Њемачко заливање Србије

Другог јуна ове године, у три и петнаест поподне, пилот ЈАТ-овог авиона на линији Тиват – Београд, пријавио је обласном центру контроле летења да на отприлике дванаест наутичких миља са своје десне стране, а на двадесет миља од Ваљева, види други авион и да из тог авиона испада нешто налик на велику ледену лопту.

Одмах потом су и пилот и копилот потврдили и даљину авиона од десет миља, забиљежену и на инструменту, и падање непознате “лопте” од цијелих минут и тридесет секунди, прије но што је, дословце, ударила у облаке над Маљеном.

Непознати авион је убрзо простом комуникацијом идентификован као авион њемачког ратног ваздухопловства на лету ГАФ 383/074, који је тог дана полетио из Приштине према Њемачкој, носећи, према декларацији, поред људства и опасни материјал.

На питање контроле летења шта је то избачено из авиона, потпуковник Шреф, вођа овога ваздухоплова, рекао је да њима није познато да се било шта десило, да су им сви “параметри нормални”.

И до дана данашњег, нико још није утврдио шта се тачно догодило, још мање шта је избачено. А ништа се није ни чуло о овоме. У сваком случају, Њемци су убрзо порекли да се било шта десило. С друге стране, домаће институције су, очито, сувише касно одреаговале да би се било шта открило. Тако је ова прича добила своје две стране: српску и њемачку.

Инфективне супстанце

“Свједоци овог догађаја су двојица пилота ЈАТ-а, носиоци ИЦАО међународних лиценци”, каже за НИН Велибор Вукашиновић, директор сектора безбједности летења у Директорату за цивилно ваздухопловство. “Након Ваљева, авион је одлетио преко Босне за Њемачку. Не вјерујем да су на Маљену заливали траву и цвеће”.

Али, како је до овога дошло?

У питању је један од два прелета за који је њемачка амбасада у Београду још 3. маја тражила преко Министарства спољних послова дозволу од нашег Директората цивилног ваздухопловства, а овај је одобрио, затраживши претходно мишљење поменутог министарства као и Министарства одбране.

Други лет је требало да се изврши деветог јуна. Како НИН сазнаје, у захтеву који је амбасада доставила МСП-у Србије, стоји да се лет изводи на релацији Приштина – Ландсберг, да ће авион превозити више десетина килограма оружја, муниције, десетак килограма запаљивих аеросола, компресовани нитроген, кисеоник, боју, батерије, дијагностичку робу и, коначно и најспорније, 0,04 кг “инфективне супстанце”.

Потписник захтјева је потврдио да вођа ваздухоплова познаје и Чикашку конвенцију (која регулише понашање ваздухоплова на туђем небу) и све остале међународне прописе, па и законе земље домаћина. Иако Србија већ дуго није присутна на територији своје јужне покрајине, у итинерерима већине оних који су данас власт на Космету, Приштина се још води као тачка “7” српске територије. Логично је, дакле, што су се обратили властима у Београду.

Необична је, међутим, рута којом је авион ишао.

“Авион је из Приштине ишао најпре ка Скопљу, затим ка тромеђи Србије, Бугарске и Македоније, па према Блацу, и даље средином потеза Краљево – Крагујевац до Маљена, Ваљева и Лознице”, каже Вукашиновић.

Сумњива рута

Ствар је у томе да је ова рута два и по пута дужа од оне која је споразумом са НАТО-ом о статусу њихових снага у проласку кроз нашу земљу, потписаним прошле године. НАТО рута, коју користи КФОР, јесте линија од Космета до источне Босне преко територије Рашке области и сјеверне Црне Горе. Не личи на Њемце да троше гориво на лет дужи за цијелих 360 наутичких миља него што је потребно.

Ово није једини такав лет. Само у периоду од 1. јануара 2006. године до 31. маја направљено је чак 142 таква прелета, са потпуно истим садржајем товара, што се може закључити на основу захтјева за прелет који су исти као и онај од 3. маја. Од тих 142, 134 прелета су ишли наведеном рутом, а осам је од Блаца ишло према северу Србије и граници са Мађарском.

Елем, авион који је летио дупло дуже но што му је требало, носио је, по декларацији, опасан терет. Иначе, поменути Ц 160 може да носи до 16 тона терета, а да испусти из ваздуха чак 8 тона! Као што се види из раније приложених листи терета које су даване уз захтјев, редовно се појављивала и тзв. “инфективна супстанца”. Шта је то тачно, одговора за сада нема. Засигурно је да није у питању гориво – када гориво цури, види се јасан, танак млаз.

С друге стране, Њемачка настоји да оповргне исказ ЈАТ-ових пилота. То показује и дипломатска нота нашем Министарству спољних послова у којем се чак цео случај назива – “наводним инцидентом”. Шта више, у ноти се наглашава да је особље њемачког авиона запазило други авион у ваздуху. То би требало да буде не тако дискретно пребацивање могуће кривице на тај “други авион”. Јер, оно што Њемци нијесу знали, јесте да је управо тај други авион исти онај ЈАТ-ов који је и пријавио инцидент.

Заправо, у том тренутку то су била једина два авиона у ваздушном простору западне Србије.

Немушто правдање

Према тврдњама њемачког министарства спољних послова, истрага је одмах покренута и до сада ништа није пронашла. Бар не нешто необично. У изјави коју је команда Луфтвафеа послала НИН-у, стоји већ нешто детаљније објашњење. Те гдје је ишао авион, те опис догађаја и како је пилот провјерио на лицу мјеста има ли нечега необичног, те куда је после лета отишао авион.

“Другог јуна 2006. године, њемачки транспортни авион (тип Трансал Ц-160) био је у мисији из Приштине ка Њемачкој (Ландсберг и Вунсторф) са задатком да превезе војно особље, своје особље и војну опрему. Лет је био у рутинској мисији КФОР-а за замјену особља.

Према међународним правилима, дипломатске дозволе су биле затражене и одобрене су од одговарајућих служби. Додатно је издата дозвола за превоз опасног терета. У вези са овим летом, превоза опасних материја и ризичног терета заправо није ни било. Током лета, још у оквиру територије над којом Србија има суверенитет, посада је била обавијештена од одговарајуће контроле летења да је посада другог ваздухоплова који је летео у близини да је уочила делић (честицу) који се ослободио (отпао) и одлетео од “Трансала”. Инспекција која је одмах предузета на палуби “Трансала” није открила било каква оштећења или упадљивости, па је стога вођа лета одлучио да настави са мисијом и слети безбједно у њемачку ваздухопловну базу Ландсберг, гдје су стручњаци поново прегледали ваздухоплов. По окончању истраге која није дала никакве резултате, ваздухоплову је било одобрено премјештање у њемачку авио-базу Вунсторф, гдје је безбједно окончао своју мисију.

Њемачко ратно ваздухопловство нема објашњење за то шта је заправо видела посада другог авиона. Њемачки војни авиони се стално провјеравају и одржавају. Сви домаћи и међународни прописи о безбједности летења, и процедуре, се у потпуности поштују.”

Луфтвафе није одговорила шта се подразумијева под “инфективним супсатнцама” (инфецтиоус субстанце) нити због чега је коришћен тај чудни коридор за лет преко Србије.

За неке детаље овог случаја могуће је пронаћи и релативно логично објашњење. На пример, могуће је да је КФОР, да би поједноставио ствар, тражио одобрење за одређени садржај у авиону, али да то не значи да је сваки пут летјелица била и напуњена свим стварима са листе. Ипак, занимљиво може бити и то да је њемачка страна, након што је инцидент пријављен, за август месец затражила само два прелета, и то управо НАТО-рутом, дакле оном краћом, преко сјевера Косова и Санyака. Тако и за септембар.

Шта је дакле пало на маљенске облаке није познато. На Космету посао измјештања отпада сваке врсте раде многобројне фирме. Међународна заједница је од почетка мисије у покрајини била и те како заинтересована да ријеши проблем опасних материја.

Наравно, све ово и даље не значи и да се са сигурношћу може рећи да је нешто стварно опасно и избачено из њемачког транспортног авиона. Ипак, у најмању руку, избацивање терета из авиона без најаве значи кршење Чикашке конвенције и могуће је да се Њемци због цијелог случаја не осјећају најлагодније.

Ипак, питање је како ће се читав случај завршити и хоће ли бити икаквих последица по било кога. Јер, иако је контрола летења одмах пријавила догађај Министарству спољних послова, МУП-у и Директорату цивилног ваздухопловства, није познато да је иједна наша институција реаговала, све док то није покренуо сам Директорат. Било би, иначе, природно очекивати да ће одмах неке екипе изаћи на терен, прочешљати барем Маљен.

Ћутање надлежних

Међутим, права реакција државе је изостала све до 14. јуна, када је Директорат за цивилно ваздухопловство сазвао састанак на ову тему, коме су поред представника МСП-а, МУП-а, били и представници Министарстава науке и екологије, одбране, здравља и надлежних управа.

Министарство спољних послова је одмах потом реаговало. Недјељу дана касније, њемачке колеге су им одговориле поменутом нотом. И, никакве истраге наших органа није било, осим што је Министарство здравља појачало надзор воде на овом простору.

Никакву истрагу није спровела ни Управа за заштиту животне средине Србије, која је дио Министарства за науку и екологију. И они су за догађај сазнали тек 16. јуна, на поменутом састанку. Штавише, Мирослав Никчевић, директор ове Управе, каже и да Управа није била укључена у било какву истрагу те да је “расветљавање и рјешавање овог догађаја у надлежности других државних органа”.

Са закашњењем од двије недеље, истраживати детаље инцидента, можда је било и излишно. Када нешто удари у облаке, то је исто као да је треснуло о бетон – распрши се. Једино што се двије недеље након самог догађаја могло учинити је да се провјери куда су ти исти облаци потом отишли и истресли свој садржај.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: