Njegoševa pisma: Crna Gora je urna u koju je silno ime Dušanovo pribjeglo! (1)

Nalazimo da bi, ovih dana, bilo korisno iščitati neka Njegoševa pisma. Poseban razlog tome daje činjenica da Njegoševe misli i opredjeljenja savemenici tumače po svojoj volji, i u skladu, ne sa Njegošem, nego sa sopstvenom političkom ideologijom. No, pustimo njih, evo Njegoša:

1. U pismu Iliji Grašaninu ( autoru danas omraženog ”Načertanija” ), od 11. novembra 1850, godinu dana prije svoje smrti, Njegoš iz Trsta poručuje sljedeće:

”Budite spokojni, pošteni i dragi Srbine, i nemojte nikad pomisliti, a toli vjerovati, da će vladika crnogorski biti sočlen kojekakvih vetrenjalah, a toli sočlen partije koja protivu mene i celoga Srpstva svetinje dejstvuje. Sa strane crnogorske budite sasvim mirni. Mi k Vama drugo ne gajimo do čiste bratske iskrenosti. Mi se ni u čem ne puštamo bez Vašega soglasija, a s Vašim soglasijem svagda smo gotovi…..

Najveći je amanet i svetinja naša posle imena Dušanova ime Krađorđijevo. Ko je ovome imenu protivnik, taj nije Srbin, no gubavi izrod srpski. ”

2. U pismu proti Georgiju Nikolejeviću ( dubrovačkom svešteniku i teologu, budućem mitropolitu Dabro-bosanskom ) od 18. oktobra 1850, Njegoš ovako veli:

”  Crnogorska je pjesna:

Ko ć ufatit maglu u visine,

Ko li Goru Crnu pokoriti!

Neka se Turci fale i govore što im je drago, mi za njihove prijetnje ne marimo. Imali smo se kad od Kosova poznati jedni s drugijema. Ostali narodi neka mudruju kako im je i od traga, neka diplomatiziraju s Turcima, neka se glade i ližu koliko im je drago…. dosita mi i Turci, doklem god jednome trag iz Evrope ne pogine, onom ćemo zdravicom napijati kojom smo i dosle….(…)

Da je lijepa Crna Gora, ne bi se Crna Gora zvala nego mliječna ili medena. A kako će i biti lijepa kada je jednako sirotu divlji talasi turski napadaju i potresaju? Ta svešteni edem, da ga je ovakva sudbina postigla, bi se već zla prepunio i zlom otrovao. …(…)

Crna Gora je samo zlo kako je zli narok goni, i ja koji sam njen sin ne mogu joj ime proizreći što se neću zgroziti. Ali je opet s tim znamenita što je komatić od razvalinah našega carstva, kao jedna lastovica ( ćošak ) od razvalinah velikoga grada. Stoga je znamenita Crna Gora što je doista pokazala šta može slabiji sa silnijem, što može čojek, kad hoće raditi. Crna Gora je gnjijezdo vojinstvene gordosti, đe se braća, jedinci sinovi, sve rado na žertvu dava, samo da ostane neporočna čast prađedovska. Crna Gora je urna u koju je silno ime Dušanovo pribjeglo, u kojoj se svešteno hrani silno ime Obilića i Skenderbega.”

To su dva pisma koja smo izdvojili za danas.

Interesantno je to, kako Njegošu nije strana ekavica, te kako odmjereno i ljudski naglašava, da Crna Gora neće nikada ništa raditi protiv Srbije tj. protiv interesa srpske politike. Takav stav i opredjeljenje, po Njegošu, ne smeta integritetu slobodne i junačke Crne Gore. Smatram, da je tako pošten i korektan odnos prema najbližoj braći, bio preduslov samog crnogorskog napretka i uzrastanja…

Danas neko misli, da će radeći protiv Srbije ( priznanje ”Kosova”, učešće u proslavljanju ”Oluje” … ) donijeti dobro Crnoj Gori.

(nastaviće se)