IN4S

IN4S portal

Nema više odlaganja: Srpsku zemlju kupuju stranci, samo se još ne zna kako

1 min read
Srbija se obavezala da će od 1. septembra 2017. godine državljanima EU zakonski omogućiti kupovinu poljoprivrednog zemljišta pod istim uslovima kao i srpskim državljanima. 

Piše: Mira Kankaraš Trklja

Konspiraciji koja je poslednjih pola godine pratila donošenje predloga zakona koji treba da ograniči prodaju zemlje strancima iz EU sutra će doći kraj kada on uđe u skupštinsku proceduru. Pošto mora biti usvojen najkasnije do 1. septembra o njemu će se po hitnom postupku odlučivati u poslednji čas. Da li se čekalo da ga Brisel aminuje?

Predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Marijan Rističević izjavio je za Sputnjik da je Vlada Srbije usvojila predlog izmena i dopuna zakona o poljoprivrednom zemljištu koji bi sutra trebalo da bude dostavljen Skupštini na odlučivanje.

„Ja mislim da će sednica biti održana poslednje nedelje u avgustu“, rekao je Rističević.

Uostalom ni nema mnogo mogućnosti za varijacije jer prema slovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), odredba koja omogućuje prodaju poljoprivrednog zemljišta u Srbiji državljanima EU mora da bude pretočena u zakon najkasnije do 1. septembra.

Zašto se čekalo da se zakon donosi bukvalno u poslednji čas, različita su viđenja sagovornika Sputnjika, predsednika Odbora Rističevića i poslanika u njemu, profesora Poljoprivrednog fakulteta Miladina Ševarlića.

U jednom se ipak slažu — sadašnja vladajuća garnitura morala je da vadi vruć krompir koji im je ostavila prethodna vlast parafirajući SSP.

„Ne možemo da izmenimo Sporazum, ali možemo svojim zakonodavstvom da otežamo prodaju zemlje. Ko u Srbiji ima poljoprivredno gazdinstvo pet godina i prebivalište 10 godina, što znači da je od 365 dana u godini 183 proveo na teritoriji Srbije, pa tako 10 godina, zaslužio je mogućnost da kupi zemlju“, kaže Rističević za Sputnjik.

Pri tome će im, kako dodaje, biti limitirana površina koju mogu da kupe — na dva hektara. On precizira da je reč o kupovini samo privatnog poljoprivrednog zemljišta, jer je prodaja državnog već zabranjena.

„Do 20 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini mogu da kupe samo naši državljani koji imaju prebivalište u Srbiji 10 godina i poljoprivredno gazdinstvo pet godina“, navodi Rističević.

Na pitanje zašto u poslednji čas i bez javne rasprave odlučujemo o tako važnom pitanju o kojem su neke zemlje EU odlučivale na referendumu, pa čak i menjale ustav da zaštite svoje oranice, predsednik Odbora za poljoprivredu kaže da ne misli da je javna rasprava bila neophodna.

„Govori se o tome skoro godinu dana, svi smo svedoci, kod mene je bilo 15 udruženja u vezi sa tim zakonom i svi su saglasni da se strancima oteža kupovina“, kaže Rističević.

Upitan da li je sa rešenjima u predlogu zakona saglasna i EU, predsednik Odbora za poljoprivredu kaže da je Ministarstvo poljoprivrede kontaktiralo Brisel.

„Ministarstvo je stupilo u kontakt. Ja sam bio protiv. Mislio sam da je to politička odluka i da nemamo šta njih da pitamo jer ne rušimo SSP, nego samo preciziramo na koji način će se on sprovoditi“, rekao je Rističević.

Na pitanje da li to znači da je Brisel ipak konsultovan, sagovornik Sputnjika kaže da misli da jeste.

„To ipak treba pitati ministra. Koliko ja znam oni su bili za to, a ja sam od početka bio protiv toga da Brisel ima bilo šta da odlučuje po tom zakonu“, zaključio je predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu.

Za razliku od njega, Ševarlić smatra da je žalosno da o tako značajnom pitanju nemamo javnu raspravu.

Evo, pet godina od kako su preuzeli vlast nisu bili sposobni da organizuju pripreme i javnost, odnosno da čuju predloge svih zainteresovanih“, zamera naš poznati agrarni stručnjak.

I to, kako kaže, u zemlji u kojoj u osam regiona ne postoji mogućnost za prehrambenu bezbednost jer imaju manje od 20 ari zemljišta po stanovniku, u kojoj imamo više od 5.500 nezaposlenih diplomiranih agronoma, a svega 270 zaposlenih u poljoprivrednim savetodavnim službama, što je četiri do šest puta manje nego u susednoj Hrvatskoj, a 10 do 12 puta manje nego u Sloveniji.

To što o tekstu predloga zakona, iako je usvojen, nema ni slova na sajtu Vlade ili Ministarstva poljoprivrede, prema Ševarliću znači da su čekali da dobiju saglasnost iz Brisela na predloge i da konačna rešenja koja su dobili nisu povoljna po Srbiju.

Ne znam šta bi drugo moglo da bude. Teško je govoriti bilo šta konkretno dok se ne vidi predlog zakona“, ističe za Sputnjik Ševarlić.

Potpisivanjem SSP-a 2008. godine i njegovim stupanjem na snagu 1. septembra 2013. Srbija se obavezala da će od 1. septembra 2017. godine državljanima EU zakonski omogućiti kupovinu poljoprivrednog zemljišta pod istim uslovima kao i srpskim državljanima. Zato aktuelni Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji zabranjuje prodaju poljoprivredne zemlje strancima, mora da bude izmenjen.

Za razliku od ostalih zemalja koje su kao kandidati za članstvo u EU u delu SSP-a o omoućavanju prodaje zemlje strancima ispregovarale duge rokove od 10 i 12 godina i to tek po ulasku EU, Srbija se na to obavezala nevezano od sticanja statusa punopravnog člana Evropske unije.

Podjelite tekst putem:

1 thought on “Nema više odlaganja: Srpsku zemlju kupuju stranci, samo se još ne zna kako

  1. …“U ovom romanu „stariji” su predstavnici racionalnog, trezvenog i praktičnog duha. Mladić Vladimir je, pak, osećajan, osetljiv, poštuje tradiciju na koju se i sam nastavlja. Čini mi se da se ta „izmena” uloga zaista kod nas i zbila. Čitave generacije u posleratnoj Srbiji bile su opsednute „blagoutrobijem”, letovanjem, zimovanjem, kreditima za stanove, automobile. Mimo njih, tako najedenih i mamurnih, prolazili su politički porazi Srbije koji su započeli odmah posle Drugog svetskog rata, kulminirali političkim rasparčavanjem Srbije, a završili se ratovima od 1991. do 1999. godine. Njihovoj je deci ostalo da se ponovo pozabave tradicijom, pravdom i nepravdom. Tako da je ova porodica uistinu „tipična” i to ne samo tipično izbeglička, i ne samo tipično srpska posleratna porodica. To je tipična porodica dvadesetog veka: u se, na se i poda se. Praktični duh, koji pobeđuje već 5.000 godina, seče, jede i krpi vrlo vešto, tako da prikrije šta se seklo i jelo…

    Fragmentarnost naslova knjige takođe je metaforična. „Ina” je drugi deo reči: Rasina, govedina, domovina, Krajina, Marina (što je ime jedne od junakinja). Popovski tumači tu „dekonstrukciju”…“

    http://www.srbi.org.mk/sr/kultura/2178-od-otadzbine-ostala-je-samo-ina

    +Dobrica Erić, govori pesmu
    https://www.youtube.com/watch?v=0RlAjZQtoQ8

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *