Nije to taj kamen, Sizife!
Želidrag Nikčević
Piše: Želidrag Nikčević
Da, sve po starom.
Pametan si, ugledan i moralno besprekoran.
Prijaviš se za izbore. Osvojiš „neobjašnjivo“ mali broj glasova. Ispod prokletog cenzusa.
Razočaran si, naravno, i uvrijeđen; možda ovaj narod ništa bolje i ne zaslužuje, i ti se gordo povlačiš.
Dođu naredni izbori, takav je običaj. Pošto si i dalje pametan, ugledan i moralno besprekoran, logično je da se prijaviš, jer je narodu očigledno dosta i vlasti i opozicije. Tebe čekaju.
Međutim, potpuno neočekivano, dobiješ još manji broj glasova, iako se ni vlast ni opozicija nisu proslavili. Da, grozni su, ucjenjuju i podmićuju ljude, kao što si čitavo vrijeme upozoravao, ali te niko nije slušao. Svi su isti, dođe ti da napustiš prljavu politiku.
Međutim, gle čuda, dolaze sledeći izbori, ko zna koji po redu, ali sad sudbonosni. Eto prave prilike! A pošto si ti pametan, ugledan i moralno besprekoran, onda je logično da…
Izvini, prijatelju, a da li si ti zaista pametan? A ugledan? A moralno besprekoran? Samo pitam, uopšte ne sumnjam…
***
Kad bi Crna Gora bila normalna država, u kojoj se poštuju jednaka prava njenih građana i naroda, meni bi ove male srpske stranke bile baš simpatične. Potpuna sloboda stvaralaštva. Mudruješ, pišeš saopštenja i čak kolumne, povremeno se malo i popije, i zapjeva, iz dubine duše, kosovski.
Ali nije. Nije normalna, nego – blago rečeno – država čija trenutna vlast ne uvažava srpske interese.
A vlast se u državi formira i mijenja – zamislite – na izborima. Broje, pa sabiraju glasove!
I onda ispod cenzusa počinje opšta kuknjava. Nesloga! Zavjera! Nepravda!
Petnaest puta stupaju na iste grabulje, i svaki put su strašno iznenađeni!
A kako bi bilo, majstori, koji bi mi bili baš simpatični da je Crna Gora normalna država – kako bi bilo da malo isključite sujetu i uključite mozak, jer su činjenice, što reče Niče, glupe kao tele.
P.S. Kad smo već kod zooloških metafora: samo djelimičnim legitimisanjem srpskih interesa u Crnoj Gori mi smo montenegrinskog bika uhvatili za rogove, i on je postao razgoropađeni junac. A kad će postati obično tele, zavisi isključivo od sabiranja i uvažavanja gore navedenih činjenica.
Svaka čast Želidraže. Sve u centar.
Taj srpski sindrom – nemogucnost dovovora, povotovo kada je politika u pitanju – paradoksalno je nastala zbog prirodne demokraticnosti Srba. Nedini je problem da ostali – nisu, i sa manje i politicke pameti i znanja – redovno ostvaruju vise. Niko drugi do Srbi ne asaju za URU ili za Demokrate, a obe stranke su glasale bez razmisljanja za rezoluciju u Srebrenici, na primer. Kod „normalnog“ naroda, ovi bi na sledecim izborima bili statisticka greska a Srbi (mi) kaznjavaju jexine koji se trude da brane njihove interese. Odakle ideja da Andrija voli stolicu? Da je voli, koliko js sansi imao da sedne u fotelju sa Djukanovicem? Koliko suzavca, batina, zatvaranja, sudjenja, maltretiranja..
I on nije popularan politicar!!!!
Tu su i kombi stranke. Danilovic mi je kolega po profesiji i mislim skoro sve nasbolje o njemu. Ali nije recitost odlucujuca: u politici odlucuju glazovi aon ih poodavno rasipa na nasu stetu. Kolumne su dobreali broj poslanika odlucuje. Zatomislim da nama pri ovakoj i ovolikoj pameti – nema spasa. Tekst vam je, kao uvek, odlican
Andrija ne moze da stane u jednu stolicu vec poodavno.
Uzalud pises ovo, ako gazda shvati koliko Andrija zaista voli stolicu.