Neverovatna priča sa KiM: Oteto čitavo selo kod Vučitrna, uzurpirana imovina svih Srba

Piše: Zoran Šaponjić

Selo Miroče kod Vučitrna više ne postoji. Imovina svih vlasnika je uzurpirana od strane albanske porodice iz susednog sela, a sve kuće i drugi objekti Srba su porušeni. Godinama unazad, na Kosovu i Metohiji se otimaju imanja i kuće Srba, što od strane vlasti iz Prištine, sprovođenjem eksproprijacije i na druge načine, što od strane nekadašnjih komšija.

Vlasnici 30 domaćinstava i imanja iz ovog sela ovih dana po drugi put za nekoliko meseci obratili su se  portalu „Kossev“ iz Kosovske Mitrovice upućujući „apel centralnim vlastima Kosova, ambasadama stranih zemalja u Prištini i međunarodnim organizacijama u Prištini i u Beogradu, da pomognu meštanima da reše problem  raspolaganja privatnom imovinom.“

U pismu se navodi da su zajednički problemi svih vlasnika imanja nastali su kao posledica opšteg sistemskog otimanja, uništavanja i eksploatacije imovine atara celog sela.

„Unazad 20 godina, jedna albanska porodica iz susednog sela Karače jednostavno je otela imovinu svih vlasnika imanja atara sela Miroče i to od: 14 vlasnika domaćinstava koji su živeli u selu Miroče, čije kuće i drugi objekti više ne postoje, 8 vlasnika imanja, naslednika koji nisu živeli u selu Miroče, neki su imali vikendice i  8 vlasnika imanja, koji su živeli u susednom selu Gojbulja“, stoji u pismu meštana Miroča koje je dostavio Duško Milenković.

Meštani dalje u pismu konstatuju da selo Miroče više ne postoji na terenu, jer su „svi objekti domaćinstava i vikendice razrušeni i iskorišćeni tako da nema ostataka objekata, osim dve kuće novije gradnje, od betona i blokova, koje nije bilo moguće `razgraditi`. Sem toga šume svih vlasnika su sečene, uništeni su voćnjaci a percele pretvorene u njive ili pašnjake. Njive i livade više vlasnika objedinjene su u velike površine, preoravanjem međa gde god je to bilo moguće zbog konfiguracije terena“.

Dinamika uništavanja pojedinačnih domaćinstava, seča šuma i voćnjaka i preoravanja međa radi stvaranja manjeg broja velikih poljoprivrednih površina, navode dalje meštani,  jasno se vidi tek „upoređivanjem katastarskih avio snimaka Katastarske agencije Kosova* za period 2001. do 2018. godine, kao i satelitskih snimaka za period 2003. do 2021. godine sa sajta Google earth„.

„Naš problem izuzetno je kompleksan i potpuno je jedinstven u odnosu na slične probleme (bilo gde u svetu), gde bi nasilnike nazvali `uzurpatori`. Taj naziv je, međutim, preblag u ovoj situaciji, jer su nasilnici oteli i uništili celokupnu imovinu svih vlasnika sela atara Miroče, koju su u potpunosti ‘preuredili’ i neprekidno je eksploatišu“, navode dalje meštani.

Dalje tvrde da „svoja imanja ne mogu da koriste ni na koji način, ali ni da prodaju drugim kupcima Albancima jer nasilnici prave problem za prodaju“.

„Ljudi koji su to uradili, očigledno su to sprovodili prema svom planu i bez žurbe, ali i bez straha od lokalnih vlasti, sudske ili policijske, svejedno. Ti ljudi u našem selu napravili ogroman objekat – farmu goveda. Našu imovinu koriste za proizvodnju hrane i ispašu goveda, čak ostvaruju i subvencije za poljoprivredu na našu zemlju. To pouzdano i jasno govori o stanju na terenu“, stoji dalje u pismu u kojem meštani sela Miroče opisuju svoj, za normalan svet, neverovatan slučaj.

Meštani u pismu dalje navode da se „u cilju rešavanja problema, veći broj vlasnika imanja obraćao za pomoć tada važećim nadležnim privremenim organima i institucijama Kosova, ali potpuno bezuspešno“. Neki vlasnici imanja, pišu meštani, „zabrinuti za svoju bezbednost i bez poverenja u pozitivan ishod rešavanja svog problema kao opšteg problema čitavog sela, nisu ni pokušavali da se obraćaju institucijama Kosova„.

Postupanja HABITAD i KPA, zaključno sa 2013. godinom, prema opštim procedurama izlaska na teren i donošenja uopštenih rešenja nisu bila dovoljna da primoraju ljude koji su oteli imovinu da prekinu sa daljim uništavanjem i eksploatacijom.

„Pred nadležnim sudom u Vučitrnu pokrenuto je više krivičnih postupaka, koje sud još uvek tretira samo kao ‘obične’ uzurpacije poljoprivrednog zemljišta na relaciji uzurpator-vlasnik imovine, znači bez rešavanja problema uništenih-nestalih kuća i ostalih objekata domaćinstava. U praksi, sud je veoma često od vlasnika imanja tražio dokaze ko je, kada i kako ‘uzurpirao’ imovinu, iako je znao da vlasnici imanja više od 20 godina ne smeju da obiđu svoju imovinu“, opisuju meštani svoju potragu za pravdom na KiM na početku 21. veka.

Meštani dalje navode da jedan od vlasnika imanja već dve godine ima problem da se održi ročište (zakazano i odloženo čak 8 puta).

„Dva vlasnika imanja dobila su krivične postupke protiv uzurpatora zemljišta, neuspešno su realizovani postupci medijacije, ali ni oni do danas nisu rešili problem jer uzurpatori nisu promenili svoje ponašanje. Sve to, sa opštim zastojem u rešavanju postupaka drugih vlasnika imanja, dovelo je do situacije potpune beznadežnosti i neperspektivnosti rešavanja problema u pojedinačnim sudskim postupcima“, pišu meštani.

Navode u pismu da su osim na probleme koje imaju pri pokretanju i sprovođenju pojedinačnih sudskih postupaka, ukazivali da postoje predvidljivi problemi i u domenu realizacije eventualnih budućih pravosnažnih sudskih rešenja.

„Razlog je jedinstven slučaj postojanja ovolikog broja oštećenih vlasnika imanja od strane istih počinioca krivičnih dela. Pre svega, iz njihove imovine nije moguće očekivati nadoknadu ogromnog iznosa štete za sve vlasnike imanja. Dalje, njihovo eventualno upućivanje na izdržavanje zatvorske kazne po sudskom postupku jednog vlasnika imanja automatski bi izazvalo još veće probleme tom istom vlasniku, ali i svim drugim vlasnicima imanja. Konačno, eventualni sudski epilog za rešavanje do sada učinjene štete ne podrazumeva automatsko vraćanje prava raspolaganja privatnom imovinom vlasnicima te imovine (čak ni pojedinačnom vlasniku, a kamoli svima nama). U suštini, problem se dodatno i nepredvidivo komplikuje. To je jasno svima koji imalo poznaju stanje na terenu i koji žele iskreno i korektno da razmatraju i rešavaju ovaj problem“, pišu meštani sela Miroče.

Imajući u vidu da su njihovi pojedinačni napori unapred osuđeni na neuspeh, početkom februara i marta ove godine, vlasnici domaćinstava uništenog sela uputili su zajedničku molbu i dokaza na zvanične imejl adrese: 17 viših nivoa vlasti u Prištini; ambasada i konzularnih predstavništvima 42 države; 14 međunarodnih organizacija i 65 drugih institucija i medija u Srbiji i regionu.

Iz Ministarstva pravde Kosova* upućeni su da se obrate „nadležnim organima i sudu“, a početkom marta ove godine godine iz Euleksa im odgovoreno im  je da su u ovoj međunarodnoj misiji razmotrili navode i zamolili meštane da im dostave „sve informacije i prateće dokumente koji se odnose na krivične prijave, tužbe, imena stranaka i mesto sudova i status predmeta i bilo koje druge relevantne informacije“.

„U cilju postupanja po zahtevu Euleksa, dana 01.05.2023. godine dostavili smo toj instituciji tražene podatke za 30 vlasnika domaćinstava i imanja u ataru sela Miroče (oko 150 stranica u PDF formatu). Kao i ranije, predložili smo da se na licu mesta u selo Miroče uputi delegacija sela sa predstavnicima Unmika, OEBS-a i ambasada zemalja Kvinte u Prištini (pre svega SAD i Velike Britanije), uz prisustvo predstavnika viših institucija Prištine i Opštine Vučitrn. Takođe, ukazali smo da smo spremni da sarađujemo, pri čemu bi svaki vlasnik prezentovao svoja dokumenta. Materijal smo dostavili na znanje i na imejl adrese viših nivoa vlasti u Prištini, Unmik, OEBS, kao i ambasadama zemalja Kvinte. Do danas, nismo dobili nikakav odgovor“, opisuju meštani svoju borbu za pravdu.

Vlasnici imanja sela Miroče, navode dalje da više od 20 godina trpie posledice bezobzirnog otimanja, uništavanja i eksploatacije svoje imovine, a koje lokalne vlasti po službenoj dužnosti ni u jednom momentu nisu pokušale da spreče ili sankcionišu, iako su imale saznanja o stanju na terenu.

„Ni jedan od naših dosadašnjih pojedinačnih pokušaja za rešavanjem problema pred nadležnim lokalnim vlastima nije rešio problem, čak šta više, protokom vremena problemi postaju kompleksniji za rešavanje zbog teškoća u realizaciji ostavinskih rasprava nakon smrti vlasnika. Dosadašnji napori da svoje probleme, prepoznate na nivou atara celog sela, predstavimo i dokazima potkrepimo centralnim vlastima Kosova*, ambasadama stranih zemalja u Prištini i međunarodnim organizacijama u Prištini i u Beogradu, jednostavno nisu imali nikakvog efekta“, tvrde meštani, vlasnici otete imovine.

Navode i da „ljudi koji su oteli, uništili i neprekidno eksploatišu njihovu imovinu, spokojno nastavljaju sa svojim postupanjima, bez straha  da mogu snositi posledice“.

„Mi, vlasnici imovine, krajnje nemoćni za rešavanje svojih problema, upućujemo apel svim dobronamernim ljudima, svim institucijama raznih nivoa nadležnosti da nam pomognu da povratimo elementarno pravo svih civilizacija od nastanka sveta – da raspolažemo privatnom imovinom. To se može ostvariti na jedan jedini način: da centralne i lokalne vlasti Kosova* primoraju ljude koji su oteli, uništili i dan danas eksploatišu našu imovinu da prestanu da nam prave probleme u raspolaganju sa privatnom imovinom“, stoji u pismu meštana.  

Vlasnici otete imovine sem ovog traže i da se „iznađe sistemski način nadoknade štete za uništenu imovinu s obzirom na to da se to ne može ostvariti u redovnim sudskim postupcima iz imovine nasilnika“.

Izvor: RT Balkan