Nemačka po treći put među Srbima

Piše: Milijana Baletić

Bože dragi, koju nam radost 10. juna priredi nemački kancelar i nesporni srpski prijatelj Olaf Šolc. Malo sam strepela zbog ove novonastale komšijske prakse da ono malo svojih nebesa oko Srbije zaključavaju za prelet stranih diplomata, ali, Bogu hvala, to ovog puta nije bio slučaj!

E, sad, da je moga nekako raširit krila i svako im nebo pojedinačno pregazit na ovoj maršruti do krajnje destinacije, taj bi im „počasni“ krug, učinio čudo za pohvalu njihovome slugeranjstvu!

Međutim, to što je on, u ova teška vremena nedostatka mrskih ruskih energenata, morao zbog „ućinkovitosti“ uvatit prečicu, jes im umanjio sreću u odanom podaništvu, ali – poen su oni već upisali kada su 6. juna šefu ruske diplomatije Lavrovu nebo zatvorili da ga u Beograd ne stigne! Taj diplomatski skandal Montenegra, Bugarske, i SeveroMakedonije – bio je nadasve junački iskorak te tri, iznad svega – moćne države!

E, svaka vam čast! Nema vašeg čojstva i junaštva nadaleko! Takvo  viteštvo u odbrani „evropskih vrednosti“, uć’ u istoriju, mora! To i jeste slika i prilika upravo tih „vrednosti“ koje EUropu danas krase! Brine me samo ‘oće li Rusija uspet da se nekako oporavi od te rampe „slobodnih“ nebesa nad ovim „slobodnim“ državama!

Inače, Lavrov je posle toga preleteo drugu po snazi NATO-zemlju – Tursku. Dočekali ga uz državničke počasti, sastao se sa zvaničnicima, držao konferenciju za medije i – niko ni „a“! Ma, preslatki ste! Svi redom, od zapadnjaka do ovih zapadnjačkih dupeuvlakača u Srbiji i okruženju!

A, što se Šolca tiče, izdržat nisam mogla dok nam ne sleti u srpsku prestonicu! Volim im poklone koje nam zapadnjaci u poseti donose. Tu nema iznenađenja! Svaki put kad nas obiđu – uvek uprte isti onaj paket, kojima nas – evo tri decenije uporno, bahato i drsko – čašćavaju! Naravno, samo ono što im iz tih paketa nismo dosad pozavršavali! A, više od pola jesmo?! I, da se zna – zbog toga – benefita nema!

Ono što je izdajom, prinudom i prevarom odrađeno, odrađeno je – nema povratka na staro – osim ako nije na srpsku štetu! U posete se dolazi da se nastavi tamo gde se stalo, sve dok se ono davno započeto – celo – ne završi! Kad iskrsne novo, ide se od početka.

A, novo – ne da je „iskrsnulo“ – nego se trese planeta od Rusije u Ukrajini! Mada, na tom „novom“, zapadnjaci su radili decenijama, ali – s ciljem da „plati“ Rusija! Sad, što se „plaćanja“ tiče, jedino je sigurno da je tu suvišno trošti reči o ukrajinskom plaćanju, na žalost! A od ostalih „učesnika“ – izgleda će tu najveća cena biti ona koju će platiti – u to naterana – EUropa! Ono što je nepravda, a i gde je pa pravda na političkoj sceni – najveću korist, za sada, iz ovoga će izvući Amerika i Britanija, koje su i glavne u zakuvavanju tog haosa i prevrtanja naglavačke svetskog poretka! Dokle će im ići dobro – nisam sigurna! Za sada, očekivati je – i red bi bio – da EUropa od jeseni počne da dobija „trumanova jaja“ – kad već nije imala snage da bude svoja!

Ali, pošto danas ima ko EUropi naređuje, i ona je smislila nad kim da tetoši svoju sujetu! Zato nam je nemački kancelar i sasuo direktno ucenu, da ga u EUropu nećemo ulazit, ako se ne odreknemo KosMeta, Republike Srpske i Rusa! Fala prijatelju, gde čuo i ne čuo – odmori malo – ako ikako možeš!

Sad ja ovde prosto ne znam šta me više štreca – ili to „blagostanje“ od ulaska kod vas, ili ovaj strah od vašeg uspeha pri pravljenju „kuvanih žaba“ od srpskih vođa?! To da ste im do sada vrlo umešno zagrevali vodu, zagrevali ste! Bojim se da malo fali, pa da budu „kuvani“ –  taman onako kako je vama „po zubu“!

I, ne da imate „fazon“ nego – kapa dole?! Kako ste nam koji ultimatum ispostavljali, tako vam je bivao završen!

Sve junake i državnike – branioce zemlje i naroda u ratovima koje ste nam zaigrali u bivšoj Jugi ’90-tih, sramno smo izručili i prodali haškoj vam pravdi! Jesmo li morali (?!) – nisam baš sigurna!

Od Rezolucije 1244, kojom je nakon agresije NATO na nas ’99. Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije pod privremenim protektoratom UN – danas je ostalo još samo to da se pruži ruka šiptarskim teroristima i prihvati im država Šiptaristan – na otetoj svetoj srpskoj zemlji?! Jesmo li morali baš sve to pozavršavati sve dotle (?!) – nisam baš sigurna!

Od Dejtonskog sporazuma 1995. po kojem je Republika Srpska postala država sa faktički svim državnim atributima u okviru konfederativne BiH – do danas joj je od toga, pod pritiskom i našim pristankom, oteto preko 80%! Sada svaki njen zahtev da joj se oteto vrati, Zapad smatra državnim udarom i svojim pravom da to vojnom silom spreči! Jesmo li morali nakon rata i Dejtona – toliko prodati Republike Srpske (?!) – nisam baš sigurna!

A, tek, uništeni sistem školstva pod naredbom njihove „bolonje“ – što je temeljno i dugotrajno ubijanje naroda! Pa, zdravstva, pa kontrola nad istinom i medijima…?! Svaka medijska kuća morala je imati zapadnjačkog „stručnjaka“ da nas „nauči“ šta je novinar i novinarstvo, i da nam glumi glavnog urednika koji će filtrirati istinu, dok ne nađe poslušnika među nama da preuzme to zaduženje?!

Uselili su nam se u sve pore – otvorili svoje „savetodavne“ kancelarije u policiji, vojsci, službi bezbednosti, diplomatiji, kulturi, informisanju… i – rezultat je tu – glavna mantra nam je danas „EU nema alternativu i naš cilj  je Zapad“?! Jesmo li sve to morali (?!) – nisam baš sigurna!

Ni Šolc nije tu što nam želju ne može trpet, no da vidi – „đe ono stadosmo“!

Obleteo nas je u dva dana i to počev od omiljene mu Prištine, pa do Beograda, Soluna, Skoplja, Sofije i – kući!

U tom brzopoteznom gostovanju, najviše mi daje nadu ono grupno druženje u Solunu, gde su na brzaka organizovali skup pod zvučnim nazivom: Samit procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, sa koga nam premijer Grčke Micotakis „otkri“ da će 2033. biti godina kada ćemo svi sa Zapadnog Balkana – džumle – ući u EUropu?! Opisat vam ne mogu koliko me je to obradovalo! A – najviše tih 11 godina, gde se nadam da se EUropi do tada više ni – strva – neće znati!

U ovoj poseti podeljena su nam tri domaća: KosMet, Republika Srpska i Rusija – da se s tim raskrsti i – tačka?!

Inače, oni već decenijama rade na uvlačenju Rusije u rat, zato sad i tuku svim raspoloživim sredstvima, a – izdaleka i  životima Ukrajinaca! Za direktan udar trebalo bi imati petlju, ali – teško! Mogu samo da škrguću zubima! E, to nemanje petlje kompenzuju junačenjem nad „malim Rusima“ – zavrću međunožje dok oči ne iskoče! A, mi ne bi li zadržali obe strane, zauzeli pozu – raskrečeni – tako da s lakoćom mogu prić da stisnu s obe šake!

Nama ih zavrću da se jauk – na sve strane širi! Ali, zato ih maze i glade svojim Šiptarima, Bošnjacima i Montenegrinima – tu se ne zna ko više u trans od miline pada – i ko ih kome u ovome zagrljaju više gladi!

U Beograd je nemački kancelar i stigao kako bi mogao da zavrće, a leglo mu šaka, samo tako! U Banjaluci, i to protiv svih pravila, instalirao se još jedan Nemac –  Kristijan Šmit – da i tamo zavrću! Sve u svemu – razletela se Nemačka preko Srba – ponovo „obuva čizme“ i svrstava u stroj?! Doduše, nije joj prvi put! Samo u prošlom veku to je uradila tri puta – Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i ovaj trodecenijski koji od ’90-tih, bez prestanka vodi, samo protiv Srba, ako izuzmemo ovaj najnoviji, koji i protiv Rusije vodi! Toliko puta, teško da može biti slučajno! Mada, istine radi – uvek tu zajedno maršira – ujedinjena Evropa!!!

Da im je Rusija glavna, dileme nema. Ako nju završe, i mi smo odrađeni!

Šolc kaže da je biti il ne biti „da se što više zemalja priključi uvođenju sankcija Rusiji, jer je to instrument, pored isporuke naoružanja, nešto što pomaže Ukrajini da može sama odrediti budućnost i da može braniti svoju suverenost i teritorijalnu celovitost.“ (?!)

Ma, ubiste se od brige za njenu suverenost! Zato ste je i gurnuli u rat, tovarite je oružjem i pujdate ne bi li rat što duže potrajao, pa i do poslednjeg Ukrajinca, ako bi to Rusiju slomilo, podelilo, posvađalo – da se u međusobnom sukobu raspadne – pa da vi samo ušetate! Mada, tu vas moram razočarati – teško da vam je Rusija Srbija, a Moskva Beograd u kojem kvislinzi poput Đinđića, Vuka, Čede, Čanka…, drmaju temelje Putinu, kao što su Miloševiću, kako bi pomogli okupatoru da slomi Rusiju, kao što su pomogli u lomiljenju Srbije!

Kaže predsednik Srbije Vučić: „Kancelar Šolc je na veoma decidan, jasan i oštar način tražio od Republike Srbije da se priključi sankcijama protiv Ruske Federacije, odnosno da podržim restriktivne mere, koje je Evropska unija protiv Ruske Federacije, već, donela“! Ma, idi!

Ima, majčin sine, da se opredeliš – da li se svrstati uz proverene neprijatelje, ili uz proverene prijatelje?! Ma, dilema je, baš, žešća – ako se ne dovaćaš s glavom?!

A, što se ona druga dva domaća zadatka tiče – KosMeta i Republike Srpske – prosto mi je dosadno da ga citiram! Jer, priča je ista – „k’o Švabo tralala“ – priznajte Šiptaristan i gurajte Srpsku u Bošnjakiju, dok ne bi nestala!

I, na kraju – malo optimizma! Kada se sve ovo u jednoj rečenici sumira, ucena izgleda ovako: ako im ne ispunimo te, za sada, tri želje – biće ispunjena ona moja – u EUropu nam – ulaska nema!

Pročitajte JOŠ:

Drugi građanski rat: Da li će Amerika doživeti sudbinu Jugoslavije?