„Nema predaje“: Majka Milana Kneževića na slobodi, poslala snažnu poruku
Ova hrabra žena izdržala je policijsku torturu u kući u selu Mojanovići u Zeti kada su policajci napravili premetačinu u njen dom
Ratka Knežević (70), majka Milana Kneževića puštena je nakon saslušanja na slobodu.
Ova hrabra žena izdržala je policijsku torturu u kući u selu Mojanovići u Zeti kada su policajci napravili premetačinu u njenom domu.
Sa stisnutom pesnicom u društvu prijatelja iz Demokratskog fronta šalje poruku – „Nema predaje!“.
Majko mila živela nam sto godina!!!
Braćo, samo ujedinjena opozicija može stati Milju na put. Setite se kako su Srbi dobili vlast u Srebrnici. Ujedinite se i Bog će biti sa vama. Poydrav Crnogorskim Lavovima koji staju na put milogorštini i deobi Srba.
E, kakvi su jadnici ovi montenegrini, baku vezuju u lisice! Koliko imaju veze sa Crnim Gorom, sami pokazuju tići kukavčići! Našli crnogorske Srbe da plaše terorom, nisu čitali Njegoša, zazivaju novu istragu poturica! A kad padne Milo, neće većih Srba od njih biti, ja potpisujem!
Podrska ovim dobrim ljudima,pravim borcima za pravdu i slobodu Crne Gore. Podrska za porodicu Knezevic!
Draga majko, danas ste Vi majka svih Srba na planeti,
koji se osjecaju kao Vase dijete! A puno nas je,
vjerujte puno nas je srpska majka odgojila.
Zao mi je onih koji su Vam namijeli nepravdu,
znamo da ih je stid i sramota. Zdravo bili i hvala
Vam na Vasoj hrabrosti. Zelimo Vam puno snage
da zaboravite ove nemile scene i ako Bog da
da Pobijedimo. Nedamo Svetinje!
Bravo ZOKE
Tako je časna srpska kućo,nema kompromisa nikakvoga sa unutrašnjim nepriljateljima srpskoga naroda celokupnog jer su unutrašnji nepriljatelji u svim srpskim zemljama izdatim i okupiranim od unutrašnjih i stranih nepriljatelja.
Kada sam jutros pročitao o o udbaškom manijačenju ove donje redove sam na brzu ruku završio i posvetio ih hrabroj i primernoj majci. Takve majke su nekada rađala a izgleda i danas stratege i buntovnike.
Amaneti Crnog Đorđija i Vladike Nikolaja su ponovo oživeli
„Kada čovek gospodu na ispovest krene on sa sobom nosi skrštene ruke bele a iza sebe ostavlja dela svoja.“ Ovu mudrost je pre skoro jednog veka, izkoreo episkop Žički Nikolaj. Mada je bio utamničen od strane gestapoa, zbog toga što je nacističkom komandantu za Balkan rekao sledeće: „Tražiš da ti se poklonim. Ako se sili pokloniti moram možda da i nemam izbora ali tebi kao čoveku se nikada pokloniti i pokoriti neću.“ Dva do tri dana kasnije, zajedno sa patrijarhom Gavrilom, naravno časnim i čestitim Crnogorcem Srbinom bio je proteran u zatonečiništvo u Manastir Vojlovicu a odatle u Dahao. I pored toga komunisti predci ovih Milogoraca, oni koji su u ime njihovog boga komunističke partije, tamničili pa čak i ubijali braću, sestre, očeve, familiju, na grobovima mrtve braće, sestre pripadnice ove mračne organizacije su kolao igrale, i tako redom, takvi i Vladiku Nikolaja koji je i defakto bio žrtva nacističkog terora, (nacizam je uvek bio i ostaje brat blizanac komunistički) proglasiše za nacistu), proglasili saradnikom okupatora to jest nacista.
Po delima mi pamtimo one kojima se život ugasio. Besmrtni jesu, jednako Sokrat i Palton, Pitagora, Aristotel, Arhimed, Isus Hristos njegovi sledbenici, Evangelisti Apostoli, Besmrtana je Erastoten, Luvoazije, Njutn,Sveti Sava, pa eto i sam Vladika Nikolaj, i mnogi drugi koje nisam spomemuo, njih po dobrim delima pamtimo i uvek ih se sećamo i njihova dela osećamo…
… Trifunovića nisam dobro ranije poznavao a mnogo o njemu i nisam bog zna šta znao. Jedne večeri, ispraćajući jednu svoju prijateljicu iz hotela, zastadosmo na portirnici pošto joj je autobus , trebao da naiđe tek kroz petnaest minuta. I tako dog sam je preslišavao o elementarnim hemijskim formulama u jednom momentu joj rekoh: „Ti si zaista ljupka i umiljata osobo, izuzetno lepa, i pametna si. Ali mi se čini da ne učiš sa razumevanjem, ne mogu da dokučim odakle se i šta to sve u tebi se nataložilo. Kada učiš zaboravi na sve, na ljubav, ako te mori, na brige ako ih imaš, na razmišljanja o sebi. To su osećanja koja te povlače u stranu i ne dopuštaju ti da se skoncentrišeš. Nemoj da učiš napamet to je odlika neinteligentnih i neznalica. Uči sa razumevanjem.“ U to se izađosmo napolje i ubrzo stiže njen autobus pa smo tako završili onovečerašnji susret.
Na povratku u hotel na recepciji me zaustavi Trifunović, koji je te večeri bio na dužnosti, i koji je čuo razgovor između Marije i Mene.
– Velju da te nešto upitam.
– Izvoli – odgoaram mu ja.
– Ti izuzetno pametno zboriš, vjeruj mi pa me interesuje odaklije si ti? – pita me on.
– Šta da ti kažem, iz mesta koje se zove Grivska a za koje ti nikada do sada nisi čuo.
– Čuj njega, nisam čuo ali sam bio, i to ne jednom. Jesi li ti poznava Ljubišu Mićovića? – pita on.
– Ne nisam ga poznavao ali čuo za njega jesam – odgovorih mu.
Trifunović je bio bokser teške kategorije i sa Ljubišom se tukao u ringu, dok je posle njega sa njim drugovao. Bili su obojica policajci u Beogradu. Ne daj bože da mu neko reče da je samo Crnogorac a da nije Srbin. Pravo budi rečeno odakle je rodom bio nikada ga nisam pitao. Bio je vrlo interesantna osoba, snažan i jak, možda te svoje snage i nije bio toliko svestan. Bio je prilično inteligentan i za nivo školstva posedovao je dosta i dubokog znanja pogotovu iz istorije.
Tu su na recepciji radila još dva bivša udbaša, i za razliku od njega su bili vrlo podmukli i potiljeni, što bi se reklo, a o kjima sam malo znao. U stvari ništa nisam znao, osim dok mi ih Trifunović nije razotkrio i skrenuo mi pažnju da ih se čuvam. Jednom mi je i to na jedan vrlo slobodan način ispričao i detalje o njima. Obojica su kako su odnekle iz nekih pasivnih krajeva iz Crne Gore, od jugoslovenske kraljevske vlade bili dobili pozamašnu imovinu na Kosmetu, zbog čega su kako on reče iz vašiju uskočili u svilene košulje, a viđu ih sada, veli on, izdali su kralja, pa im vjeruj ako smiješ. Nisam dugo znao zbog čega mi je to on sve ispričao, dok jedno veče, beše onako pokasno me ne zaustavi da malo razgovaramo.
– Očigledno da pomalo zazireš od mene,nije ni čuda ja sam po svim standardima režimski čoek – započe on.
– Nije istina, ne znam na šta ciljaš, ali nije istina to što govoriš, ja uvek sa tobom otvoreno diskutiujem – bio je moj odgovor. A u stvari i bila je istina. Nismo nas dvojica nikada neka ozbiljnija pitanja pretresali da bi on neku sumnju sa moje strane na sebe navukao.
– E, pa velju kada je tako hajde reci mi ko je u istoriji čovečanstva bio najveći vojni strateg u svetu? – pita on.
– Aleksandar Veliki, to je i deci poznato – odgovaram ja.
– Nijesi u pravu nego reci istinu – nastavalja on.
– Ja tako znam a ti kada znaš bolje objasni mi.
– Nemoj da se plašiš nego mi reci.
– Slušaj ako bi znao veruj mi i ako je istina, od koga bi se plašio, od istine?
– Slušaj i upamti, bio je to Karađorđe. Čovek visok dva metra i dvdeset pet santimetara, neustrašiv, nepokoran, nezavodljiv , nepodkupljiv, i neponizan. Ovo mu je priznanje odao sam Napoleon Bonaparta.
– Stvarno nisam to znao, i proveriću ove tvoje reči da doznam i zaista koliko je istine u njima.
Ubrzo sam otišao u svet a on je ostao,. Bilo mi ga je žao kada sam čuo da je umro. Možda je i sučaj hteo da ubrzo posle ovog razgovora, dobrih dve godine radim u računskom centru univerzitetske biblioteke u Torontu. U istinu, ne kao njihov službenik već kao predstavnik kompanije koja im je prodala bila kompjutrsku opremu. Odjednom sam dobio bio pristup neiscrpnim informacijama pa sam hteo da se malo više podhranim znanjem iz društvenih nauka. Gonjen Trifunovićevom pričom počeo sam da intezivno izučavam Karađorđija. I zaista bio jeu pravu. Našao sam u jednim novinama onoga doba članak u kome je Napoleon odao priznanje samome Karađorđiju, dodavši da je on i zaista veći strateg od njega.
Pored ovih informacija nisam mogao ništa više da dokučim što me je interesovalo. Nekom mi mnogo godina kasnije pokloni knjigu od Vuka Stefanovića Karadžića u kojoj je izemđu ostalog on dosta dobro opisao Crnoga Đorđija. Ali ako mu bilo šta mogu zameriti, zameram mu to što o Boju na Mišaru nije ništa mnogo pisao on sam, ako je hteo da nas potkrepi istorijskom stvarnošću, bio je on klasik toga doba, i trebao je tu temu bolje da obradi.
No ipak hvala mu za opis Karađorđija. Čudnovato prema tom opisu ima doasta sličnosti između Crnog Đorđija i Trifunovića. Kaže Vuk: „Bio je on snaga koja sebe svesna nije bila, pustao bih da stvari idu svojim tokom, ali kada jednom prevrši onda bi njegova kazna bila nemilosrdna.“ Ma kako neko mislio o Trifunoviću, moje zapažanje o njemu je slično. Bio je on masivan i snažan, svoje snage je bio gotovo nesvestan. Nije kao i Crni Đorđije bio osvetoljubiv. Naprotiv. Isto nered nije podnosio.
I tako sve do juče ujutru ja nisam znao zbog čega je Napoleon tako cenio i dobro procenio Karađorđa. Juče dok sam na Univerzitetu Zapadnog Ontarija čekao da pristignu sagovornici da otvorimo sastanak uđem na prezentaciju njihove biblioteke.
Unesem Boj na Mišaru, Napoleon i Karađorđe. Naiđem na prevod iz Francuskih istorijskih izvora. I zaista strategijski kako je Karađorđije izvršio propreme, izbor i položaj mesta, utvrđenja, a naročito kako je pripremio konjicu za izvođenje udarnog napada, to niti su umeli Aleksandar Veliki, a niti Napoleon. No sve ovo ne bi bilo važno da u stvari turskom artiljeriom nisu komandovali francuski oficiri. Napad konjice u odsudnom momentu bitke je, i način izvršenja napada na artiljerijske položaja, zbunio je da ne kažem porazio je same Francuze. Ovako smišljenim napadom turska artiljerija je bila osujećena i osakaćena, potpuno je izbačena bila iz stroja.
Srpsku su konjicu predvodili su dva sveštenika, Luka Lazarević i prota matija Nenadović, te zato i stavljam ovaj odlomak ovde na IN4S. Da malo opomenem ove milogorske, ili kako oni sebe zovu monte – negrine, da vode računa. I da nas Srbe ne podcenjuju i da nam kradu zemlju i Crkvu pa čak i narod. Crna Gora nije njihova i nikada to bila nije. Crna gora nije livada Mila Džukele i njegovih Džukanlija. Bila je i uvek ćeto i ostati Srpska Sparta. Mi Srbi smo ne samo dobri ljudi i dobar narod, a kao što se vidi umemo i dobri stratezi da budemo. Ali kako takvi to ne znači da možemo više da puštamo kokošare, sledbenike nekakvog pedra Karla da nas podcenjuju.
Ja kako vidim na ovim današnjim protestima najviše se zalažu sveštenici. Mnogo su više agilniji nego li pak i sam mitropolit. U istinu, kada je begradski Leonitije, hajde da kažemo kao neki mitropolit se stavio na stranu Turaka, Karađorđiju je bilo dozlogrdilo, pa je naredio da ga ustanici pretuku. Ne mislim da će se to desiti Amfilohiju, ali nije loše podsetiti. A svešetenik Luka Lazarević je lično u dvoboju prsa u prsa pogubio komandanta turske konjice, Kulin – kapetana.
Milogoci mogu biti i ti monte, (planinski crnci) niko im ne brani.
Mogu se deklarisati da im je poreklo iz Afrike, ne intereseju to Crnogorce Srbe. Njihova je stvar. Ali sigurno im niko pa ni dinastija Petrovića nije dala tapiju na Crnu Goru. Petrovići su bili Srbi, Crna Gora srpska država, a Crnogorci iskonski Srbi. U vreme njihovo, nije bili monte-nigrina, tek su se pojavili 1990. To nam onda govori mnogo. Ovu fikciju o monte-nigrinima bi možda jednog dana treblo i romantizovati.
Pročitao sam pažljivo drugi put posle prvog prelistavanja..Bravo .
Hvala, nego dok sam juče pisao ovaj komentar pisao sam ga sa mobilnog telefona. Ima mnogo grešaka. Greške sam popravio i publikovao ga ovde https://slobodaitradicija.blogspot.com/. Ako vas interesuje sređen rukopis da ga podelite sa prijateljima slobodno to učinite. Voleo bih da nas Srba što više zna ko smo šta smo i kakvi smo.
Znam da su vam upali u redakciju
Ako je tako, to je jos jedan autogol vlasti!
Lagano samoubistvo Milovo…
Majko, gospodjo Ratka, do sada su se i nekako koprcali, posle ovakvog nesojluka, zavrsili su. Sada je totalni raspad sistema. Vidjecete. Ovi razgoropadjeno ruse po kuci Knexevica, pna dpSovka priprema Goli otok, onaj „istoricar“ Srbofobican i ogranicen, a ON…culi smo ga!
Crnje Crne Gore nikada nije bilo. KRAJ.
Majko, Bog vam dao zdravlja. Svima svako dobro.
Poslacemo im mi iz Beograda ove Skaljarce i Kavcane, pa nece imati vremena da maltretiraju neduzan narod.Nece znati kud udaraju od posla.
Ovo je Crna Gora a ne Srbija, idite u Srbiju pa masite trobojkama i crtajte ih tamo, ovdje necete, od Ulcinja do Bileće Krstova se vojska kreće
Neka zlatiborac, nemoj nas ti cerat, mi smo svoji na svome. Da ti se te prijetnje o glavu ne obiju…
Što mili brate, ovog nesoja, Zlatiborcem nazivaš??!! Kad je na srpsko ime pljunuo izgubio je pravo da nosi časno ime moga rodnog kraja. On je izrod, pronosak,prodana i izgubljena duša, koja će rđom kapljat dok mu je vijeka.
Kakvih nesoja po nasoj zemlji …
cetinjanin Neka ti to pusti te lazi! Ta izlizana fora i propaganda o Srbovanju to je provaljeno odavno to vise ne prolazi Srbi su nasa braca a zna se ko je najveci neprijatelj Crne Gore to su dps lopovi i diktator milo djukadinaj!Takvih kao ti ovdje na Cetinje ima toliko da se mogu na prste izbrojiti a nas koji volimo Srbiju ima mnogo vise a to ces se uvjeriti uskoro.To ti kazem Ja bivsi liberal a dok ovo pisem ima nas jos deset pored mene zato ti mrvico pstttt da ti glasa nismo culi issssssssshhh sadddd
psssst cetinje,
CAR VAM JE GO
još malo pa na cetinje
sljedi prebrojavanje vas
„hrabrena„
Crna Gora je Srpska Sparta.
Montenegrini katolici muslimani shiptari su samo 30% CG=manjina
sa svim pravima po EU standardima.
Smrt FASIZMU.
Da vam nije malo mnogo do Bilece!? Ajdete vi na proslavu Oluje za bolje niste.
Misliš na Krsta Popovića, Srbina? Eno ti njegove isprave, kako se pisao? I šta ćemo sad? Ostaje ti Sekula, Štedimlija, Milo i Miraš bosanac, ali avaj! I oni se pisaše kao Srbi! Biće da ti ne preostaje do Pavelića niko. Njemu je tek pradeda Srbin bio.
Puši ga italijansko kopile!
Poštovana gospođo, Vama svako poštovanje, na sramotu neljudima u uniformama, ništa ne može oprati kaljugu od njihovog obraza. Njihovo sramni ponasanje ne mogu opravdati ni naređenjem jer i policijski kodeks nalaže da se ne izvrši naređenje rukovodioca koje je očigledno u sukobu sa javnim moralom, a ovo jeste nemoralno. Kreveti su očigledno uživali u svom piru
Bravo majko! Na ponos i čast si Srbskoga roda!
Partija 2
Misli naš Milo: „Dosad sam mogao i uspio neometano i nekažnjeno opljačkati u Crnoj Gori sve što sam htio, sam sam sebi i familiji dodijelio potpuni monopol da cijela Crna Gora mora raditi za prvu familiju, mogu dovijeka biti gospodar života i smrti u Crnoj Gori, mogu državu i njenu policiju, vojsku i carinu koristiti kao ličnu gardu i upotrebljavati za ostvarenje interesa prve familije silom. Sudove sam ustrojio tako da će osuditi svakoga ko se na bilo koji način meni ili interesima prve familije suprotstavi, mogu dati ili zabraniti bilo kome da radi bilo šta u Crnoj Gori. Mogu kazniti ili pomilovati bilo koga za bilo šta pa i ubice, perače para, narko i švercersku mafiju, bankarsku mafiju. Uz pomoć policije, vojske carine, inspekcija i sudova mogu nekažnjeno tranzitirati švercovanu robu, drogu, oružje, prati novac i to tako da za sve to prva familija dobije procenat, mogu dodijeliti Blažu i sestrićima monopole na bilo koje prirodne resurse Crne Gore kao što sam im dodijelio monopol na energiju i turizam. Ujedno, mogu sve što hoću i što mi padne na pamet a moja volja mora biti poštovana i priznata kao vrhovni zakon. Šta god da piše u ustavu i zakonima ne važi za prvu familiju i ne odnosi se na mene i Prvu Familiju. Pravi sam jedini neograničeni vlasnik i gospodar Crne Gore. Mogu zaduživat Crnu Goru neograničeno, pola meni a pola „gradjanima. Naravno, gradjani će vraćati dugove. Ja neću!“
Sloga u sabornosti
biće poraz vragu
Partija 1
„Dobar“ nam je Milo kao kuga i kolera zajedno. Đe god on krena da uređuje i gospodari, tu ni trava ne raste po pedeset godina. Zadivljujuće je kako je samo naučio i umije drsko i bezočno da laže, manipuliše, krade i švercuje.
Stvari su toliko očigledne da mu čak ni NATO više ne vjeruje (ako mu je ikada vjerovao). Čini mi se da su ga baš oni malo instruisali i malo „pogurali“ to da ovo radi sa našom duhovnošću i našom crkvom pa ga sad tobože kritikuju a u stvari ga guraju svim snagama u ponor. Iako je Milo majstor manipulacije i poslovično oprezan, ucijenjen je a i bez toga je toliko pohlepan da nije mogao da odoli šansi za još jednu pljačku. Ovaj put hoće da opljačka našu crkvu. Inače njemu čast ništa ne znači a obraza nema. Vidim da nije shvatio zamku i nije razumio da mu je NATO napravio sačekušu obećavši mu da će ga podržati. Ustvari, odslužio je svoje, NATO-u nije više potreban, predstavlja im teret i na ovaj način mu lome vrat. Toliko nam se Milo uživio u ulogu neograničenog i neprikosnovenog gospodara da je potpuno izgubio pojam o realnosti. On je stvarno ozbiljno umislio da je Crna Gora njegovo privatno vlasništvo i vlasništvo prve familije, kumova i rodjaka koji mu pomažu u pljački Crne Gore da sada on lično hoće da bude Bog umjesto boga. Kalif umjesto kalifa što bi rekao junak crtanih romana Iznogud.
E sram vas bilo kad ste vi dosli do toga da hapsite stare ljude koji su dosta zasluzni naseg postojanja nas mladjih generacija. Sramote jedne ljudskog roda. Ovo ni Hitler nije cinio za vrijeme fasizma. Komunistiko sjeme trag vam se utrao…
Ovo su USTAŠKA semena.
Grešite, ove je ovaplotilo seme zvano Brozostom. Ustaši su bili mnogo „civilizovaniji“ Nisu betonirali grobnice, i nisu sudili za snove. Pitajte onog nesrećnog Ibrahima iz Prijepolja kako je prošao kada je usnio da je iz mutnog Lima izvukao lešinu Brozovu. Pitajte advokata Miću Matovića iz Užica koji ga je branio, kako je on prošao, kada je na sudu dokazao da je san pojava koju čovek ne može da kontroliše svojom svešću. Jeste to je tačno priznali su udbaši. Ali san ne sme da se širi i prepričava. Dovoljno je reći da su i advokat i klijent završili u sremsko-mitrovičkom kazamatu.
Hvala vam gospodo prije svega sto ste rodili onakvog lava koga ovi milogorci zele da isprovociraju! On im je prava meta jer ih terorise svojom ostroumnoscu i upornoscu! Usadili ste u njega (Milana)sve one karakterne osobine koje se ni jedna majka ne bi postidjela,jos jednom vam se zahvaljujem i zelim vam svako dobro! Puno pozdrava iz Republike Srpske iz ravne Posavine!
Evo glave sa Serdara živa,dar koji se nikom ne dariva,odavno je tražiš Đukanoviću da zakitiš bedem na Nikšiću.
Braćo samo SLOŽNO.
Ničija nije gorela do zore!!!
Ej Milane,ej Milane,
Nek je tvojoj majci hvala,
Sto junaka rodila je,
Da se Srpstvu vrati slava.
(Preradjeno iz pesme Djenerale, djenerale… poslusajte savet)
HAHAHAHAHA
Nema predaje,ceracemo se jos…Za Krst casni i Slobodu zlatnu.
MI smo vecinska Crna Gora Njegoseva.
Smrt Fasistima Nato,montenegro,Zivjela Srpska Sparta CG.!!