Немачка гласа у недељу, Меркелова фаворит

У Немачкој ће у недељу бити одржани савезни парламентарни избори на којима право гласа има готово 62 милиона Немаца, а у трци, у којој канцелар Ангела Меркел важи за фаворита а њени демохришћани за најјачу политичку опцију, учествују 34 партије и 4.451 изборни кандидат.

Немачка је подељена на 299 изборних округа, а бирачи ће од 8 до 20 часова моћи да гласају на чак 80,000 бирачких места.

На изборима за 18. сазив Бундестага учествоваће и око 65 000 бирача који живе у иностранству, а статистика каже да је на изборе позвано и око 5,8 милиона Немаца имигрантског порекла, што је чак девет одсто укупног броја бирача.

Пословично добро организовани Немци обезбедили су и око 10 000 бирачких места у великим болницама али и старачким домовима и затворима, како би сви бирачи могли да искористе своје право гласа.

Када је реч о томе како ће гласати имигранти, већ постоје одређени „шаблони“ према којима Турци углавном, гласају за Социјалдемократску партију (СПД), а мигранти руског порекла за демохришћане канцеларке Меркел.

Међутим аналитичари и политиколози указују да се све то сада мења и последњих дана кампање све чешће указују да ће онај ко жели победу у Берлину морати да на своју страну привуче имигранте чији утицај расте.
Немачка има сложени изборни систем, какви постоје само у Монголији и на Новом Зеланду, мешавину пропорционалног и већинског, у коме сваки бирач има два гласа – првим бира политичку личност, за такозване „“директне мандате““ у Бундестагу, а другим гласом партију.

Рачуница немачког изборног система је, очито, веома сложена, као што, понекад, може бити и изборни резултат, који може условити дуге и напорне постизборне коалиционе преговоре око формирања нове владе и шпекулације о томе ко на коју страну треба, може и хоће да „“претрчи““ и да ли се велики треба да договоре.

У Немачкој се, према Уставу из 1949. године, донетим уз живо сећање на страхоте Другог светског рата, ни председник ни канцелар не бира директним гласањем грађана, већ само у Бундестагу или у Савезној скупштини.

Канцелар се бира тајним гласањем у Бундестагу, а уколико није изабран у првом или другом кругу гласања, већ у трећем или простом већином, председник државе тада има опцију или да га именује или да распусти Бундестаг, због чега је у Немачкој замислива и „“белгијска прича““ о избору владе.

Када је реч о овим изборима, на којима Меркелова важи за фаворита, њена Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) за најјачу политичку опцију, а њен „“изазивач““, кандидат СПД за канцелара Пер Штајнбрик, за политичара на „“пушкомет““ иза ње, статистика каже да су постизборни савези отворено питање и указују да би „“велика коалиција““ била једно од могућих решења.

Осим „“велике коалиције““ између њених демохришћана и његових социјалдемократа, као могуће, али мало вероватне опције помињу се и наставак садашње коалиције демохришћана и либерала, претрчавање малих на страну великих, али „“неприродних““ политичких партнера, опција да СПД са Зеленим и уз подршку Левице, наследнице некадашњих источно-немачких комуниста, формира владу, што обе партије искључују.

Како ови избори, у којима ни Србија, ни европско питање, ни проширење Европске уније (ЕУ) нису били тема, могу утицати на политички пут Београда ка Бриселу, питање је на које најбољи одговор дају немачки званичници, који тврде да Берлин нема нове услове према Србији за почетак приступних преговора са ЕУ, да се политика Немачке према Србиј неће мењати после избора, а да међу немачким странкама постоји широк консензус и да све партије желе да Србија што пре почне преговоре са ЕУ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: