Немачка се наоружава: Издвојила 10 одсто више новца, види опасност од Русије

Ниједна друга водећа земља света није толико повећала издвајања за војску као Немачка, показују подаци Института за мировна истраживања СИПРИ из Стокхолма, а далеко испред свих су и даље САД и Кина, преноси Дојче веле.

У свету је 2019. године рекордних 1.917 милијарди америчких долара потрошено за наоружање. То је највећа сума од 1988. године, наведено је у годишњем извештају СИПРИ. У поређењу са 2018. годином то је пораст од 3,6 процената. Истовремено је реч и о највећем годишњем повећању издатака за наоружање од 2010. године.

Томе је допринела и Немачка, која је 2019. за наоружање издвојила 10 одсто више новца него годину дана раније. Тако снажан пораст није забележила ни једна од 15 водећих земаља света. Берлин је прошле године за војску издвојио 49,3 милијарди америчких долара. Макс Мучлер из бонског Међународног центру за конверзију истражује питања наоружавања на том водећем немачком институту за мировна истраживања.

Он указује на дискусију о НАТО циљу од два одсто. Наиме, на НАТО самиту у Велсу 2014. године је одлучено да све земље чланице тог војног савеза у року од 10 година треба да се приближе том циљу који предвиђа да издвајања за војску треба да износе два одсто бруто домаћег производа.

„Још и пре Трампове администрације на Немачку је вршен притисак да повећа издвајања за војску. Тај притисак сада показује резултате. Ипак мора да се каже да су издвајања још увек доста далеко од та два процента”, објашњава Мучлер.

Дијего Лопез да Силва из института СИПРИ сматра да већа немачка издвајања имају везе са тим да се, како наводи, „Русија све више доживљава као претња”.

Са војним издацима од 65,1 милијарде долара, Русија је на четвртом месту у свету. То је готово четири одсто руског БДП. Поређења ради, Немачка је прошле године за одбрану издвојила 1,38 одсто БДП.

Лопез да Силва додаје и да влада у Берлину није једина која види опасност од Русије. Шест од водећих 15 држава света, које највише издвајају за наоружање су чланице НАТО-а. Поред САД, Немачке, Француске и Велике Британије ту су још Италија и Канада. Уколико се њихови издаци зброје долази се до скоро половине светских издатака за наоружање.

За Макса Мучлера те бројке нису изненађење: „Издаци за војску се оријентишу на најцрње сценарије”, каже овај политолог.

Често су у јавности у првом плану били економски сукоби међу државама. Али у позадини је увек била и претња од војног сукоба: „Када је реч о напетој ситуацији између САД и Кине, рецимо не знамо да ли би могло да дође и до оружаног сукоба. Али војске тих земаља се припремају и на такав сценарио и веома су успешне у свом лобирању”.

Војни издаци две супер силе су и у најновијем СИПРИ извештају поново у првом плану. САД су 2019. за војску обезбедиле 732 милијарде долара, што је 38 одсто од укупних светских трошкова за наоружање.

Према извештају института СИПРИ, повећани издаци САД за војску имају везе и са Кином. Та земље је последњих година најзначајније повећала издвајање за одбрану.

Она тренутно износе 261 милијарду долара, што је 14 одсто од издвајања у читавом свету. Тиме је Кина на другом месту, иза САД. Од 1994. године Пекинг та издвајања константно повећава, а од 2010. године она су порасла 85 одсто.

Поред Кине, још једна велика азијска сила је у врху листе. Индија је војне издатке 2019. године повећала око седам одсто, што је укупно 71,1 милијарда америчких долара. Стручњак за наоружање института СИПРИ, Симон Веземан, сматра да је то пре свега везано за геополитичко окружење.

„Напета ситуација са суседним Пакистаном и Кином главни су разлози зашто је индијска влада тако драстично повећала издвајања за војску.”

У поређењу са огромним износима „великих играча”, издвајања за војску у остатку света су знатно мања. Земље Јужне Америке 2019. су издвојиле „само” 53 милијарде долара, а од тога више од половине Бразил. Земље југоисточне Азије заједно су за наоружање потрошиле 41 милијарду долара, а земље Африке укупно 42 милијарде долара, преноси Танјуг.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: