Nemački pastor 1945: Srbi su pobeda duše, srca i poštenja
Među nekoliko stotina hiljada Srba i ostalih Jugoslovena koji su bili na prinudnom radu u nemačkim logorima tokom Drugog svetskog rata, ili služeći Trećem rajhu kao robovska snaga ili čameći u zatočeništvu, bilo je i na desetine hiljada oficira Vojske Kraljevine Jugoslavije.
Jedan od logora u kojima su ovi potonji tamnovali bio je i logor “OFLAG VI C Osnabrück Eversheide”. Među njegovim stanarima nalazili su se i Oto Bihali Merin (naš književnik, publicista, istoričar umetnosti i likovni kritičar jevrejskog porekla), Milan Bogdanović (pisac i književni kritičar), Stanislav Vinaver (naš pesnik, veliki prevodilac i patriota jevrejskog porekla), Dušan Duda Timotijević (nadrealista, novinar, jedan od pokretača Politikinog Zabavnika) i mnogi drugi.
Niko od navedenih međutim nije stradao u savezničkom bombardovanju Osnabrika dana 6. decembra 1944. godine, kada je poginulo 116 srpskih oficira, dok je 128 teško ranjenih preminulo kasnije. Kada su maja naredne godine, nakon nemačke kapitulacije, napokon sahranjeni kako dolikuje na budućem Srpskom vojničkom groblju u Eversburgu kod Osnabrika, nemački pastor Fridrih Grisendorf je održao govor okupljenima među kojima je bilo najviše lokalnih Nemaca.
U trenucima dok je nemački narod polako počinjao da saznaje za užase koji su nacisti počinili nad porobljenim narodima u njihove ime, otac Grisendorf je izrekao sledeće besmrtne reči:
“Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Rusi, Amerikanci, Englezi. Možda su imali bolje oružje, više vojnika, bolje vođstvo. Ali to je, u stvari, izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su oni odneli. Ali ovde, među nama, ima jedan narod koju je izvojevao jednu drugu i mnogo lepšu pobedu – pobedu duše, pobedu srca i poštenja, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. To su Srbi!
Mi smo ih ranije samo donekle poznavali. Ali smo isto tako znali šta smo činili u njihovoj otadžbini.
Ubijali smo stotinu Srba, koji su branili zemlju, za jednog ubijenog našeg vojnika, koji je, inače, predstavljao vlast okupatora nasilnika. Pa ne samo to da smo činili, nego smo blagonaklono gledali kako su na Srbe tamo pucali sa sviju strana.
Znali smo da se ovde, među nama, nalazi 5.000 oficira Srba, koji su nekada predstavljali društvenu elitu u svojoj zemlji, a sada su ličili na žive kosture, iznemogli i malaksali od gladi.
Znali smo da kod Srba tinja verovanje: ‘Ko se ne osveti, taj se ne posveti!’.
I mi smo se, zaista, plašili, osvete tih srpskih mučenika.
Bojali smo se da će oni, po našoj kapitulaciji, raditi ono što smo mi sa njima činili. Zamišljali smo jasno tu tragediju i već videli našu decu kako plivaju kanalizacijom ili se peku u gradskoj pekari. Zamišljali smo ubijanje naših ljudi, silovanja, rušenje i razaranje naših domova.
Kad su pukle zarobljeničke žice i kad se 5.000 živih srpskih kostura našlo slobodno u našoj sredini, ti kosturi su – milovali našu decu, davali im bombone! Razgovarali su sa nama! Srbi su, dakle milovali decu onih koji su njihovu otadžbinu u crno zavili!
Tek sada razumemo zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik. Sad tek shvatamo zašto je Bizmarku poslednja reč na samrtnoj postelji bila „Srbija!“
Ta pobeda Srba je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu, čini mi se, mogli su izvojevati i dobiti samo Srbi odnegovani u njihovom svetosavskom duhu i junačkim epskim pesmama, koje je naš Gete tako voleo…
Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, a toj pobedi, i Srbima, koji su je izvojevali, želeo sam da posvetim ovu moju poslednju svešteničku propoved.”
Kasnije, na mestu na kojem su sahranjeni podignut je spomenik na kome piše: “Putniče, kad staneš kraj kostiju ovi’, na kolena klekni, glavu dole povi! Ovde leži Srbin, širom sveta hvaljen, u tuđinu dognan, zatvoren i spaljen”.
Postoji greška u prevodu nemačkog teksta!!!
NETAČAN PREVOD: Znali smo da kod Srba živi verovanje da „ko se ne osveti – taj se ne posveti“, i mi smo se zaista plašili osvete tih srpskih mučenika.
ISPRAVAN PREVOD: Znali smo da kod Srba postoji verovanje „ko na osvetu misli, blagosloven ne može biti“. I pored toga, bojali smo se osvete Srbskih mučenika.
NEMAČKI TEKST: „Ebenso wussten wir, dass die Serben den Glauben haben: Wer an Rache denkt, kann nicht selig werden. Trotzdem hatten wir in der Tat Furcht vor der Rache der serbischen Märtyrer.
Obe rečenice pokazuju da su greške namerno učinjene. Na žalost, pogrešan prevod skoro svi koriste.
Tuđa vjera, tuđa priča, tuđa muzika, tuđ folklor, ništa crnogorsko!?
https://youtu.be/NwYrSq3BGaI?t=1082
ostavi narod na miru smradu jedan ,nije cijeli svijet cetnik jadan nebio dobro ti covjek kaze,vidis da si obolio i ogrezo u mrznji.
„Nije cijeli svijet četnik“,to je živa istina! No četnički bijednici misle, u stvari željeli bi, da svi Srbi budu četnici! Oni bi da svoj smrad razmažu po svim Srbima pa da se ne prepoznaju u masi! Ja nijesam obolio, naprotiv, vrlo sam zdrav jer volim onu ogromnu većinu zdravih Srba koji nijesu oboljeli od četničiteta! Četničke smradove doista užasno mrzim i to toliko da mrzim i ono što oni vole i brane!
Nije tebi lako, od mržnje nema veće bolesti, neka ti je Bog u pomoći.
Pametnome dosta. Uzdravlju.
Ko to stalno misli da je pametan?
Pa ona budala što stalno ponavlja istu stvar – da mu je dosta!
A ko je to?
Siniša.
Pametni, bježite od njega, on nije čitav!
Pametnom dosta!
Anonimus, izgleda da ću morati pod hitno na operaciju da te skinem sa teki, gori si od tripera.
Pametnome dosta( ne važi za anonimnog). Uzdravlju.
Kada zapadnjaci govore o miru i kada muslimani govore o miru, oni možda koriste istu reč ali misle na potpuno različite stvari. Za zapadnjake mir je nezavistan od bilo kakve ideologije. Za muslimane, međutim, on je nerazdvojiv od islama. Kada zapadne apologete islama govore o islamu kao o religiji mira, oni su, zapravo, u pravu. Reč je o miru koji se uspostavlja osvajanjem kojim će se nemuslimani svesti na građane drugog reda. Pošto je islam globalan i ne priznaje granice svom širenju, njegov oblik mira podrazumeva neprestano angažovanje u ratovima za osvajanje teritorije nemuslimana. Islamski mir ima veze s onim što ljudi obično podrazumevaju pod mirom koliko i Hitlerovo i Staljinovo objašnjenje da je osvajanje Poljske temelj trajnom miru. Islamski mir je kao i Hitlerov mir – verovanje da svet nije dobro mesto bez Muhameda ili Adolfa, ili njihovih sledbenika koji će njime upravljati.
Nacisti su palili knjige nearijevskih autora, dozvoljavali samo jednu vrstu umetnosti koja bi slavila nacizam i arijevsku rasu, proganjali umetnike, imali strogu cenzuru. Islam je hermetički zatvoren prema svemu nemuslimanskom i kulturološka razmena sa ostatkom sveta je bliska nuli.
sve mi se čini da si nešto ovdje debelo u zabludi,ja pripadam vjerovanju koje je ipak
malo starije od većine na ovom poortalu, i strao je nekoliko hijada godina,tako se ne smartam u obavezi da nešto moram da se pravdam ili branim i napadam,iznsom samo poglede Zapda na neke stvari i dešvanja .Budi pozdravljen
nijesam siguran da si tekst gore protestanskog sveštenika uopšte shvatio,piasnje ti nije jača strana,a četnici su ti noćna mora,možda za to postoje razlozi,ili istoriska posledica,u svakom slučaju iz pisanja se da nasutit da se radi o nekom ko shvata
ovaj svijet kao nekad sledbenici lebensborn.
Naravno da misliš da nijesam shvatio jer ti i inače misliš da svi koji nijesu četnici slabo shvataju! A, za razliku od tebe, mlaćenje prazne slame i četnikovanje neće i ne može biti moja odlika! Opet, za razliku od tebe, ja nemam noćne more i sigurno mi četnici to nijesu jer su mizerije i ljudske ništarije koje treba na sve načine vrijeđat, napadat i iskorjenjivat a ne se njima opterećivat! To su neljudi koji zaslužuju samo prezrijenje a ni slučajno ljudsko poštovanje!
U istoriji je bezmalo svaki tiranin o svojim osvajačkim planovima govorio kao uspostvaljanju nekakvog budućeg mira. Nacistička Nemačka i SSSR su 1939. potpisale sporazum o podeli Poljske kao „osnovi trajnom miru u istočnoj Evropi“. Rimljani su imali Pax Romana što je značilo mir pod rimskom dominacijom. Diktatori i tirani, nacionalni ili ideološki, svet vide kao haos u kome je potrebno uspostaviti red. Samo pod njihovim vođstvom i upravom moguće je uspostaviti mir u svetu. Kada je Lenjin izjavio da je „bez zbacivanja kapitala nemoguće okončati rat istinski demokratskim mirom“ on je samo iznosio tezu svih tirana. A to je da je mir nemoguć bez stvaranja društva koje sledi njegovu ideologiju. Prema Lenjinu, svi se moraju pokoriti komunizmu. Prema Hitleru, nacizmu. Prema Muhamedu, islamu. Svi su govorili o miru ali su ga definisali samo u okvirima sopstvene ideologije i vladavine.
Dosta inteligentna odbrana fašizma, ali uzaludna! na istu gomilu si strpao ideologije i vjeru! Vjera je vjera a politički pokreti su u odnosu na vjeru su najčešće kratkotrajna sociološka i idejna pojava. Četnički fašizam uporedit sa vjerom čije su pripadnike ti isti četnici pokušavali čitav vijek genocidom istrijebit može samo pripadnik četništva, zla kojeg smo svi dužni najprije osudit a poslije i iskorijenit!
Suvoparan si,ne interesantan i zaudaras fanatizmom i to ti ovaj srpski ćetnicki portal sve dozvoljava.
Tačno je to da su „Srbi pobeda duše srca i poštenja“, ali i tu ima kukolja koji rehabilitujje fašizam i sve ono što čini fašizam! E ti su protiv onih koji imaju dušu, srce i pošptenje!
“Immer doch schreibt der Sieger die Geschichte des Besiegten. Dem Erschlagenen entstellt der Schläger die Züge. Aus der Welt geht der Schwächere und zurück bleibt die Lüge”. Brecht Bertolt
Jos uvjek istoriju pise pobjednik nad pobijedjenim.Porazenom ostaju pobijedjenio vozovi.Iz svijeta odlaze slabiji a ostaje samo laz.
Bertol Breht ljevicar kritikovan zbog toga ,tada je cinicno porucio kriticarima,“ako narod ne valja promijni ga“Dans jedan on najznacajnih i jedan od najvise igranih pisaca u Njemackoj,u pozorisnim predstavama,njegova Majka hrabrosti se igra u svakom znacajnijem pozoristu u Njemackoj.