Ненад Кецмановић: Њихов Фердинанд и наш Принцип
1 min read
Вест да је начелник сарајевске општине Стари Град Ибрахим Хаџибајрић одлучио да обнови споменик Францу Фердинанду (на слици: споменик Фердинанду у Сарајеву, подигнут 1916, уклоњен 1919; прим. прир.) изазвала је чуђење и негодовање у Српској, па и у Србији. Не знам само зашто. Они који су већ једном били направили споменик окупатору сада само хоће да га обнове. Они који су касније направили споменик родољубу Гаврилу Принципу не станују више у Сарајеву и могу да га обнове негде на другом месту.
Господин Ибрахим је један из династије Хаџибајрића, која је до рата 1992-95. била позната по башчаршијској ашчиници у којој се спремала најбоља кисела чорба против мамурлука у граду, а од рата одржава континуитет власти у најстаријем делу града. Напросто, велике заслуге за веру и нацију: први демократски изабрани начелник Хаџибајрић је већ 1991. у својој општини забранио алкохол по цену пада продаје породичног специјалитета и био један од организатора паравојних Зелених беретки. Захтевом према Министарству привреде Кантона Сарајево за 30.000 КМ „за израду идејног и изведбеног пројекта обнове споменика аустроугарском престолонаследнику принцу Францу Фердинанду“, сада, ево, поново један Хаџибајрић наставља политику која има вековни континуитет.
ПУСТО ТУРСКО
Непосредно после Принциповог атентата на престолонаследника Фердинанда, руља друге две вере извршила је прави погром над српским становништвом широм БиХ. Демолиране су радње српских трговаца, опљачкане православне цркве, поразбијани прозори на српским кућама и пре него што је окупаторска власт интернирала угледне Србе као таоце. Није то могао да буде израз љубави према аустроугарској империји јер је потиснула османску, коју су основано доживљавали као своју и никад непрежаљену. „Пусто турско!“ Радило се напросто о страху од одмазде окупаторске власти и настојања муслимана да се активно дистанцирају од атентата као српске работе, утолико више што је међу младобосанцима било и младих муслиманских интелектуалаца. Као израз жаљења за настрадалим принцом и доказ лојалности према царевини, на Латинској ћуприји су брже-боље подигли споменик окупатору Фердинанду, док је херој отпора анексији атентатор Гаврило Принцип трунуо у аустријском затвору. Не морамо се, међутим, толико далеко враћати у прошлост.
Заборавило се да је прва посткомунистичка управа Сарајева 1991, са градоначелником Мухамедом Крешевљаковићем (СДА) на челу и Александром Балвановић (ХДЗ) као заменицом градоначелника из чиста мира иницирала рушења Принципове спомен-плоче и стопа са тротоара испред Музеја Младе Босне, односно обнову споменика Фердинанду. Што се тиче успомене на Гаврила, уништавање је било брзо и јефтино, а у вези с обновом сећања на Франца требало је 30.000 КМ, па се мало отегло. Та иницијатива демократске управе Сарајева представља континуитет између предизборног везивања барјака полумесеца и шаховнице против четири оцила, ратног савезништва АБиХ и ХВО против ВРС те напокон заједничког бошњачко-хрватског ентитета. Повремено се испостави да је савезништво неприродно и нестабилно, као приликом отварања хрватско-муслиманског фронта 1993. или када се Хрвати, игнорисани у Федерацији, присете како су се олако одрекли Херцег-Босне. Али онда Американци и Немци пришрафе Хрвате и Бошњаке и привремено закрпе пукотину неким неодрживим споразумом, попут Вашингтонског. Да ли је ономад Холбрукова удовица Кети мислила из своје главе када је у Њујорк тајмсу написала: „САД су се повукле из БиХ и предале мандат ЕУ, а то је као да вратите дете родитељима који га злостављају“. Или је то апел Немачкој да преузме вођство у БиХ?
Принцип и Фердинанд су добар шлагворт јер, ако се у Сарајеву рехабилитује окупатор Фердинанд, онда Принцип није патриота, него терориста. У следећој консеквенци терористички чин једног Србина узрочно повезује Србију с избијањем Великог рата. А „хепиенд“ тог филма јесте амнестија Немачке. И ето нас код већ годинама уназад припремане ревизије историје на стоту годишњицу Сарајевског атентата. Многи нису веровали док се Француска амбасада није појавила као иницијатор и, са историчарима оба ентитета и три народа, суорганизатор међународног научног скупа у Сарајеву. Историчари из Бањалуке Шоја и Вујадиновић били су запрепашћени да су партнери са бошњачке стране инжењер Ејуп Ганић и анонимна психологисткиња са његовог приватног Технолошког факултета. А, када је амбасадор коначно прихватио српски услов, не само у погледу стручности него и равноправности у припреми скупа, демонстративно су одустали бошњачки историчари.
ШАБАНОВИЋЕВО НАСЛЕЂЕ
После француског неуспеха да окупи бх. тројство, иза завесе су изашли Аустријанци, којима је као историјским сукривцима за Велики рат испало некако баш згодно што се српски историчари инате, па су им препустили да свој такође међународни скуп одрже у Каменграду крај Вишеграда. Моћни и најмоћнији креирају не само нашу садашњост и будућност него и прошлост, па економски успон Немачке неће означити само њену политичку доминацију у ЕУ него и најаву брисања неугодних страница европске историје. После ревизије Првог светског рата, доћи ће вероватно на ред и Други светски рат. Рецимо, милитаристички експанзионизам Трећег рајха могао би да се редефинише као контраофанзива европске цивилизације против ширења словенско-православне бољшевичке пошасти.
Уосталом, пре него што су одлучили да се искрцају у Нормандији, Американци су рат у Европи ионако третирали као сукоб два тоталитаризма, немачког и руског. А ако су они као глобална суперсила могли годинама да растурају Ирак на бази дезинформације о Садамовом тајном оружју, зашто и Немци као европска суперсила не би могли нешто слично са Србима. Слобо – Садаме! Наше комшије свакако имају бољу историју односа са Немачком и Аустријом. Као да их већ видим како славе шуцкоре, који су по налогу Беча истеривали Србе из Подриња, или како подижу споменике из Берлина мобилисаним борцима Ханџар-дивизије, које су на Источном фронту убијали стаљинисти.
Јесте да је „најпаметнији у Бошњака“, како у Сарајеву титулишу академика Мухамеда Филиповића, упозорио да је „Фердинанд био симбол аустроугарске окупације и да атентатор Принцип заслужује спомен-плочу са ликом на истом месту где су некада биле његове стопе“. Али сарајевска јавност је ипак од срца прихватила одлуку ашчије Хаџибајрића. Право говорећи, споменику Гаврилу Принципу и није више место у Сарајеву, без или са Францом Фердинандом на истој раскрсници преко пута. Изузев да послужи као доказ мултиетничке толеранције 90 одсто муслиманског Сарајева или да постане мета србофобије неког ветерана Патриотске лиге. Мурат Шабановић, који је, по сопственом признању, још уочи рата срушио споменик Андрићу по налогу врха СДА, данас живи у Сарајеву као некажњавано лице. Ако не можемо да спречимо ревизију историјских узрока Великог рата, можемо бар подсећање на Гаврила да сместимо на сигурније место у Бањалуци или Андрићграду.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Truman nije živio u krajevima đe su četnici dijelili nožem svoju pravdu!
Kakva zasluga: spašavao oborene američke pilote kako bi imao bilo kakvu odstupnicu na kraju rata a komšije klao i sarađivao sa svim okupatorima!
„Za sav civilizovani svijet Draža je krvnik, zlikovac , ratni zločinac i fašista koji je sarađivao sa okupatorima“
Kako onda Draza dobi orden od Trumana?
Citat:
“ President Truman, on the recommendation of Eisenhower, posthumously awarded Mihailović the Legion of Merit for the rescue of American airmen by the Chetniks. The award and the story of the rescue was classified secret by the State Department so as not to offend the Yugoslav government.
„General Dragoljub Mihailovićh distinguished himself in an outstanding manner as Commander-in-Chief of the Yugoslavian Army Forces and later as Minister of War by organizing and leading important resistance forces against the enemy which occupied Yugoslavia, from December 1941 to December 1944. Through the undaunted efforts of his troops, many United States airmen were rescued and returned safely to friendly control. General Mihailovićh and his forces, although lacking adequate supplies, and fighting under extreme hardships, contributed materially to the Allied cause, and were instrumental in obtaining a final Allied victory.“ (29 March 1948, Harry S. Truman)
„The unparalleled rescue of over 500 American Airmen from capture by the Enemy Occupation Forces in Yugoslavia during World War II by General Dragoljub Mihailovićh and his Chetnik Freedom Fighters for which this „Legion of Merit“ medal was awarded by President Harry S. Truman, also represents a token of deep personal appreciation and respect by all those rescued American Airmen and their descendants, who will be forever grateful.“ (NATIONAL COMMITTEE OF AMERICAN AIRMEN RESCUED BY GENERAL MihailovićH – 1985)“
Pošto tražiš imena evo ti: Ukucaj Zločini četnika Pavla Đurišića nad muslimanskim narodom u Pljevljima 1943. Pojaviće ti se spisak oko 2000 imena đece, žena i staraca. Od tog broja đeca od 1dana do 15 godina ima ih 700. E to ti je taj najveći monstrumski srpski heroj iz Crne Gore. Crna Gora ga zna kao zločinca i nikad mu neće dati naziv junaka i heroja već zlikovca i zločinca. Samo za vas koji ste istog karaktera kao taj monstrum on je heroj! Samo sanjajte da vas CG prizna za svoje građane! Nikad, monstrumima nije mjesto međ ljudima!
Cudi me da si ti uspio uteci. Ja te zamisljavam kao debelog masnog lika sa velikom njuskom.
zaboravih da kazem i Pavla Djurisica ,najviseg heroja Crne Gore,izvinjavam se,sa bezimenima ne razmjenjujem komentare.
„Mi Srbi ce mo uvijek salviti Lazara Karadjordja Principa i Drazu!“
Pa, gospodine Zec, kako možeš tako sa sigurnošću da kažeš da svi Srbi slave Dražu? Da nijesi prećerao u tom svom oduševljenju četništvom? Kako u istu kacu strpa Principa i Dražu?
Ako se Princip rukovodio istim principima kao Draža onda nije nikakvo čudo da mu muslimani ne odaju neko posebno značenje i važnost. Za sav civilizovani svijet Draža je krvnik, zlikovac , ratni zločinac i fašista koji je sarađivao sa okupatorima. Četnici su za sva vremena dokazani krvnici s genocidnim namjerama i u njihovim postupcima ni jedan pravi čovjek ne može da nađe nešto ljudsko i plemenito! Samo zločin do zločina i to najčešće nad najslabijim, nad đecom, ženama i starim. Ako si njihov pristalica ,a ako si crbin iz CG sigurno jesi jer su se najgori četnici i krvnički zlotvori regrutovali među crnogorskim Srbima,daleko ti lijepa kuća! Ti nijesi za među ljude već si se izjednačio sa zvijerima! Takav nemaš pravo da sebe ubrajaš i izjednačavaš sa ostalim Srbima jer su i oni osjetili zločinačku četničku kamu!
Neka rade kako su naumili,pa ne treba od njih stvarati slobodan narod kada su svoju slobodu i cast prodali .Zasto silom nekoga uciti na cojstvo koje je odavno izgubio.Svi su muslimani uglavnom govorili kada je Austrija otisl ,“ Ode Svabo ode babo“! Njima ali i ne samo njima je vazno da imajum malo za pojest i malo kafe,nijesu oni od velike istorije i brige za svojim korijenima,odavno je to izgubljeno sa prvim fesom na glavi i dimijama na tijelu.
Srbi ce se odbraniti jer je tako sudjeno ,to sto oni hoce pod stranim mentorima nije tako ni lose,neke granice postoje a kada neke postoje biti ce i medjunarodne,a kada postanu medjunarodne eto prve domovine muslimana u Evropi,imaju kuda hoditi i sa kosova i iz Metohije ali i iz Srbije i Crne Gore,vazno je da imaju domovinu,prema tome treba ih neposredno podrzavati u tim naporima,vazno je da negdje imaju skloniste,i da se tamo osjecaju kao svoji na svojemu
Ovo moze iznenaditi samo one koji vjeruju jos u bratstvo i jedinstvo,a ko se u to bratsvo nije uvjerio do sada ,sigurno nec ni od sada.
Smetaju mi Srbi koji se groze ispada na Maksimiru i u Vukovaru,pa to je ljudi dokaz koji ide nama u korist ,koliko je od toga vajda ekonomska i i svake druge nije vazno ,ali daje opravdanje bilo kome ozbiljnom analiticaru da je sve ispravno sto se prema njima preduzimalo u zadnjim ratovima,bez obzira sto je bilo i necega sto se ne moze opravdavati.
Nemamo mi potrebu braniti Principa,jer je on nas i on je Srbin,sve drugo nije vazno,ali je vazno da je Srbin itekako je vazno.
To sto Njemacka pokusava novcem i nacinom zivota nametnuti svoj stil drugima je veca opasnost za njih,nego za nas,oni ce se utopiti u njemacki kalup ,jer su Njemci narod od kalupa,mi nijesmo,koliko god je to ponekad pogubno to je ipak formula za opstanak.
Njemci nijesu skloni pobuni,koliko god su veliki narod,nije slucajno kod njih izreka : “ Prije nego Njemac odluci da se baci pod zeljeznckim vagon,( kao simbol samoubistva) kupi kartau na stanici“ ,Bosanci i Hrvati su tu istoriski pokazali da im mogu posluziti,zasto ih sprecavati da im i dalje sluze.
u narednoj godini mi treba da slavimo Principa i to onako kako zasluzuje,kome to smeta to je njegova stvar,neka hvali Ferdinanda,demokratija je pravo slobodnog izbora.
Salve neki i Nato ,neka slave, neki slave Hitlera i danas .Mi Srbi ce mo uvjek salviti Lazara Karadjrdja Principa i Drazu ,sto drugi slave i misle to je njihova stvar i njihov izbor.