Nikolaj Hartvig – ruski diplomata čije je srce do zadnjeg trena kucalo za Srbe

Nikolaj Henrikovič Hartvig, ruski diplomata za koga se govorilo da je «veći Srbin od Srba» zbog njegovog nesebičnog zalaganja da se smanje tenzije između Srbije i Austrougarske. Diplomata, čije je srce do zadnjeg trena kucalo za Srbiju.

U naporima da svede posledice Sarajevskog atentata na minimum ga je zaustavila iznenadna smrt, tako da se Hartvig smatra prvom žrtvom Prvog svetskog rata.

Nikolaj Hartvig je priminuo prilikom svoje službene posete austrougarskom konzulu baronu Gizlu, od koga je hteo da dobije odgovor na pitanje: šta će Austrougarska učiniti sa Srbijom posle Sarajevskog atenta.

Te večeri se baron Gizl upravo vratio iz Beča, gde je prisutvovao izradi koncepta austrougarskog ultimatuma Srbiji. Ruski konzul Nikolaj Hartvig insistirao je da ga primi na razgovor, pa makar i u ponoć, da bi od njega saznao šta Beč namerava da uradi.

Savetnik austrougarskog poslanstva Štork, sa kim je Hartvig razgovarao tražeći susret sa baronom Gizlom, ovako je prokomentarisao Hartigov poziv:

„Hartvig više ne može da spreči ono što sada mora da izbije! Da! Hartvig bi hteo da dobije u vremenu dok se Srbija potpuno ne oporavi od svih gubitaka u balkanskom ratu i dok se ponovo ne obnovi balkanski savez. Razume se da mi to ne smemo dozvoliti. Moramo na svaki način iskoristiti ovu aferu da dođe do rata.“

Njegov veliki prijatelj, pretsednik srpske vlade, Nikola Pašić, ovako je komentarisao ove događaje:

„Reči su bile otrovane koje je Hartvig čuo od barona Gizla! Morao je primiti na znanje da je sve uzalud! Da, cela je atmosfera otrovna. Ovde se u Beogradu nalazi austro-ugarski agent koji je ovamo došao kao mađarski novinar. Zove se Samuel Boroš. On nas je optužio da spremamo Vartolomejsku noć svima ovdašnjim Nemcima, Austrijancima i Mađarima. Nijedna reč od toga nije istinita! A sada taj isti agent govori o tajni Hartvigove smrti.“

Rođen je 1857. godine na Kavkazu u gradu Gori u današnjoj Gruziji, u osiromašenoj aristokratskoj porodici vojnog lekara, naturalizovanog Rusa nemačkog porekla. Diplomatsku službu započeo je 1875. u Azijskom departmanu Ministarstva inostranih poslova Ruske imperije.

Odmah se ispostavilo da mu je sudbina vezana za Balkan. Služio je kao ataše u tadašnjoj crnogorskoj prestonici Cetinju, zatim bio ruski konzul u bugarskom Burgasu
Nikolaj Hartvig je u Srbiju došao 1909. godine, mada je već pre toga zavoleo i Srbiju i Srbe. U svojim zvaničnim izveštajima koje je slao u Rusiju, sa mnogo topline je govorio o Srbima i Srbiji.

Svojim diplomatskim radom skrenuo je pažnju službene Rusije na malu pravoslavnu zemlju na Balkanu, na koju je Rusija od tada počela računati mnogo ozbiljnije, nego dotle.
Koliko je velika bila njegova ljubav prema Srbiji govori i njegova želja da bude sahranjen u Srbiji.

Takođe i to što je uprkos narušenom zdravlju odbio da ide na lečenje, već se uputio put Beča da pokuša da spreči rat koji je Austrougarska spremala da objavi Srbiji.

Sahrani Nikolaja Hartviga prisustvovalo je preko 80.000 ljudi. Najviši predstavnici državne i crkvene vlasti, generali, vojska, diplomatski kor, pretsednik Vlade Nikola Pašić, Njegovo Veličanstvo Kralj Petar, prestolonaslednik Aleksandar, od ruskoga poslanstva do Saborne crkve i od Saborne crkve do njegovoga groba pratili su njegov kovčeg.
Nikolaj Hartvig je sahranjen na Novom Groblju u Beogradu 14. Jula 1914 godine.

Danas, kada se obeležava Dan diplomatskih radnika, ruske diplomate koji rade u Srbiji, došli su na grob Nikolaja Henrikoviča Hartviga kako bi mu odali počast.
Pred spomenikom ruskog diplomate, sa karanfilima u rukama, se okupio skoro ceo diplomatski kor ambasade Rusije, sa ambasadorom Aleksandrom Čepurinom na čelu.

Pored ambasadora, bili su prisutni vojni atašei Ruske Federacije, predstavnici Trgovačke komore, Ruskog doma, zamenik ambasadora Denis Kuznedenjev i mnoge druge diplomate.

Mnogo je tekstova ispisano o slavnom ruskom diplomati, kome se Srbija odužila onako kako je znala i mogla. Od proleća 2017 godine, jedna ulica na Vračaru nosi ime ruskog diplomate

Mi Srbi samo možemo reći jedno veliko HVALA, za sve što je Hartvig učinio za naš narod.

(Lola Đorđević, Njuz front Srbija)