Nenad Popović na PMEF-u: Srbija je prva po stranim investicijama po glavi stanovnika zahvaljujući saradnji sa Rusijom i Kinom

Ministar Nenad Popović je među učesnicima Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma. On je 6. juna govorio na sesiji ,,Veliko evroazijsko partnerstvo kao novi pol rasta: potencijal i perspektive“, na kojoj su učestvovali i potpredsednik Vlade Rusije Aleksej Overčuk, član ministarskog kolegijuma EAES akademik Sergej Glazjev, predsednik dumskog komiteta Konstantin Zatulin i drugi ruski funkcioneri, kao i visoki gosti iz Kine, Austrije, Avganistana i Moldavije.

Upitan od strane predsedavajućeg o značaju za Srbiju Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EAES, Nenad Popović je na početku svog izlaganja podvukao da taj je sporazum, naravno, od velikog značaja za nas, za Srbiju. ,,Pre svega, to je tržište od oko 200 miliona ljudi i pristup tom tržištu je za nas ogromna prednost u odnosu na druge evropske zemlje i čini mi se da je upravo pristup tom tržištu dao veliki podsticaj razvoju srpske privrede u poslednjih 12 godina“ – naglasio je ministar Popović i nastavio:

,,U Srbiji je u poslednjih 12 godina, posle dolaska nove vlasti, otkako je predsednik Vučić na čelu Srbije, on je zaista započeo ogromnu ekonomsku saradnju i sa Kinom i sa Rusijom, kao članicama „Velike Evroazije“, i zato smatramo da je za srpsku privredu to temelj današnjeg i budućeg privrednog razvoja. Sa Rusijom imamo ogroman potencijal, pre svega u oblasti energetike, i danas, zahvaljujući dobroj saradnji sa Rusijom i Evroazijom, dobijamo najniže cene gasa u odnosu na druge evropske zemlje, što nam daje potencijal za razvoj drugih sektora privrede i privlačenje stranih investicija.

Srbija je četiri godine zaredom na prvom mestu, ako se gleda po glavi stanovnika, na prvom mestu u svetu po direktnim stranim investicijama. Ovome zaista doprinose ovaj sporazum sa Evroazijom i odlični odnosi sa Kinom. Naravno, postoji razvojni potencijal u energetskom sektoru, u vojno-industrijskom kompleksu, u poljoprivredi, agroindustriji, danas na nivou od 3-5 odsto potencijalnih 100 odsto. Saradnja Srbije i Evroazije, posebno sa Velikom Evroazijom, o kojoj ovde govorimo, može se višestruko povećati.

Takođe želim da kažem da su odnosi među državama veoma važni, o tome su sada govorili i gospodin Glazjev i prethodne kolege. Srbija je mala zemlja, Rusija je velika zemlja, Kina je ogromna zemlja, ali one malu Srbiju prihvataju kao ravnoparvnog, razgovaramo kao ravnopravni, poštuju nas, iako smo mali, tretiraju nas sa poštovanjem.

Posebno je važna i politička komponenta u međunarodnim odnosima. Ako želimo da razvijamo takvu saradnju, onda joj moramo pristupiti sa poštovanjem, moramo poštovati međunarodno pravo. Finansije i ekonomija ne postoje bez međunarodnog prava. Moramo poštovati pravo svake države da samostalno odlučuje u unutrašnjoj politici i ekonomskoj politici.

Zahvaljujući našem predsedniku Vučiću i stavu Vlade Srbije, koja misle isključivo na naše interese, a ne o interesima nekih drugih zemalja, mi smo jedina zemlja koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Razumemo da nam je Rusija pomagala kroz celu istoriju, i da je bila sa nama i u 19. i u 20. veku. Ali veoma važno je i to da je ovo uvođenje sankcija nepravedno. I sami smo bili žrtve sankcija, znamo šta su sankcije. U stvari, uvođenje sankcija Rusiji bio bi moralni poraz Srbije, ali i politički i ekonomski, jer zaista imamo obostrano korisnu saradnju u ekonomiji.

Nedavno je kineski predsednik Si Đinping imao kratku evropsku turneju, posetivši samo tri zemlje: Francusku, Mađarsku i Srbiju. I sam predsednik Kine ocenio je poziciju Srbije kao ključnu za Kinu i jugoistočnu Evropu, a tokom ove posete potpisali smo sporazum o slobodnoj trgovini i sa Kinom. Taj sporazum će Srbiji doneti mnogo. Kini, naravno, manje. Kina je ogromna, ali to i za nju ima dobre strane. Kina je najveći investitor u srpsku metaluršku industriju. Preduzeća u vlasništvu Kine najveći su izvoznici iz Srbije. Zona slobodne trgovine sa Evroazijskim savezom, zona slobodne trgovine sa Kinom sada su najbolji primeri koji daju podsticaj ekonomskom razvoju.

Srbija sada postaje veoma privlačna i stranim investitorima iz Kine, Rusije i drugih evroazijskih zemalja, posebno iz Velike Evroazije. Mislim da je upravo to primer kako treba da produbimo odnose u oblasti ekonomije i da se integrišemo. Potrebne su nam zajedničke finansijske institucije za kreditiranje preduzeća, a posebno infrastrukture, gde postoji veoma veliki potencijal. Na Balkanu nema dovoljno struje ni za koga, ogromna je nestašica. Naš predsednik je rekao da treba da gradimo i nuklearne elektrane. Mađarska gradi nuklearnu elektranu, i Bugarska hoće. Pitanja energetike i infrastrukture su ključna. Čini mi se da evroazijsko partnerstvo tu ima velike perspektive.

Na kraju samo želim da kažem da su pitanja zajedničkih ulaganja, kao i logistike, saobraćaja, saobraćajne infrastrukture temelj na kome treba graditi veliko evroazijsko partnerstvo.“

Izvor: Portal Bratstvo