Nemački nacizam kao udarna snaga kolektivnog Zapada

Piše: Vladimir Pavlenko, doktor političkih nauka

Poreklo nacizma je pitanje koje zaokuplja sve zemlje koje su pretrpele ozbiljne gubitke u Drugom svetskom ratu. Pre svega, Rusiju i Kinu. Ali „kolektivni Zapad“ je odnegovao Hitlera ne zbog toga da priznaje, a kamoli da osuđuje posledice njegovih avantura. Nirnberg od strane Zapada je samo pokušaj da se izbegne odgovornost prebacujući je na „Mavra koji nije radio svoj posao“.

Zapad je imao dva cilja. Prvi je ideološki: fašizam kao odgovor na istorijski izazov komunizma. Ideolog rasne teorije Alfred Rozenberg smatrao je nacizam ne germanskim, već „evropskim odgovorom na pitanja našeg doba“. Drugi cilj Zapada je geopolitički. Kako je rekao Džavaharlal Nehru, „rasistički fašizam je primena kolonijalnih metoda u samoj Evropi”. Obratimo pažnju: između fašizma i kolonijalizma stavlja se znak jednakosti. Ne slučajno. Sredinom pretprošlog veka, Kina se suočila sa zapadnom kolonizacijom u Opijumskim ratovima. Sledeći presedan je strana intervencija u Sovjetskoj Rusiji, praćena Građanskim ratom, koji neki ljudi mitologiziraju pričama o „belogardejskom patriotizmu“. Kao što je Čerčil priznao, „bilo bi pogrešno misliti da smo se… borili na frontovima za Ruse koji su neprijateljski raspoloženi prema boljševicima. Naprotiv, ruski belogardejci su se borili za našu stvar…”. Odnosno, beli su, kao kasnije Vlasov i Bandera, pomagali osvajačima-kolonijalistima.

U ovim slučajevima, u onim ratovima koje je V. I. Lenjin povezivao sa tranzicijom kapitalizma u imperijalizam, u lokalnim sukobima modernog doba, uključujući arapsko proleće, metode i načini kolektivnog Zapada bili su neskriveni genocidni. Stoga, morate razumeti sledeću razliku. Nominalno formiranje fašizma i nacizma povezuje se sa pojavom odgovarajućih partija i režima u Italiji i Nemačkoj. Stvarne – sa idejama i planovima anglosaksonskih elita, koje su zatekle zemlje – i tada i sada, kojih „im nije žao“. Sve je počelo sa strankama – Italijanskom Nacionalnom fašističkom partijom (NFP) i nemačkom NSDAP-om. Obe su se pojavile 1919. godine pod različitim nazivima – Italijanska unija borbe i Nemačka radnička partija (GVP). Obe su konačno formirane 1921. godine.

Kako je sve ovo bilo povezano sa Zapadom? Hitler je agent nemačke vojne obaveštajne službe, koja je posle gubitka Prvog svetskog rata radila pod kontrolom tajnih službi Zapada. U GVP, koji je stvorio bravar Anton Dreksler, budući firer je uveden u osmom mesecu svog postojanja. Godine 1921. stao je na njeno čelo i preimenovao je. Ali japanski militarizam ima geopolitičko poreklo iz Vašingtonske pomorske konferencije iz 1921. godine. SAD su sankcionisale uspon Tokija kako bi nanjušile dugovima opterećene, ali ambiciozne britanske saveznike.

Zašto je Hitler odustao od Musolinija? Iz dva razloga. Prvo, posle poraza „Pivskog puča“, zapadne elite su uvele još jedan projekat – Panevropsku uniju, koja se pojavila iste 1923. godine. Nemačka još nije bila spremna, morala je biti dovedena do fašizma. Mnogo činjenica i detalja. Na primer, januarsko gledanje od strane (1932) Hitlera neveste u kelnskoj vili budućeg SS brigadefirera Kurta fon Šredera, bankara iz dinastije finansijskih krugova Nemačke, Velike Britanije i SAD. Zajedno sa Montagueom Normanom, direktorom Banke Engleske, sastanku su prisustvovala i braća Dals, rođaci petorice braće Rokfeler. Iz Londona se pridružio Džon Henri Šreder, zvani Johan Hajnrih Šreder, koji je pre Prvog svetskog rata uspeo da dobije britansko državljanstvo, izbegavajući sankcije nemačkom biznisu. Inače, Banka Engleske tada i sada je glavni akcionar FRS-a. I jasno je da je reč o preplitanju interesa zapadnih poslovnih elita i obaveštajnih zajednica.

I još nešto. Istaknuti član klana Čemberlen – Hjuston Stjuart Čemberlen – tada je krenuo u suprotnom smeru – u Nemačku, gde je delovao kao „pevač“ nacističkog „preporoda“, blagoslovivši Hitlera 1927. da „spasi nemački narod“. Kako reče Vladimir Visocki?

Da im kasnije činimo zajedničko zlo,

Dođite da podelimo iskustvo…

Okultno poreklo panevropskog projekta – Evropske Unije

Govoreći o drugom cilju Zapada u fašističkom projektu, primećujemo formalnu razliku između italijanske i nemačke fabule, koja je povezana sa njihovim metafizičkim sadržajem. Okrenimo se okultnom poreklu Panevropskog projekta, čiji je autor austrijski diplomata i slobodni zidar Ričard Kudenhove-Kalergi 1926. godine zatražio podršku Panevropskog masonskog kongresa. Gledajući unapred: 10. maja 1945, dan posle Karlshorsta, američki predsednik Truman je potpisao vojnu direktivu kojom se uspostavlja „južnonemačka država koja nije povezana sa nacizmom“. Odnosno, o preporodu Austrougarske kao poligona za panevropski projekat.

Za one koji se danas zalažu za povratak, nije greh da se prisete da je Sovjetski Savez sprečio sprovođenje ovog plana.

A onda je projekat „nove“, socijalno-federalističke Evrope, koji je razvijen u dubinama SD i 1944. dobio podršku Vrhovne komande SS, prilagođen evropskim integracijama. Njen politički deo je formalizovan Čerčilovom inicijativom o Savetu Evrope, a ekonomski deo, izražen Maršalovim planom, razvijen je na Londonskoj školi ekonomije. Socijaldarvinista fon Hajek se u njemu jednako dobro slagao sa socijaldemokratom Kejnzom, kao što su finansijeri fašističkih sila „osovine“ i zapadne članice Antihitlerovske koalicije ranije sarađivale u Bazelskoj banci za međunarodna poravnanja, koja je i dalje igra ključnu ulogu u globalističkoj hijerarhiji. Dualizam evropskog dvopartizma, koji Kisindžer naziva „opozicionom lojalnošću“, odraz je principa „dve ruke kojima vlada jedna glava“. A iz istih austrijskih masonskih izvora se zna da se na taj način sprovodi princip „partnerstva u buržoaskoj konkurenciji“. Napomena: ovo je osnovni postulat kapitalizma, koji, po Marksu, obezbeđuje stabilnost i kontinuitet moći kapitala.

Nacistički okultizam se razvio na osnovu niza naredbi, koje su se 1918. spojile u društvo Tule. Hitler je bio deo toga, ali ne u glavnoj ulozi. Tako je projekat Panevrope povezan sa fašizmom i prilagođen vojnoj ekspanziji – da se očisti „životni prostor“ ili Lebensraum.

Pravi autor mnogih ideja Majn Kampfa je profesor Karl Haushofer, general, geopolitičar i mistik koji je podučavao Hitlera i Hesa u zatvoru, gde su bili zatvoreni nakon Pivskog puča, i gde je zagovarao savez sa Rusijom.

Od Hitlera je, s druge strane, Zapad zahtevao da primeni ovaj vektor nach Osten, prateći kukasti krst, koji se iz levorukog pretvorio u desnoruki. Inače, Haushofer je avgusta 1939. bio član Ribentropove moskovske delegacije. Tada je pao u nemilost, a njegov sin, koji je pogubljen zbog učešća u pokušaju atentata na Hitlera, bio je zapažen po stihu koji je otkrio okultnu suštinu nacizma:

U mom ocu, sudbina je bila oličena.

Komandujući demonima, on

Mogao bi zadržati svoje stado u podzemlju.

Ali ne obazirući se na glasove Sibila,

Otac je razbio gvozdene brave,

I sluge pakla

Masonska ideologija – osnova nacizma

Istovremeno, nacizam je pozajmio masonsku ideologiju i organizaciju anglosaksonskih elita. Britanski okrugli sto, spoljni krug Društva okruglog stola, koji je 1891. godine stvorio južnoafrički kolonizator Sesil Rouds, eshatološki seže do legende o kralju Arturu sa njegovim „hrabrim vitezovima“. Među osnivačima su lordovi Milner, Nejtan Majer Rotšild, kao i Tojnbi i dva ministra spoljnih poslova – Grej i lord Balfur, koji je čuvenom deklaracijom iz 1917. bio vezan za Voltera Rotšilda. Potom 1919-1921 (opet iste godine!) Okrugli sto je podeljen na londonski „Chatham House“ (organizaciju koja je označena kao nepoželjna u Ruskoj Federaciji) i „Vašingtonski savet za spoljne odnose“. Odluka je doneta u maju 1919. na večeri sa Edmondom de Rotšildom, upravo onim koji je finansirao jevrejsku emigraciju u Palestinu.

Nacisti su, uspostavivši „Crni poredak“ na bazi SS-a 1934. godine, zabranili masoneriju, ali su istovremeno od nje pozajmili stil i organizaciju. Red je uveo rigidnu hijerarhiju u zemlji: narod – partija – SS – Ahnenerbe, njima je vladao mali krug od dvanaest obergrupenfirera na čelu sa Himlerom, a veliki krug obuhvatao je načelnike odeljenja RSHA, a zatim Rajhslajtera okupiranih teritorija i komandante Vafen-SS divizija. Postojala je ezoterična ceremonija inicijacije koja se odigrala u Eksternštajnu, blizu Paderborna, današnja Severna Rajna-Vestfalija, na ruševinama zamka iz kojeg je Himler kopirao svoj zamak Vevelsberg, gde se sastajalo poglavlje Crnog reda. Na čelu SS štaba bio je Gruppenfirer Karl Volf, isti onaj koji je uoči Konferencije na Jalti pregovarao sa Alenom Dalesom, švajcarskim rezidentom američke Kancelarije za strateške službe, kojoj je on kasnije bio na čelu, transformišući se u CIA. Dales je takođe uključio istočnoevropsku obaveštajnu mrežu Abvera, koju mu je predao njen šef, general Gelen, koji je kasnije bio na čelu nemačke specijalne službe – BND.

Iz javnih škola (public schools), pre svega Itona i Harou – kovačnice britanskog elitnog osoblja – nacisti su takođe kopirali sistem obuke menadžera. SS je nadgledao tri etape programa „vitezova dvoraca“. Najniži nivo je Ordensburgen, srednji je Napolas (bivši papa Benedikt XVI je bio njegov diplomac). Najviši nivo – sistema zamka Ahnenerbe – kombinovao je obuku višeg kadra sa istraživanjima, uključujući i okultna, u naučnoj i tehnološkoj oblasti. Postoje dokazi da su prvi atomski testovi – jedan neuspešan i dva uspešna – izvedeni u Nemačkoj, a potpm su aprila 1945. tehnologija i materijali prebačeni u zaustavljeni projekat Menhetn, a poreklo (projekta) je proglašeno državnom tajnom.

Zajednica fašizma i nacizma sa rimokatoličkom crkvom

Međutim, glavna stvar je tesna zajednica fašizma i nacizma sa Rimokatoličkom crkvom, čiji je temelj Musolini postavio Lateranskim sporazumom iz 1929. godine, vraćajući državnost Vatikanu, koju je izgubio 1870. godine u masonskoj revoluciji Garibaldija. Implementacija konkordata iz 1933. sa nacističkim Rajhom, koji je potpisao kardinal Pačeli, budući papa Pije XII (koji je pozivao na antikomunistički „krstaški pristup“), sprovedena je kroz centre u Minhenu i Madridu.

U bavarskoj prestonici kontakt je održavao papski nuncije Faulgaber. Prema svedočenju Karla Nojhausa, šefa odeljenja Gestapoa za nadgledanje političkih aktivnosti rimokatoličkih i protestantskih crkava, sekti, masonerije i drugih tajnih društava i verskih organizacija, u sovjetskom zarobljeništvu, kardinal je delovao kao kanal komunikacije između Vatikana i Berlina. Preko njega su nacisti prevezeni u Latinsku Ameriku (ovu operaciju nazvanu „Vatikanski koridor“ nadgledao je kardinal Montini – još jedan budući papa Pavle VI). Faulhaber je zajedno sa bavarskim premijerom Jozefom Milerom pomogao američkim osvajačima da stvore rensko-bavarsku osovinu buduće HDS/HSS, koja nipošto nije slučajno ponovila geografiju iluminatskog reda. Istoričari vole da govore o zabrani Reda od strane bavarskog elektora (1784). Ali oni radije ne govore o Kelnu, gde je usvojena povelja Iluminata, kojom je osuđena francuska monarhija, kao i o Frankfurtu, odakle je red finansirao prvog Rotšilda – Majera Amšela.

O tome da je smetnja revolucionarnim procesima u Evropi uklonjena zatvaranjem jezuitskog reda od strane pape Klimenta XIV (ovde su, inače, vidljive i templarske paralele), čak i ne govore. Zabrana, koja je trajala od 1773. do 1814. godine, bila je taman dovoljna za Francusku revoluciju i Napoleonove ratove, nakon čega su jezuitima vraćena prava, a Iluminati pretvoreni u „Veliki Istok“, u oblik u kojem i sada postoje. Stoga su bajke o „modernim iluminatima“ proizvod otvorenih teorija zavere, a odavno su ugrađeni u širu mrežu veza.

U Madridu, uoči Lateranskog sporazuma, osnovan je red Opus Dei, povezan sa SS-om i pre uspostavljanja „Crnog reda“. Banka Santander je direktno učestvovala u njegovom finansiranju. To je i danas najveća bankarska grupa u Španiji. Svojevremeno je direktno upravljala Vatikanskom bankom, a sada je deo dve bankarske mreže odjednom:

• Evropski okrugli sto finansijskih usluga (EFSR), zatvoren za strukture EU u Briselu,
• I u Inter-Alpha Group of Banks – privatnoj mreži vezanoj za Rotšilde.

U istim mrežama nalaze se još najmanje dve velike banke blisko povezane sa Vatikanom – Intesa Sanpaolo (Italija) i Crédit Agricole (Francuska), kao i francuska Societe Generale, koja ima reputaciju „glavne masonske“ banke. Inače, kontakti „Velikog istoka” sa regularnim britanskom masonstvom od 1970. godine vrše se preko Italije, a ne Francuske.

Kombinujući ovo sa ulogom oligarhije u dovođenju Hitlera na vlast, dobijamo duboko ešalonirani sistem elitnih veza koji pokriva ceo Zapad, čineći okvir njegove finansijske, socio-ekonomske, političke, ideološke i okultno-religijske strukture. To je isti onaj satanizam o kome je govorio Vladimir Putin na ceremoniji prijema četiri nova subjekta Federacije u Rusiju.

Liberalizam minus demokratija = NACIZAM

Šta se dbija? Zvanična ideologija Zapada – liberalizam, tačnije levo-liberalni (ili liberalno-socijalistički) konsenzus – podeljen je dvopartijskim sistemom na nacionalne i društvene ideje. Ali na takav način da se u svakom trenutku mogu ponovo kombinovati u nacionalsocijalističku leguru oduzimanjem demokratije od ovog konsenzusa. „Liberalizam minus demokratija“ je upravo ono kako izgleda prava formula fašizma i nacizma. I prikriva se prvobitno lažnim konceptom totalitarizma da bi se masovni antifašizam usmerio u antikomunistički kanal.

Treba razumeti da smo u toku SVO – Specijalne vojne operacije naišli ne samo na NATO, već na svu ovu leguru, sa svim elementima njegove strukture. Nema drugog izlaza osim odlučujuće pobede. Bilo kakve „kompromisne“ odluke preplavljene su povratnom eskalacijom u očigledno lošijim uslovima. Šta mislite zašto papa Francisko, inače, jezuita, predlaže da se sadašnja kriza uopšte reši bez Kijeva – po „minhenskom” scenariju podele Čehoslovačke? Bila bi greška nasesti na ovu inicijativu.

Inače, to je stil jezuita koji je pozajmio osnivač Reda Iluminata Adam Vajshaupt. Simbolično je da su se za njegovu „reinkarnaciju“ proglasile dve karakteristične ličnosti: britanski satanista Alister Krouli i osnivač Rimskog kluba Aurelio Pečei, koji posleratnu karijeru duguje Alenu Dalesu.

Krug, nacrtan krajem 18. veka, danas se zatvara. Inače, u metafizičkom čitanju, Veliki otadžbinski rat se smatra svetom konfrontacijom pravoslavnog Trećeg Rima (u savezu sa Trećom internacionalom) i okultnog Trećeg rajha, poznatog i kao Treći hram.

U zaključku, kratki rezime.

Godine 1975. objavljen je glavni izveštaj Trilateralne komisije „Kriza demokratije“ (autori – Hantington, Kroazije i Vatanuki). Predvideo je pojavu „novog fašizma“, koji je dobio ime – nemojte verovati! – oblik „obnove tradicionalnog društvenog poretka“, uništenog revolucijama novog i najnovijeg vremena. Izveštaj je bio poznat svuda osim u SSSR-u. Međutim, ni u postsovjetskoj Rusiji nije objavljen na ruskom, iako ga nije teško naći na engleskom na Vebu. Neko se očigledno plaši širokog publiciteta i raskrinkavanja onoga što je tamo napisano.

Dakle, da sumiramo. Fašizam je istovremeno:

• i oblik životnog uređenja na Zapadu, prikrivaenog „demokratijom“ klasno-elitističke kabale,
• ali i tehnologija održavanja globalne hegemonije Zapada. Prema Kiplingu, „teret belog čoveka“. Ništa se u tom smislu nije promenilo ni u ni u 20. veku.

Godine 2003. objavljena je knjiga nemačkog naučnika Manuela Sarkisjanca „Engleski koreni nemačkog fašizma“. Autor, profesor Univerziteta u Hajdelbergu, zbog nje je ostao bez posla u Evropi i bio primoran da ode u Meksiko. To je samo jedan upečatljiv primer. Vođa britanskih fašista Osvald Mozli, kojeg Mihail Rom pominje u filmu „Obični fašizam“, ispostavlja se da je zet slavnog lorda Kerzona. Ko bi sumnjao da je tako sve raspoređeno u kolonijalnim elitama.

I poslednje.

„Postoje dve mogućnosti za formalizovanje odnosa među narodima. Igra slobodnih sila, koja bi u mnogim slučajevima značila aktivno mešanje u živote naroda i mogla bi izazvati ozbiljne preokrete u našoj kulturi, stvorenom sa takvom mukom“.

Druga mogućnost je da se umesto igre slobodnih sila dozvoli prevlast ‘višeg uma‘; mora se, međutim, shvatiti da ova viša inteligencija treba da dovede do približno istih rezultata koje bi proizvela delovanje slobodnih sila.

Poslednjih godina često sam sebi postavljao pitanje da li je moderno čovečanstvo dovoljno inteligentno da igru slobodnih sila zameni metodom višeg uma.“

Ovaj citat pripada Hitleru i preuzet je iz transkripta njegovog razgovora sa izaslanikom britanske elite lordom Halifaksom u novembru 1937. u Obersalcbergu. Minhen je počeo sa ovim, iako je zamah bio mnogo veći. Hvala Bogu nije uspelo. Ali danas se sve radi na potpuno isti način. Nema ničeg novog pod Suncem nebeskim.

*Članak je prošireni tekst autorovog govora na Okruglom stolu „Planine bez brda. Genocid sovjetskog naroda tokom Velikog otadžbinskog rata”, održanog u novinskoj agenciji REGNUM 1. novembra 2022. godine.

S ruskog preveo Zoran Milošević, za portal Nauka i kultura

Izvor: https://regnum.ru/news/polit/3740205.html