Njegošev sekretar i biograf 1860: Narod koji odstupa od svojih običaja izopačiti se mora i postati nesreća po sebe i drugoga
1 min read
Milorad Medaković, borac za oslobođenje srpstva, prvi Njegošev ađutant sekretar knjaza Danila
Narod koji odstupa od svojih običaja, od svog prirodnog života, taj se narod izopačiti mora, taj postaje nesrećan i po sebe i po drugoga, taj udara polugu prevrata u koren svoje sreće, zapisao je 1860. g. prvi ađutant, sekretar i biograf Petra Drugog Petrovića Njegoša, Milorad Medaković.
Nošen patriotizmom Milorad godine 1844. odlazi na Cetinje i postaje učitelj. Od tada počinje Miloradova uzbudljiva diplomatska, novinarska, istraživačka i književnička karijera.
Posle nekoliko godina u prosveti, Petar II Petrović Njegoš imenuje Milorada za svoga prvog ađutanta. Ubrzo postaju veliki prijatelji, četvorogodišnji saradnici i saborci. Zajedno odlaze u Beč, gdje mu Njegoš povjerava ulogu korektora „Gorskog vijenca“.
Krajem 1854. Milorad dobija poziv sa Cetinja „da se primi položaja sekretara knjaza Danila“. U junu 1885. prihvata ponuđeno i tako ulazi u politiku.
Radio je i na prikupljanju knjiga za cetinjsku biblioteku, a u Dubrovniku je završio fotografski kurs i tako 1845. postao prvi crnogorski fotograf. Umro je u Beogradu 14. marta 1897.u 74. godini života, zaveštavši tri kuće i sve akcije srpskom narodu.
O važnosti očuvanja srpskih običaja zapisao je još:
– ,,Sav rad i sve kretanje duševno, mora se osloniti na prirodan život i s njime u slozi napredovati. Sloga je večita i najjača snaga, veliki i smišljeni gospodar sreće i napretka ljudskog.
Ukoliko se razumna i poštena porodica slaže u svojemu domu, utoliko se mora i celo bratstvo i pleme slagati. Ako nije opšte sloge, ne može biti ni pojedinačne sreće.
Iznositi slogu, jedinstvo i druževni život samo glasom, a ne pokazivati je u samom delu, nije ništa drugo do poruga.“
Vrlina ljudska mora biti i svetinja ljudska. Onaj narod mora biti najsrećniji koji je sačuvao sve ono što se saobražava njegovom duhu i srcu.“
Izvori: FB Monitor, Vikipedija
„Kada pređosmo granicu i nastavimo napredovanje prema Sjenici naiđosmo na veliki broj izginulih Turskih vojnika. Naši vojnici poskidaše kape i u znak vojničke sažaljivosti se prekrstiše.“ Zapisao je ovo u svojim uspomenama onda narednik a kasnije vojvoda Srpski Živojin Mišić. Kada je neko vezan za svoju tradiciju on poštuje sve pa mrtvog neprijatelja sažaljeva. Zašto i da ne. Do juče, samo dok puške nisu zapucale, na ratištu, oni su jedni s drugima razgovarali i izmenjivali pošalice. A šta je činio Milo Džukela? Čim mu se ukazala prilika on je krenuo u pljačku Konavljana. Ako ni zbog čega drugog zbog ovoga bi mu trebalo izreći smrtnu kaznu. Dakle, Milo i njegovi sledbenici su upravo pokazali sve ono na šta gospodin Medaković podseća šta postaje neko kada se odrekne svojeg porekla i tradicije.
Zasto je Njegos u svojem pasosu u polju narodnost napisao CrnoGorac kad je bio srbin? Oce li mi neko ovo ovjasniti. Njegosev pasos se cuba u muzeju i tamo sam to vidijo.
Ili si pjan ili nepismen, Zoki!
kada bi bar jednu sekundu se zamislio čemu služi i ko izdaje pasoš sve bi bilo jasno…
ni u jednom pasošu se ne upisuje narodnost, nego državljanstvo, tako je bilo, tako je i sada
da nije tako, bilo bi da kada Mandić, Bečić i Abazović podju u posetu Briselu, carinik pomisli da su došli iz tri države
globalizam, ideologija 4.rajha, zato i teži da prvo formira države i granice kako im profitno odgovara, a onda u takve prostore ukalupljuje narode, istoriju, jezik isl, stvarajući kratkoročne nacije. I sve to rade parom preko globalizovanih elita.
Takav je isti slučaj sa milogorcima to bi majku prodalo za sitne pare, zato su i izopačeni u mozak
Lijep tekst.