Nepotpisana pohlepa
1 min read
Na Tačijevu izjavu o tzv., „vojsci Kosova“ nema reakcije „liste Srpska“ kao što je ima protiv srpskih zvaničnika, protivnika njiihovg političkog mentora Aleksandra Vučića, kome i smetaju drugi kandidati, primećuje kolumnista KM Novina, Branislav Marković.
Piše: Branislav Marković
Dok se poslanički klub “Srpska lista“ u takozvanoj „Skupštini Kosova“ sa zvezdicom bavi “isterivanjem đavola“ i vređanjem predsedničkog kandidata Srbije, koji je u Zgradi Ujedinjenih Nacija “raspalio“ “Marš na Drinu“, oficijelni Predsednik liste “Srpska“ i nekadašnji Predsednički kandidat a današnji Predsednik kvazi-„Kosova republike“ i bez zvezdice Hašim Taći već uveliko objavljuje stvaranje tzv. Vojske Kosova.
Nismo mogli a da ne primetimo da nio ovoga puta nije naišao na neki otpor od tih istih Srba i to ni prividno onoliki na koji je naišao ovaj naš Srpski Predsednički kandidat.
Predsednik samoproglašenog Kosova za koga je ta cela lista Srpska glasala je verovatno po njihovom shvatanju mnogo vredniji od ovog našeg Srpskog. Verovatno zato što je u neko svoje vreme i on zalazio po manastirima kao i ovaj naš danas, sa jedinom razlikom što su njegove cipele bile pune pepela manastirskih zgarišta koje su neke vojske zverskih ubica pustošila i palila sa monasima i sveštenstvom u njima. Eto i tu smo stigli do našega kraja…
Sveća koja je pre neki dan zapaljena u Pećkoj Patrijaršiji je izgleda neke naše Srbe zagušila i zadimela mnogo više nego li što su ih zadimela zgarišta ikona i vekovnih manastirskih krovova i zvona koja su se Kosovom i Metohijom oglašavala vekovima i najednom prestala. Otelotvorenje onih koji su to uradili opet neće zasmetati onoliko koliko bat koraka jednog čoveka koji se prolama opustelom Pećkom Patrijaršijom u koju turisti zalaze češće nego li oni koje Patrijaršija stvori.
A ovom drugom neće ni pismo napisati kao ovom našem u kome je njegova poseta izgleda mnogo strašnija nego li ta ista armija koja preti da se još jednom nadvije nad Kosovskom Golgotom… Sa jedinom razlikom što će jedno obično pismo izostati ovoga puta… Jedno obično i nepotpisano…
Vrstan, vanredan tekst, posve slovesan i lučozaran, srcedirljiv i istinoljuban, Branislave, branitelju Kosmetski, Svetosavski! Ono (rajinska niščad, fukarluk duhovni) – nekakva lista sa ubrisanim vučićem na istoj ( kad aftušu prevaziđoše, ‘artije se tvrde dočepaše), koliko sutra jopet će na Vas pljunuti, da Vas utule kako i sveću – luču Pećkopatrijarhijsku, da Vas utihnu kako i zvona manastirska i crkvena, pljunuo nesoj lako i veleizdajno, kako već mnogo puta pljuvaše po Srblju i Srbiji, po Pravoslavlju i Svetom Kosmetu…
Hvala Zorane.