New life Montenegro

Piše: Mišo Vujović

“Dobar dan”!
“Dobar dan”!
“Kako vam možemo pomoći?”

“Pomoći ođe nema nikome, nevjesta. Čak ni Bogu kad zaluta u ove krajeve. I Sveti Nikola se bio nausuka’ pa pobježe za Bari. Ođe je berićet ako ti Gospodar i njegove sluge pomognu da se što brže sunovratiš. Da ti skrate muke. Da te rasterete suvišnih dobara, oslobode grča čuvanja imatka i svakog materijalnog tereta osim ćuskije. A ćuskija je metafora za podanike. ( Viđe li ovu ćuskiju od čoeka, ama po njemu sat možeš navit kad su izbori)

Ođe možeš biti slobodan jedino ka Ivo Vrana dvorska luda, bivši probisvijet i lokalni provokator Knjažev. Ili kao kakav pjani kokot što mu plot služi za onaniju jer su se kokoške dale na luksuzniju klijentelu.
Ođe si slobodan bez iđe išta na zemlji, promajom u glavi i tankim prnjama na ‘rbatu. Slobodan si kad ti se svi rugaju a ti se njima posprduješ, svestan da si go i da te ne mogu skinuti, a njih svrbi svaka nevidljiva zakrpa. Njima se i najtanji štep u očima vidi.Ti im se rugaš, a oni se ogledaju u tvojoj sprdačini i lakoći života. Smiju se svome duboko zakopanom strahu. Smijeh najjače razbija kukavičluk, a znoj ga goji, kao kvasac tijesto.

Svjesni su da, se ono što kriju prosiplje na svaku stranu. Od svega im za uspjeh potreban nos i guzica. A sve se vidi od šava u karakteru do onog u mozgu i na gaćama. Najviše im zjape rupe koje ne izlaze iz glave, ali ih usta odaju. I tu nema kamuflaže. Kad se zijeva sve zjapi od potiljka do veša i čarapa.
Ođe i smrt traje u intervalima, ko španska serija u više dosadnih nastavaka. I nju rastežu. Vole bar i lažno da ih iz sažaljenja neko zagrli. Kraj postelje defiluju viđeni i oni koji čitav život čekaju ovu priliku. Sreća što se po bolnicama ne dvori, ali su zasjede brojnije po hodnicima od žandarmerijskih iz osamnaeste o kojima bruje neznaveni nadri istoričari. A tek kad pokojnik skonča kad krenu govori i dramski uzdasi lelekača, pa opet redovi, osim ako drugačije ne narede onima za hitne intervencije u pokretu”.

“Gospodine mi smo druga vrsta servisa….Rajsko putovanje je preko puta”,
“A šta to vi servisirate, gospođice? 
Posrnule ili nemoćne pojedince? Žrtve gramzivosti, mitomane ili one iznevjerenih nadanja u nezavisne novčanike pune narodnih para!?
Brinete li se o onima što po vazdan jedu govna pa se tu ponešto prišteđeli.
Ili u ove još ekonomičnije, zaćutale što ne troše energiju kroz laprdanje i odbranu lopovluka”.

“Je li grijeh da su ovi što brane državu od Srba prepušteni tržištu rada!? Ne svi. Ali bi ih trebalo bar pošteđeti šaltera i redova. Bar po jednu značku da dobiju.

M I.
Montenegrin prvi.
“Ne znam o čemu vi to zborite, dragi gospodine. Kritikujete a na vama je pola Galerije Vitoria Emanuela i najbolja Diorova kolekcija nakita sa najmuževnijim naočarima koje ni kod Delona nijesam viđela”!

“To su lični predmeti i o njima je neučtivo raspravljati. Jedna voditeljka, arogantnog držanja sa nedostatkom ciničnog šarma svoga oca pitala je uoči referenduma predsjednika : – Odakle mu sat?”

-Poklonio mi Havijar Solana, ležerno je odgovorio ovaj galijot iz Rastoka, šaljući poruku kakav će biti ishod glasanja.

Tako ako ja vama budem odgovorio na takva pitanja ili ćete se udati za mene ili mijenjati mjesto boravka.

No kad’ smo već kod toga ja i moji drugovi obezbeđujemo mir i napredak. Sve što se zaradi ođe se troši. I žiralno, toga je manje zbog dušmans,ali keša ne fali i svega što treba…
I za penzije se izdvaja a sad još najavljuju majske spomenice. Biće opet po našim plećima.
Kažu tri vrste spomenica. Tito je ima jednu i bila je dovoljna da ga čuvaju. Državna prvog stepena, to je za one koji su najviše doveli glasača na referendumu.

Državna drugog stepena za višestruke povratnike na druga biračka mjesta i ova najmasovnija za čuvare kutija i batinaše…”
“Dobro, dobro, ali mi smo institut za stručnu i savjetodavnu pomoć…”
“Ada znam treba sam i ja da dođem u vaš rasadnik na kalemljenje, ali pođoh u Italiju. I tamo ka’ u Italiju!?
Italijanski.

Jednom bum, dva puta bum,tri puta bum…
Kad odjednom tres zatvoriše se iza mene”!
“I što bi”?
“Ništa. Smjestiše me u Bolate, to je čuveni zatvor u Milanu.”
“Sjedite, molim Vas mi takvog klijenta do sada nijesmo imali. Obično su u pitanju špekulansko- finansijski i statusni poslovi. U prvi mah sam pomislila da ste se “dislocirali” iz Srbije a nama dogodine idu izbori pa treba na vrijeme formirati neku grupu. Bez ljekarskih uvjerenja i tih trivijalnosti..Oprostite slušam Vas”.
“ Lijepo mi je bilo tamo sedam godina. Naši ljudi, samo malo mekši i temperament im je euforičan. Vole da jedu, prokrijumčare malo grape i vina, žena nije bilo ali je Milano poznat po presvlačenju. Da ne provališ da nije najbolja riba na svijet.”
“ Kako? O čemu vi pričate”?

“ O preoblačenju u ženu. Zovu ih trandže. A viđu da ih i ođe ima samo što se ne trude da izgledaju ko žene, mada i ne moraju.
“Šta bi dalje? Sva gorim od nestrpljenja?.
“E dalje možemo i nasamo a ako insistriraš zvanično ćemo ali bi te svakako interesovalo o čemu pričam?”

“Samo izvolite. Ja bih najprije da ovaj poslovni dio obavimo ođe u hladovinu, spuštiću roletne, gazdarica je u obilazak nekih grin fild lokaliteta na sjeveru…”
“E pa vidite, po ugledu na moju vaspitnu ustanovu u Milanu, riješio sam da otvorim lanac luksuznih restorana u zatvorskim ustanovama. To bi bio projekat javno privatnog partnerstva. Za početak Spuž i Dobrota. Ideja je sledeća, draga gospođice, jelovnik bi bio u duhu tradicije, sa isključivo domaćim osobljem i mogućnošću fotografisanja sa uglednim ličnostima na privremenom radu u restoranu New Life.

Zamislite da goste dočekuju Gospodar kao šef personala i DiKej kao šef kuhinje. Roćen livrejisan pozdravlja ugledne ruske zvanice, bivši ministar turizma služi isključivo rakove, Mugoša krtolu iz crepulje…A zbog Katnića bi se čekalo na sto po pola godine. On bi bio zadužen ko skadarlijska vračara za gledanje u dlan!
Eto zato njima treba pomoći da odu i napokon nečemu dobrim da doprinesu ali i da dignemo turističku ponudu.

A tek gušta u Kotoru :

“Konoba Sveto&Sin investment of Zavala”.
Krkljanac, kako bi se odužili Crnoj Gori. Kakav Monte Karlo i bakrači tukli bi ih sa tri rekstorana uz obnovljenu Jusovaču sa ognjištem i verigama.