Нероново време и Мехмед ага Освајач

Пише: Мишо Вујовић

Министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка потврдио је да се спрема отимање храмова Српске православне цркве у Црној Гори. Послератни безбожници, црвене харачлије су од цркве и народа отимали имовину.

Много је светих места опустело и зарасло у коров. Духовно обогаљени народ, заслепљен црвеном религијом скидао је камен са напуштених манастира да би зидао сопствену несрећу, а у тим манастирима су пландовале овце, као што данас у скупштини пландују тела без личног става, савести и етике.

Бољшевици у Црној Гори су објавили рат Богу, само су суровији према богомољама од њих били Никита Хрушчов и Енвер Хоџа. Комунистичка власт је 1944. године побила 114 свештеника Митрополије црногорско-приморске на челу са митрополитом Јоаникијем Липовцем. Остатак је заплашен, прогањан, осуђиван, врбован…

Осмишљен је македонски модел раскола и осамостаљења цркве у Црној Гори али се митрополит Данило Дајковић показао као тврд орах и ни по коју цену се није упустио “у ту нечасну и прљаву работу”, како је говорио.

Власти су Митрополију црногорско-приморску свеле на пуку вегетацију или религијски сервис малобројних верника. У редовима свештенства инсталирали су своје сараднике, на све начине покушавали да умање значај Острога и култ Светог Василија у народу.

Дању су агитовали против,а ноћу, кријући, водили болесну чељад код Свеца – чудотворца и исцелитеља. Узимали су новац из Манастира да подмире заостале зараде пропалим никшићком и даниловградским предузећима – радним организацијама.

Ширили су пропаганду у народу о наводним неприродним склоностима дела клира. Неке су, као митрополита Арсенија Брадваревића, након тортуре и робије прогнали као непријатеље Црне Горе.

Свештенство је живело извикано и проказано као анахрони и деструктивни елемент социјалистичке самоуправне заједнице. Мешихат исламске заједнице и Барска бискупија и њен клир нису имали ту врсту “неспоразума” са државом.

Дакле, све до делимичног слома комунизма мутиралог у нове облике либералне клептократије, Митрополија црногорско-приморска се налазила под чизмом режима.

Преживела је захваљујући Господу и Светитељима, пре свих Светом Петру Цетињском и Светом Василију Острошком. У таквим околностима терора, постојао је јак отпор, нарочито у време рушења Његошеве капеле на Ловћену и изградње фараонског маузолеја, непримереног ни олтару српства ни колосу који на њему почива.
И поред свега, власт се није усудила да брутално насрне на имовину Митрополије црногорско-приморске. Ово што најављује Мехмед Освајач равно је оном што су чинили његови преци, као башибозлук Бушатлијиних пљачкаша и паликућа приликом напада на Црну Гору. Зна се шта припада Цркви која је до 1851. године чинила Државу. Црна Гора је створена на црквеном имању, са владом у манастиру и владарем у олтару.

Ко је градио светиње, господине Мехмед ага?

Верујући народ. Црква има три стуба – Господа Исуса Христа, свештенство и верујући народ. То је црква Христова. Неке светиње су зидале крунисане главе и властела и поклањале их као своје задужбине цркви.

Да ли је Мехмед ага Освајач надлежан да прекраја историју и руши вољу Немањића, Црнојевића, Балшића, Петровића и њихове задужбине, вековима у поседу Цркве, отима или национализује?

То ни окупатори нису радили. А етичке паралеле ради, 1916. године у време окупације Аустро-угарске, надбискуп барски и примас српски дон Никола Добречић је одбио да освешта катедралу у Подгорици без српске заставе. Тек када су окупационе власти поставиле српску тробојку, почела је служба и церемонија освештавања катедрале.

Потпада ли и та богомоља или Госпа од Шкрпјела или Катедрала светог Трипуна под ханџар Мехмед аге Освајача и његовог обезбоженог неосунећеног султана?

Наравно да не потпада, ни та, ни било која друга, као што се власти неће усудити да отуђе Хусеин пашину џамију у Пљевљима или било коју исламску богомољу.

Напад на имовину српске цркве у Црној Гори почетак је прогона Срба, као што су то у првим вековима са хришћанима радили римски цареви. Нерон их је оптужио за паљење Рима. Епилог је познат. На хиљаде хришћана је разапето на крст, бачено у реку Тибар или у амфитеатар дивљим зверима.
Како су за неуспех стварања црногорске нације одговорни Срби, јер ни један римокатолик, Бошњак, муслиман или Албанац не жели да постане Црногорац, власт је одлучила да насрне на једину српску сигурну кућу у Црној Гори.

Ово што најављује Мехмед ага, Освајач српских светиња, а што није пошло за руком империји чији идентитет покушава да баштини, свакако може довести до непредвидљивих и трагичних последица не само за српски народ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: