NeSanIca

Piše: Mišo Vujović 

Ne spavaš nikad?, pita me Đoko.
Samo kad’ spavam, odgovaram.
Mada retko dremnem, najčešće dok vozim ili na sastanku.
A kome se baš i spava na ovoj skupići koju čak osećaju popovi i trgovci.

Bankari i osiguravajuća društva su nedodirljivi. Što veća kriza špekulacija buja, a špekulanti se množe. Sa većom (sa vepom transkribuje telefon, i on se izbezobrazio) krizom veći je strah, mada ako grune većina će dobiti polisu večnog osiguranja na drugom mestu i u drugoj dimenziji.
Ne spavaš? pitali bi se naši stari.
Na spavaću se had dođe dan, odgovarali bi jedni dok bi drugi poruku sa istim epilogom formulisali;
“Naspavaću se na onom svetu za sva vremena”.
Kome se spava gaj ne sanja američki san već sebe smanjuje pred ogledalom svestan prašine od koje je stvoren i daće se u prašinu pretvoriti.
Kome se ne spava tome nije do mentalnog hrkanja pomešanog sa masovnom prdnjavom, ili izduvnim gasovima!
Ne diraj u zelene i gej! uzviknu Čopavi Homer.
U svim koalicija ih ima. U svakoj vladi i svakoj kombinaciji. Profit, kolektivno ime je te grupe.
Kome se ne spava taj je preumio da popije lek na vreme. Mladi ga mešaju sa alkoholom da bi se brže uradili. Ošušomoljili, ošamutili, ušljokali, urokali, načepili, ušibali, uroksali…
Kome se ne spava taj je odavno prepoznao dve barabe u sebi: Gospodsku i uličarsku obe elegantne ali neukroivo suprostavljene, u borbi za primat. Vremenom i padom testosterona uličar posustaje za gospodinom. Sve ima svoj šmek i lepotu naročito za samozaljubljene. A takvih je na pretek…
A tebi se spava?
Zajebavaš me? reći će Čopavi Homer.
Deder naspi babu (ocu)j ednu neće mu san na oči!