Николић: Не гради се добросусједство спомен-плочама којима се кривотвори истина о ратној прошлости

Спомен-плоча контраадмиралу ЈНА Владимиру Баровићу на Вису, коју су прошле седмице открили хрватски и црногорски министри вањских послова Гордан Грлић Радман и Ранко Кривокапић, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује као удружену политичку манипулацију лажирањем разлога Баровићевог самоубиства на Вису 29. 9. 1991. године и његовим црногорчењем.

Саопштење Радана Николића предсједника Удружења бораца ратова од 1990. преносимо у цјелини:

Наиме, текст исписан на спомен-плочи, осим личних података о Баровићу и ко подиже спомен-плочу, не одговара истини. Нити се Баровић национлно изјашњавао као Црногорац, нити је био „црногорски адмирал који је одбио судјеловати у агресији на Републику Хрватску“, нити је изговорио то што му се подмеће на спомен-плочи.

Изјава министра Грлића Радмана да је Баровић „био дубоко свјестан да војска у којој је био заповједник неће бити она којој може часно служити, јер су јој намјере биле нечасне, окупаторске и злочиначке”, јасно свједочи о циљу постављања спомен-плоче.
Саучесништво црногорског Министарства вањских послова у свему томе, које је тим поводом издало и саопштење, у коме се наводи да је Баровић “изабрао часну војничку смрт да не би срамотио тада већ умрлу државу којој се заклео“, је морална биједа и слуганство као продукт служења хрватској политици кривотворења истине о ратним дешавањима деведесетих коју су, на штету властите државе и њених грађана – припадника ЈНА, са највиших државних функција, прихватили Ранко Кривокапић, Филип Вујановић и њихов шеф Мило Ђукановић, саопштио је Николић. 

Откривању спомен-плоче Баровићу, нарочито је допринио Вујановић који је 12. 7. 2016. године, у част дана црногорске државности, контраадмирала Баровића постхумно одликовао Орденом за храброст, приписујући му „црногорску етику и вриједности“ и наводно одбијање Баровића да „изда наредбу да се разарају далматински градови и насеља и убијају невини људи“, што је Вујановић позајмио из фалсификата Баровићевог опроштајног писма које му је, по самоубиству, потурила хрватска обавјештајна служба. Баровићева супруга, свјесна циља манипулације, одбила је да прими одликовање.
Контраадмирал Баровић је до последњег даха остао вјеран ЈНА и положеној заклетви, а убило га је оно зло које је донијела оружана сецесија Хрватске у склопу разбијања СФРЈ.
Међу тим разбијачима били су и Грлић Радман и Кривокапић који знају да је ЈНА, као једина легална оружана сила, била нападнута од стране хрватске паравојска која је, све до међународнофг признања Хрватске 22.5.1992, рањавала и убијала припаднике ЈНА и нападала и разарала њене објекте вршећи кривично дјело оружане побуне из члана 124. КЗ Југославије.
Не гради се добросусједство спомен-плочама којима се кривотвори истина о ратној прошлости, служењем интересима једне стране, одлагањем рјешавања отворених питања попут разграничења на Превлаци и заташкавања ратних злочина над заробљеним црногорским војницима из никшићко–шавничке и барске групе од стране припадника 72 бојне Војне полиције ХВО у сплитској “Лори”. А каква је хрватска културе сјећања на коју се позива Грлић Радман, свједочи споменик припадницима те злогласне јединице којима је подигнут споменик на мјесту тог ратног, по злу чувенох логора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: