prvi postoji u slučajevima kada su roditelji saglasni da svoju decu prodaju uz odgovarajuću novčanu nadoknadu. Drugi mnogo teži i opasniji način je kada se bebe ukradu, proglašavaju za umrle i potom prodaju „zainteresovanim trećim licima“.

„Bračni parovi bez dece, najčešće iz Švedske, Nemačke, Grčke, SAD, zainteresovani su da na ovaj način obezbede decu, a mapa puta je iz pravca zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, Bugarske, Grčke, Rumunije, Turske i Albanije. Takođe, prisutna je pojava da žene koje se nalaze pred porođajem odlaze u inostranstvo da bi se tamo porodile i prodale novorođenče, a takvih slučajeva je bilo i kod nas“, navode Branko i Vesna Vučković.

U čitavoj ovoj delatnosti, kako su naveli, posreduju kriminalne organizacije koje organizuju trgovinu uz saglasnost roditelja ili samo majke i za to plaćaju ugovorenu cenu, da bi ostvarili značajan profit. Za vrbovanje potencijalnih žrtava koriste i društvene mreže.

Otmica beba najčešće je povezana i sa falsifikovanjem dokumenata, lekarskih uverenja i rezultata DNK testova, što u slučaju krivičnog gonjenja znatno otežava dokazivanje, tako da trgovina decom radi usvojenja postaje „savršen zločin“.

RT Balkan