Nikola Radmanović: Živio je buran život ne razmišljajući šta će biti sutra, a preminuo je zaboravljen od svih

Bivši fudbaler Crvene zvezde Nikola Radmanović (1969) preminuo je posle velike borbe protiv šećerne bolesti u 54. godini. U svojoj bogatoj karijeri nastupao je još i za Crvenku, Vrbas, Bečej, i špansku Meridu.

U crveno-bijelom dresu igrao je zajedno sa Dejanom Stankovićem, Zvonkom Milojevićem, Dejanom Petkovićem i Pericom Ognjenovićem, osvojio je duplu krunu i tako je svoje ime zlatnim slovima upisao među šampionima.

Kasnije je bio je i prvi pomoćnik trenera Zvezde Vladimira Petrovića Pižona.

Priču o njemu je prije nekoliko godina objavila Fejsbuk stranica Crvenke, gradića u kom je živeo. U tom gradu je proveo poslednje dane svog života, sam i zaboravljen.

,,Krajem šezdesetih godina prošlog vijeka, tačnije prvog marta 1969. u Velikoj Gati (BiH), rođen je dečak koji će na neki način obeležiti jednu dekadu crvenačkog i srpskog fudbala i javnog života.“

Nikola Radmanović je čovjek velikog šarma, duhovit na terenu i van njega. Volio je sva zadovoljstva života, imao je ukus za sve što je lepo. Volio je ljude, muziku, društvo, kafanu. Družio se sa najvećim zvezdama domaće estrade i dovodio ih u Crvenku. Svojom pojavom zaustavljao je saobraćaj i bio je idol mladih. Bilo gdje da sjedne u Crvenki, odmah bi za njegov sto stiglo piće ili bi ga kelner upitao šta želi, jer to naručuje čovek za drugim stolom. Živeo je Nikola buran život i kao većina mladih ljudi nije razmišljao o tome šta će biti sutra.

Ako je Nikola pjevao pesmu „Kafana je moja sudbina“, onda je pjevao istinu. Kafana mu to zaista i jeste. I kao radno mjesto i kao drugi dom i kao pogibija koja će mu odnijeti i godine i zdravlje i novac, do koga je držao kao do lanjskog snijega. Novac je trošio, dijelio, ostavljao po kockarnicama. Dok su drugi igrali da se skuće i zarade, Nikola je igrao za poroke – pisalo je u tekstu na stranici „Crvenka“.

Radmanović je bio akter velike pobjede Zvezde nad Partizanom od 2:1 u 100. večitom derbiju, odigranom pred 90.000 gledalaca na Marakani na Đurđevdan 1995.

Jedan od rijetkih koji ga nikad nije zaboraio je sadašnji trener beogradiskih crveno-belih Dejan Stanković. Tokom intervjua za portal „Mondo“ 2019. godine u kome je birao svojih idealnih Zvezdinih 11, Stanković nije zaboravio Radmanovića.

,,Lijepa generacija. Ustvari, dve generacije. Ta starija, kada sam ulazio u prvi tim. Mitko Stojkovski, Krupni, Adža, Rambo, Radman, Đora, Miloje… To je za mene, znaš ono… ja sam bio ’mali od palube’. Slušao i upijao. Ipak su oni bili igrači sa iskustvom. Posle toga, generacija u kojoj sam ja bio protagonista. Duda, pokojni Bunja, Perica, Panta, Jovičić, Njeguš, pokojni Cune, Aca Kristić, Ilke… I to je kod mene lepo podeljeno na dvije etape – rekao je, između ostalog, Stanković.“

Izvor: Novosti