Nema političke logike u potezima Đukanovića: Milo bi mogao biti prva politička žrtva korone

Piše: Dušan Proroković

Nema političke logike u potezima koje je preduzeo Milo Đukanović. Uradio je sve što nije smeo ili što nije trebao. Hapsiti vladiku Joanikija, ne samo crkvenog velikodostojnika nego i pojedinca ogromnog ugleda i uticaja u celom srpskom narodu, zato što je radio svoj posao, na slavu svetog Vasilija Ostroškog, užasno je loša poruka.

Jednako loše poruke su i emitovanje ustaških pesama na javnom servisu kao svojevrsna priprema hapšenju i upotreba represivnog aparata nakon tog čina. Još gora je bila zamisao da se vladika sa osam sveštenika zadrži u pritvoru mesec dana, uz prateća zatvorska ponižavanja. Ovakvo ponašanje u uzavreloj Crnoj Gori moralo je proizvesti kontraefekat.

Kao iskusan političar, ovo je morao pretpostaviti i Đukanović! Otkuda onda toliko iracionalnih odluka i nervoznih reakcija u samo nekoliko dana?

Da su litije glavobolja za režim, pretnja po politički opstanak trideset godina građenje piramidalne strukture, nije nikakva novost. Da je urađeno mnogo toga kako bi se litije zaustavile ili opstruirale, takođe nije novost. Da se režim plaši kako će na predstojeće izbore ako se litije nastave, uočljivo je i prosečnim posmatračima.

U tom kontekstu, pandemija je pomogla Đukanoviću, dva protekla meseca bila su za njega neočekivan poklon i pružila mu mogućnost da konsoliduje poziciju.
Ipak, pandemija je donela još jednu glavobolju koja se tiče neizvesne turističke sezone. Od turizma je prošle godine prihodovano preko milijardu dolara, dok je istovremeno ukupan bruto društveni proizvod dosegao oko pet i po milijardi. Ova privredna grana je akcelerator crnogorske ekonomije, a ostvarenim prilivom se u velikoj meri „kompenzuju“ minusi u spoljnotrgovinskom bilansu. Šta će biti ove godine? Pouzdan odgovor trenutno niko ne može dati, procene se kreću od sumornih do katastrofalnih.

Granice evropskih država ostaju poluzatvorene ili poluotvorene, zavisi sa koje strane se posmatra, uz niz restriktivnih mera za njihov prelazak. Avio – kompanije tek počinju sa obnavljanjem aktivnosti, ali opet, i dalje je nesigurno po kojim pravilima će prevoz putnika vršiti.

Pri svemu tome, pojedini eksperti su uporni u ponavljanju stava da širenje zaraze ni izbliza nije završeno, te da možemo očekivati „drugi talas“ već na jesen, a vlasti različitih zemalja pozivaju građane da letuju u svojoj zemlji, ne samo da bi pomogli obnavljanje nacionalnih ekonomija, već i zbog (zdravstvene) bezbednosti. Sve su prilike, crnogorska ekonomija može biti ozbiljno uzdrmana.
Crna Gora sve tamnija tačka.

Takođe, činjenica je i da se na međunarodnom planu nešto „krupno“ dešava. Crna Gora postaje sve „tamnija tačka“ na mapama američke agencije DEA i operativnih štabova evropskih policija zaduženih za suzbijanje trgovine narkoticima. Poslednja velika akcija odigrala se u Hamburgu početkom maja kada je na crnogorskom brodu zaplenjeno pola tone kokaina.

Saopštenja za javnost iz Podgorice u kojima se navodi kako u svim tim istragama učestvuju i domaće službe može zvučati zadovoljavajuće biračima vladajuće partije, ali teško da su ubedljiva za međunarodne eksperte. Oni će tražiti mnogo više, uključujući i ispitivanje neadekvatnog reagovanja nadležnih državnih institucija.
Prethodnih dana često je bio citiran zaključak plasiran preko društvenih mreža da je u Crnoj Gori uhapšeno više sveštenika za jednu noć, nego pripadnika škaljarskog i kavačkog klana za nekoliko godina. Naposletku, uzrok Đukanovićeve nervoze su i kontinualni istupi Duška Kneževića, koji nije „emigrirao“ u Beograd ili Moskvu, već u prestonicu najvažnije evropske članice NATO.

Imajući sve ovo u vidu, čini se kako Milo Đukanović može biti prva politička žrtva korone u Evropi. Ekonomska kriza u najavi, sve izvesniji međunarodni pritisak i afere koje uporno plasira dojučerašnji saveznik, stvaraju rđav ambijent, toliko rđav da je doveden u pitanje i politički opstanak.
Otuda se za njega kao „rešenje“ pojavila ideja o novom „zaoštravanju kursa“ prema „srpskom faktoru“, sprovođenje svojevrsnog „blic – kriga“ protiv vladike Joanikija, uz brutalnu intervenciju policije prema svima onima koji su ponovo izašli na ulice. Razbijanje litija na ovakav način nije bilo cilj sam po sebi, već i sredstvo.

Nakon toga, uz zadržavanje sveštenika u pritvoru, parlamentarni izbori bi bili raspisani već u julu. Pre nego što se „litijaši“ od šoka oporave, pre nego što se podvuče crta o turističkoj sezoni, pre nego što izbije još jedan incident u nekoj od svetskih luka, pre nego što se opet oglasi Duško Knežević, pre nego što opozicija i shvati šta je snašlo.

A onda, kada se izbori okončaju, ima dovoljno vremena za pokušaje sprovođenja zakona, otimanje svetinja i razračunavanje sa najupornijim protivnicima. Taman da se organizuje i još jednan krug (zlo)upotrebe izanđalog narativa o „velikosrpskoj hegemoniji“, sada kao „hibridnoj pretnji“ po NATO. Tako bi Đukanović postao zaštitnik cele Alijanse na isturenom položaju, onaj koji brani „evroatlantske vrednosti“. Uz zapadnu podršku koja bi usledila, osigurane su mu još četiri godine vlasti, bez obzira na ekonomsku krizu, a one istrage i afere opet bi se našle zaključane u sefu institucije moćnije i od DEA i od policija evropskih država.

Nedostaje jedan detalj…

Međutim, u svemu ovome nedostaje samo jedan detalj: planirano nije politički logično! Dešavanja u Crnoj Gori u poslednjih pola godine usmerila su političke procese u sasvim drugačijem pravcu, transformisala društvo, stvorila nove heroje, definisala posebne okvire (ne)prihvatljivog. Pandemija i sve što nakon nje dolazi samo se na to nadovezalo. „Stara metodologija“ održavanja na vlasti jednostavno nije funkcionalna. Zato je narod opet bio na ulici.

Kritična masa da se litije nastave očigledno postoji. Samo, sada će i očekivanja „litijaša“ biti nešto drugačija, bez obzira što će se to demantovati sa raznih strana. Neće se ticati isključivo povlačenja spornog zakona. Pogotovo nakon velikog (političkog) poraza vlasti oličenog u puštanju uhapšenika na slobodu posle „samo“ 72 časa provedena u kazamatu.

Umesto „rešenja“, Đukanovićev potez predstavljao je „dolivanje ulja na vatru“!

Izvor: Sputnjik