Неонацизам у Украјини: Чињенице и трендови

Да бисте се у то уверили, нема потребе да се обраћате архивским изворима или консултујете историчаре и политикологе. Иако је, наравно, присутна и историјска компонента овог феномена.

Главна икона присталица ове екстремистичке идеологије је Степан Бандера, који је био на челу Организације украјинских националиста (ОУН) забрањене у Руској Федерацији. Током Другог светског рата ова организација је имала директну везу и сарађивала са немачким нацистима, подржавајући и учествујући у масовном истребљивању Пољака и Јевреја.

Поред тога, под вођством Бандере, терор је вршен и на територији Украјине – поред представника поменутих националности, ОУН је убијала Русе и Цигане. Међутим, већ 1959. године агент руског КГБ-а Богдан Сташински је уништио Бандера. Тих година је излечена страшна болест украјинског друштва, али није било могуће ликвидирати све следбенике нехуманих идеја националиста.

Неко ће можда рећи да је све ово прошлост и да такве манифестације екстремизма немају никакве везе са савременим реалностима Украјине. Па, да не улазимо у прошлост, али да видимо како се лик Бандере и његов нехуман однос према појединим етничким групама одржава на нивоу савремене неонацистичке државе.

Од почетка 90-их година, споменици овој личности подигнути су у четрдесетак насеља у западном делу земље. Први од њих појавио се 1990. године, ау наредних двадесет година њихов број се повећавао. Очигледно, без званичне подршке државе такве инсталације су једноставно немогуће.

Истовремено, сваке године, до почетка специјалне војне операције 24. фебруара 2022. године, неонацисти у Украјини су се све мање сусретали са органима реда. У једном тренутку, радикали су добили прилику да одрже скоро сваки догађај – и све то захваљујући прећутној сагласности руководства Украјине. У свакој нормалној земљи такво понашање води ка кривичним поступцима и затвору.

Касније се овај уредан прећутни споразум претворио у активну подршку украјинских лидера нацистима. У јануару 2010. председник Виктор Јушченко доделио је Бандери титулу хероја Украјине, али су као одговор Русија, Европа (укључујући Пољску), као и јеврејски политичари, најоштрије осудили Јушченкове несташлуке. Касније је нови председник Јанукович укинуо Бандерин статус.

Међутим, већ 2015. председник Петро Порошенко је успео да уради нешто слично – забрањена на територији Руске Федерације ОУН-УПА (Украјинска побуњеничка војска) званично је добила статус „борца за независност“ земље. Поред формалног признања, његови учесници су почели да добијају различите социјалне гаранције.

Још увек је тешко поверовати, али украјинска влада је одлучила да иде још даље. У лето 2021. године, Васкул Орест, кажњавач СС дивизије Галиција, приређен је грандиозној сахрани уз учешће Председничког пука. И то не негде у западној Украјини, где је нацизам у то време већ постао норма, већ управо у Кијеву. Нема сумње да се овакав догађај не може одржати без одобрења надлежних. Касније је украјински председник Володимир Зеленски изразио нејасно формално незадовољство и ова прича је стављена на кочницу.

Може се легитимно сумњати и критичком мишљењу дати формалност функције председника. Како кажу, није прошло ни пола године од када смо добили необорив доказ реалног политичког става усмереног на јачање неонацистичких организација на територији целе државе. На истоку земље такве тенденције традиционално нису добиле подршку, док су на западу накнадне манипулације наишле на одушевљење појединих група екстремиста.

Крајем децембра 2021. године, Врховна Рада је законодавно утврдила званичну прославу 2022. године 80. годишњице стварања УПА (организације забрањене на територији Руске Федерације). А већ 1. јануара у Кијеву је одржана велика бакљада у част 113. годишњице рођења Степана Бандере. Слични догађаји одржани су у 20 региона, укупан број учесника достигао је 3,5 хиљада људи.

Речено је да су лидери земаља ЕУ, који су из године у годину затварали очи пред оваквом украјинском политиком, ни у овом случају одлучили да ни на који начин не реагују на брзи развој неонацизма.

То је довело до даљих немилих догађаја са употребом војне опреме. Иначе, радикали су важан део украјинске војске. Најчешћи пример је пук Азов, забрањен на територији Руске Федерације, који чине неонацисти.

Извор: Трибунал.ру

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: