Нема политичке воље да се кажњавају судије и тужиоци

Црној Гори не би било тешко да направи ефикасан механизам за одговорност судија и тужилаца, да постоји стварна политичка воља да се то и учини и касније без селективности примјењује.

То је оцијенила представница Центра за грађанско образовање (ЦГО) Мира Поповић, коментаришући посљедњи Извјештај Европске комисије (ЕК) о напретку Црне Горе ка европским интеграцијама, пишу „Вијести“

“Прије свега (је потребно) јачање интегритета правосуђа кроз адекватно санкционисање свих оних који су се огријешили о закон и етику, а посебно је то важно да буде примијењено на оне који су дужни да закон спроводе и бране друштво од било каквих девијација у том погледу, а самим тим да буду и морални узори другима”, казала је Поповић “Вијестима”.

ЕК у извјештају о напретку и ове године упозорава на ограниченост правосудног система Црне Горе за спровођење етичке и дисциплинске одговорности судија и тужилаца.

Резултати “веома ограничени”

Дина Бајрамспахић, која се бави истраживањем јавних политика, подсјетила је да ЕК кроз извјештај неколико година понавља исту формулацију – “биланс резултата за етичку и дисциплинску одговорност судија и тужилаца веома је ограничен”.

“Формулација ‘веома ограничен’ је једна од оних којима се у дипломатском рјечнику Европске комисије изражава посебно незадовољство”, казала је Бајрамспахић “Вијестима”.

Сматра да Црна Гора неће добити завршна мјерила због понављања истих критика, односно неиспуњавања привремених мјерила, на које су више пута упозоравали и у Институту алтернатива (ИА), чија је Бајрамспахић чланица.

Она је оцијенила да критике ЕК не забрињавају надлежно Министарство правде, нити правосуђе, јер им се чини да су пронашли савршен изговор – да се судије и тужиоци не могу процесуирати када раде без грешке.

“Међутим, изгледа да Комисија није повјеровала у беспрекоран рад баш свих готово 500 судија и државних тужилаца”.

Занимљиво је, тврди, и то што је Министарство правде “заморено” и законодавним реформама, јер већ годину дана игнорише иницијативе из Судског савјета у вези са питањима дисциплинске одговорности.

Подсјетила је да су прије годину дана Савјет Европе и Судски савјет организовали јавни округли сто о дисциплинској и етичкој одговорности судија. На том догађају је више чланова Судског савјета, предсједника судова, судија и других актера, укључујући невладин сектор (ИА и Акција за људска права), представило проблеме у примјени одредби које се тичу унапређења одговорности судија и позвало Министарство правде да се закони унаприједе.

Тврди да се Министарство правде до сада оглушавало о законодавне предлоге Судског савјета, јер “немамо ни унапријеђене законе, ни најмањи помак у пракси”.

Судски савјет Црне Горе образовао је 2017. године радну групу за израду предлога измјена Закона о судском савјету и судијама.

“Радну групу су чиниле судије, представници судова свих нивоа. Задатак радне групе је био да након сагледавања примједби и сугестија пристиглих од свих судова и примједби које је уочио сам Судски савјет припреми и предложи измјене и допуне Закона о судском савјету и судијама”, пише у одговору Судског савјета, преносе „Вијести“

Осим сугестија судова и Савјета, узето је у обзир и експертско мишљење, које су на захтјев Савјета Европе припремили Герхард Реисснер, члан и бивши предсједник Консултативног вијећа европских судија (ЦЦЈЕ) и предсједник Окружног суда Флоридсдорф у Бечу, и потпредсједник Консултативног вијећа европских судија Ђуро Сесса.

Након што је радна група завршила нацрт предлога, Савјет је, тврде, покренуо поступак измјене закона пред надлежним министарством. Министарство правде је затим основало своју радну групу за израду нацрта Закона о измјенама и допунама Закона о Судском савјету и судијама. На захтјев Министарства правде, Судски савјет је одредио да интересе тог тијела као чланови поменуте радне групе заступају предсједница Управног суда Бранка Лакочевић и чланица Судског савјета – суткиња Ана Перовић Војиновић.

Радна група још ради на нацрту измјена закона, али из Министарства правде нијесу одговорили које измјене су предложене и да ли ће боље нормирати дисциплинску и етичку одговорност судија.

Нефункционалан механизам санкционисања

И Поповићева упозорава да се постојећи механизам санкционисања носилаца правосудних функција до сада показао недовољно респонзивним на проблеме који постоје у раду правосуђа, док некажњивост, сматра, постаје пракса.

Опомињуће је, тврди, и што ЕК поново у годишњем извјештају апострофира да законодавни оквир, који се односи на јачање независности и професионализма, није још у потпуности примијењен. Сматра да је лоше и што ЕК наводи и да је потребно додатно радити на унапређењу постојећег стања кроз кључне препоруке попут рада на упознавању судија и тужилаца са етичким нормама, али и кроз вршење редовног и квалитетног мониторинга спровођења етичког кодекса.

Бајрамспахићева наводи да би стање у области одговорности судија било много боље када би се одређена питања и нормативно боље уредила.

“Једно од таквих питања је дефинитивно проширивање круга лица која дисициплинском тужиоцу могу поднијети иницијативу за покретање дисциплинског поступка, коју би он/она мериторно цијенио. У постојећем систему, дисциплински тужилац само фигурира, има везане руке и зависи од предсједника судова који су прекомјерно заштитнички настројени према судијама па ни не покрећу поступке. Такође, закон није направио прецизне разлике између дисциплинских прекршаја и повреда Етиког кодекса па један судија може одговарати дисциплински, а други етички за исти пропуст”, појашњава Бајрампсахићева.

Сматра да недостатак одговорности у правосуђу треба највише да брине оне судије и тужиоце који савјесно раде свој посао, а да систем у којем раде не прави разлику између њих и оних других.

“Све док њихова свијест о неопходности веће одговорности у правосуђу на буде постојала, неће помоћи ни притисак Комисије, ни притисак јавности”, оцијенила је.

Половина грађана сматра да судовима недостаје интегритет
Поповићева тврди да смо свједоци ендемске корупције у црногорском друштву, које, сматра, није поштеђен ни правосудни систем. То, како наводи, препознаје и ЕК кроз указивање на повећану могућност политичког утицаја на носиоце правосудних функција.

Она је подсјетила да исто показују налази истраживања ЦГО-а – 51 одсто испитаника дало ја најлошију оцјену интегритету и независности судова.

Већина грађана, према њиховом истраживању, сматра да су несавјесни поступци присутни у црногорском правосуђу.

“Тако корупцију, утицај политике на суд и тужилаштво и дуго трајање поступака истиче двије трећине испитаника, а тек нешто мање од тога наводи и лошу кадровску и неадекватну казнену политику, као и конфликт интереса”, казала је Поповић.

Сматра да је занемарљив број процесуираних случајева повреда етичких кодекса и покренутих дисциплинских поступака, док су резултати рада комисија доказ недостатка воље да се овим питањим конкретније и учинковитије позабаве.

“И тога су свјесни наши грађани па тако готово двије трећине испитаника сматра да у пракси судије и тужиоци не подлијежу санкцијама за дјеловање мимо етичког кодекса. Наравно, у коначници, све се то рефлектује на само повјерење у правосуђе које није на задовољавајућем нивоу”, сматра Поповићева.

Дисциплинске комисије су неконзистентне у рјешавању предмета

Механизми детекције кршења правила интегритета судија и тужилаца морају постати учинковитији и сви случајеви, који дају основ за дисциплинску одговорност треба да се адекватно испрате, главна је порука Европске комисије.

“Обје дисциплинске комисије које надзиру спровођење етичких кодекса неконзистентне су у приступу рјешавања, док још остаје да се законом утврди правни лијек против њихових одлука. Релевантне одлуке два савјета (Судског и Тужилачког) нијесу довољно мотивишуће, док остаје да се кључни закони даље развијају”, наводи се у извјештају ЕК.

Упозоравају да су потребни додатни и одрживи напори у промовисању етике, професионалног понашања у правосуђу, као и подизању свијести у јавности о постојец́ем механизму жалби.
Најављена инспекција правосуђа, коју је спровело Министарство правде, утврдила је неправилности у вођењу регистра судова, док у тужилаштвима нијесу пронађене неправилности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: