Никифоров: Мило се прерачунао у сукобу са СПЦ

О чему може да се уопште разговара са косовским Албанцима, кад они стално показују да нијесу спремни ни на какав компромис? Они су успјели да добију далеко више него што су сањали захваљујући својим заштитницима, прије свега Американцима. И сада кад би требало да се постигне компромис са Београдом, они то не желе, јер је логика приштинских политичара „што да дајемо нешто што смо већ добили“. Кад би искрено хтели да помогну Србији, Американци и западна Европа би могли да натерају руководство у Приштини да буде разумно у својим амбицијама. Они који су косовским Албанцима дали државу могу и да их „васпитавају“, односно да их доведу на пут компромиса.

Овако, у ексклузивном интервјуу за „Новости“, говори др Константин Никифоров, директор Института за изучавање Балкана и словенских народа Руске академије наука.

Најауторитативнији руски експерт за Балкан врстан је познавалац постјугословенског простора, написао је више књига о значајним српским политичарима, као и о историји Балкана. Одлично познаје и новију историју, јер је једно вријеме радио као писац говора и материјала за предсједника Бориса Јељцина.

– Српско руководство је заиста у врло тешкој ситуацији што се тиче преговора са косовским Албанцима. У праву је предсједник Александар Вучић кад каже да Албанци нијесу спремни да разговарају ни о чему важном, истиче др Никифоров.

Много се говорило о могућем разграничењу са Приштином. Црква и дио грађана Србије су против тога. Колико је уопште та идеја реална?

– У Србији се често може чути тврдња како је Слободан Милошевић изгубио Косово. Али, то није сасвим тачно. И прије него што је Милошевић дошао на власт, косовски Албанци су „испод жита“ остваривали своје сепаратистичке планове. Сталним притисцима на Србе утицали су на исељавање, а они су великим наталитетом мењали демографску структуру покрајине. Некадашње руководство Југославије је вјеровало да ће подизањем стандарда и давањем разних права косовским Албанцима ослабити сепаратистичке тенденције. А догодило се супротно.

Да ли је постојао тренутак у прошлости у којем би подјела Косова и Метохије ишла наруку Србији?

– Мудри људи су већ тада говорили да се мора подијелити покрајина. Сјећам се кад је о подели Косова и Метохије говорио Добрица Ћосић. Да је то својевремено урађено, Србија је могла да добије већи дио Косова и Метохије. Нажалост, Срби су кроз историју често каснили са доношењем правовремених важних одлука. Подржавао сам Ћосићеву идеју, а људи са којима сам тада разговарао говорили су ми да је то издаја. Сада је за то касно јер су Албанци у бољој ситуацији. Очекивати великодушност од Тачија и ратних злочинаца који су на власти у Приштини апсолутно је нереално.

Како вам звучи Пацолијева изјава да ће и Срби и Албанци ући у ЕУ, па да зато треба укинути граничне пунктове?

– То је трик помоћу којег Пацоли хоће да умири Србе. Без јасне границе са Косовом, они ће и даље заузимати простор у јужним дјеловима Србије и кретати се ка сјеверу.

Може ли Ангела Меркел, која је много пута казала да је против стварања „велике Албаније“, да заустави тај процес?

– Западу је тешко да призна да је створио државу на чијем челу су људи са криминалним досијеима. Наравно да уцјенама Тачија и Раме Косово и Албанија не могу да уђу у Европску унију. Већ сада су у западној Европи осјетили шта значи албанска мафија, која се бави продајом дроге и проституцијом. Иако албанска мафија већ прави велике проблеме Западу и о томе све чешће пишу тамошњи листови, политичари ћуте, а полиција у неким земљама то гласније, а негде тише говори.

Амерички амбасадор у Приштини критикује своје домаћине што на високе функције постављају људе осуђене за злочине. Истовремено, Клинтон и Олбрајтова хвале косовско руководство.

– Они који су поклонили Албанцима државу и касније од тога имали материјалне користи, наравно, хвале руководство у Приштини. Што се тиче критика америчког амбасадора, то се ради како би оставили утисак како су правични. Знали су и раније у Бијелој кући и Пентагону ко су Тачи, Харадинај и њихово друштво, јер су били на америчкој листи терориста. Међутим, скинули су их са листе и сарађивали кад им је ОВК био потребан као савезник. И сада би могли да их смијене, јер су чиновници у Вашингтону праве газде Косова.

Европа ће и даље притискати Србе. Признавање Косова ће, страхује се, бити услов за улазак у ЕУ…

– И до сада је Брисел стално притискао Србе, а попуштали су политичари који су били на власти. Београд мора да одлучи – хоће ли се одрећи Косова зарад уласка у ЕУ. Наравно да је то тешка одлука. Било би добро да се види шта су добили сусједи, Бугари и Румуни, од уласка у ЕУ.

Чак и ако не уђе у ЕУ, Србија не треба да страхује од изолације, јер она не намерава да ратује већ да развија своју привреду и што више сарађује са Русијом.

У Подгорици и Скопљу као да не виде да Албанци желе да направе „велику Албанију“ и на рачун Македоније и Црне Горе?

– У великој су заблуди руководства у Македонији и Црној Гори ако мисле да ће их чланство у НАТО заштитити од албанских амбиција за отимање простора. Албанци ће ићи истим путем као на Косову. Због тога што имају већи наталитет него Македонци и Црногорци, они ће полако постајати већинско становништво у граничним општинама, па ће се наставити експанзија.

Како видите напад власти у Подгорици на СПЦ? Ђукановић примјењује Порошенков „сценарио“ да би добио томос од Цариградске патријаршије…

– Мислим да је Ђукановић у тешкој ситуацији и да га хвата паника. Ђукановићу се заљуљала фотеља кад су црногорски и други медији објавили снимке како његов блиски сарадник узима новац за странку за тамошње изборе. Протести у Црној Гори показују да му многи више не вјерују. Што се тиче сукоба са митрополитом Амфилохијем и СПЦ, мислим да се Ђукановић прерачунао. Распоп Дедеић има премало присталица да би могао да буде поглавар црногорске цркве. У Истанбулу су схватили да су се већ обрукали у Украјини кад су подржали расколнике у Кијеву и да им не треба нова срамота у Црној Гори. Вјерујем да је из те лакрдије и патријарх Вартоломеј извукао поуку и да му нова бламажа пред цијелим православним светом не треба.

Како ви тумачите приче о руској опасности и Русима као „реметилачком фактору“ на Балкану?

– То су старе приче. Запад на тај начин покушава да прикрије своју присутност и притиске на руководства земаља на простору бивше Југославије. Приче о руској опасности на Балкану су пре Првог светског рата понављали Аустрија и Немачка. Затим су у Аустроугарској измислили „теорију“ како Срби желе да створе „велику Србију“. И ту лаж о стварању „велике Србије“ слушамо до данас. Али, ко зна историју, јасно му је да је Запад стално нечим уцјењивао Србе и тако се и стигло до одвајања Косова и даривања државе Албанцима.

Руски званичници су више пута изјављивали да немају намјеру да се мијешају у унутрашње ствари балканских држава.

– Мислим да је Русија доста пасивна и премало присутна на Балкану. Она нема велике инвестиције, осим НИС. Са тако скромном економском сарадњом, неозбиљно је говорити о неком значајнијем њеном утицају. Наравно да је добро што се шири културна сарадња, али ако Русија жели заиста да буде утицајнија на Балкану, њене инвестиције морају бити знатно веће у бившим југословенским републикама. Поред тога, морало би више да се улаже у „народну дипломатију“. Многи грађани Русије имају велике симпатије према Србима, али и другим народима на Балкану. Због тога се морају организовати путовања деце и младих људи, да једни друге боље упознамо.

Прочитајте још:

ЕКСКЛУЗИВНО: Ђукановић и Роћен: Тајни састанци са Дерипаском, спрдање на рачун Карића, ко су Медојевићеви извори, ”идеје” са тајних састанака (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: