Нико није крив за тровање у Беранама: Суд ослободио ”Бемакс” и директора водовода

Ни након више од годину, није утврђена ни индивидулна ни институционална одговорност за масовно тровање грађана Берана у августу прошле године. Како данас ствари стоје нико није крив за епидемију стомачних обољења, која је погодила неколико хиљада људи.

Судски процес у Основном суду у Беранама против компаније “Бемакс” и одговорног лица Веселина Ковачевића окончан је правоснажном ослобађајућом пресудом, док је поступак против тадашњег директора ЈП “Водовод” Фарука Пачариза поновљен, након прве ослобађајуће пресуде.

Према пресудама у које је “Вијестима” омогућен увид, “Бемаксу” и Ковачевићу на терет је било стављено кривично дјело уништење и оштећење јавних уређаја, односно цијеви градског водовода, што је изазвало “знатан поремећај у животу грађана“.

Првостепеном пресудом судије Драгана Дашића, Ковачевић и “Бемакс” кажњени су новчано, са 600, односно 1.700 еура, због оштећења и уништења јавних уређаја, али је бјелопољски Виши суд ову пресуду укинуо.

“Вијестима” је у беранском Основном суду речено да је тај суд потом, у поновљеном поступку, поступајући по улђдним разлозима, ослободио кривице и “Бемакс” и Ковачевића, што је Виши суд затим потврдио.

Градећи пут Беране Колашин, “Бемакс” је 11 пута у мјесту Здравац пробушио цијеви градског водовода, што се поклапа са избијањем епидемије, а јавност о томе није на вријеме обавијештена.

Након кривичних пријава које су тада независно поднијели берански Центар безбједности, СНП, МАНС, као и Ратко Рмуш и Свето Аковић у својству оштећених грађана, оптужница је подигнута и против Пачариза.

Њему је на терет стављено кривично дјело несавјестан рад у служби, односно да наког пробијања цијеви, није хлорисао воду и није прекинуо испоруку “чиме је повријеђено право грађана на коришћење хигијенски исправне воде, усљед чега је дошло до епидемије“.

Вода путовала дуго до Загреба

Пачариз је у првом поступку пресудом судије Александра Ћулафића ослобођен јер, према пресуди, вода није узоркована 22. августа када је избила епидемија, већ два дана касније, док Хрватски завод за јавно здравље, на основу послатих узорака, није могао да јасно докаже да је узрок епидемије вода. Из тог Завода је стигао негативан налаз, због тога што су узорци послате воде путовали знатно дуже него је било предвиђено, “а вируси су нестабилни и тешко се доказују“.

Тако је, као објашњавају у Основном суду, све остало на нивоу сумњи и претпоставки да је извор епидемије „највјероватније вода за пиће, а судска одлука се не може заснивати на претпоставкама“. Након што је Виши суд укинуо пресуду, практично се више и не помиње епидемија, већ службене радње у вези са тим да ли је повријеђено право грађана на хигијеснки исправну воду. Поновљени поступак је у току. Епидемија стомачних болести у Беранама је букнула у ноћи змеђу 23. и 24. августа. Првог дана у Дому здравља је било укупно 318 пацијената, највише дјеце. Дом здравља и Општа болница бих су као у ратном стању, а помоћ љекара потражило је око 2.000 људи. Спекулисало се да се дупло више грађана самостално лијечило. Сви обољели били су су са подручја која се напајају водом са градског Водовода.

Директор Института за јавно здравље Бобан Мугоша и доскорашњи министар здравља Миодраг Радуновић у вријеме епидемије недвосмислено су тврдили да је узрок неисправна вода, у којој су пронађене такозване толифоме, односно фекалне бактерије…

Мугоша је тада рекао да Институт на чијем је челу не ради једино тестове на такозване неро вирусе, због чега су узорци воде упућени на додатну анализу у Загреб.

Сада налаза Института и децидне изјаве о узроцима епидемије у судским списима нема, већ само налаз хрватског Завода.

Није било тужби грађана, иако су из МАНС-а дијелили обрасце

У заборав је пало и да је стање у Беранама тих дана било толико алармантно да је одржана и хитна сједница парламента, на којој је тражено увођење ванредног стања.

У међувремену је на мартовским локалним изборима ове године дошло до промјене ДПС је отишао у опозицију, а СНП у коалицији са ДФ преузео власт.

Нико од грађана Берана није, међутим, поднио тужбу за надокнаду штете по једноставном обрасцу који су активисти МАНС-а тада дијелили на улицама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: