Нема више ДПС-а: Бирачи „бјеже“ од „трулежног задаха“ Милових политика

Након избора у Беранама и Улцињу, једино што се може без задршке констатовати јесте да је процес разградње „трулежног“ ДПС-а настављен.

Након 30. августа натјерани су да „извуку руке“ из државне касе, а нешто касније – постале су им недоступне и општинске. У таквој атмосфери далеко су провидније њихове дискриминаторске политике, фасификати, идентитетске подвале и фабриковање подјела… Једноставно – рапидно су им се смањиле могућности да новцем, запослењем, повољним кредитима, бесплатним летовима и другим видовима „пажње“… „мотивишу“ грађане да „вежу коња“ гдје им Мило каже.

Док партијски „лакеји“ објашњавају свом нестајућем бирачком тијелу како је ДПС побједник избора на којима се скоро „преполовио“, велики „вожд“ изабрао је да ћути, чекајући згодан моменат да новим србофобним и русофобним иступом покуша „купити“ карту за поновни улазак на главну црногорску политичку сцену.

Ипак, стиче се утисак да се оцвали диктатор узалуд „копрца“ и додворава западним „партнерима“. Нове „улоге“ су, изгледа, већ „подијељене“, а „режисер“ свих наших невоља, донедавно „силни“ – а сада „посилни“, без обзира на будућа дешавања на црногорској и међународној политичкој „арени“, суштински ће бити принуђен да беспомоћно посматра како његова, некад моћна партија, постаје само „резервоар“ сигурних гласова за човјека којег је вактиле назвао „битангом“. И то у, за њега, оптимистичном „сценарију“.

Истина, постоји мала бојазан да преко вјерних сателита, који би према неким најавама били инкорпорирани у потенцијалну нову Владу, у одређеној мјери преживе и његове политике, а интереси буду донекле уважени.

Тешко је вјеровати да би дио већине од 30. августа, уз подршку кредит-ефендије Ервина Ибрахимовића, „еврољуба“ Адријана Вуксановића, „патриоте на квадрат“ Дамира Шеховића, Ивана „петље“ Брајовића, Рашка „Миловог министра“ Коњевића, Драгиње „прчевите“ Вуксановић Станковић, Андрије Пуре Поповића… уз доказане „патриоте“ из ДПС-а – могао испунити и дјелић онога за шта се номинално залажу, правдајући обарање Владе Здравка Кривокапића, и формирање мањинске.

Са онима који су били спремни да отму светиње, (са)учествујући у похари државних ресурса и девастацији природе – тешко је градити бољу и праведнију Црну Гору.

У замршеној црногорској политичкој једначини много је непознатих: хоће ли бити нове Владе, какви су њени потенцијални домети, кадровска рјешења; ко ће јој се, и колико снажно супротставити, и на који начин…. Ипак, имамо и једну „познату“ – нема више ДПС-а! Бар не у оној форми свепрожимајућег зла, кадрог да у „заробљеништву“ држи државу и добар дио народа.

Остаје нам само да видимо под којом „маском“ ће разбијена Милова „војска“ сада покушати да камуфлира своју истинску, мрачну природу. Тренутно се покушавају представити као „заштитници“ Украјине и борци против расне дискриминације. Не треба посебно нагласити колико неувјерљиво, лицемјерно и комично изгледају у тој улози.

Прочитајте још:

Терен више не препознаје ДПС: Аферама и уцјенама деценијама крчили пут до побједе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: