Njujork tajms: Pentagon bi novinarstvo i špijuniranje u isti koš

Novi priručnik Pentagona uključuje smernice o tretmanu novinara koji izveštavaju o oružanim sukobima koje bi, ukoliko budu primenjene, ugrozile slobodu štampe, a posao novinara učinile opasnijim, težim i podložnim cenzuri, piše danas Njujork tajms i poziva na hitno uklanjanje tih smernica.

List iznosi da priručnik američkog ministarstva odbrane upozorava da „izveštavanje o vojnim operacijama može biti veoma slično prikupljanju obaveštajnih podataka pa čak i špijuniranju“, pa se novinari pozivaju da „deluju otvoreno i uz dozvolu relevantnih vlasti.“

Takođe se navodi da će vlade možda morati da cenzurišu rad novinara ili da preduzimaju druge bezbednosne mere kako novinari ne bi otkrivali osetljive informacije neprijatelju.

„Dozvoliti korišćenje ovog dokumenta kao smernica komandantima, vladinim advokatima i funkcionerima drugih zemalja bi nanelo velike štete slobodi štampe“, ocenjuje Njujork tajms u uvodniku.

Autoritarni lideri širom sveta bi, kako list ukazuje, mogli ukazati na priručnik kao argument da je njihov despotski tretman novinara, uključujući američke novinare, u skladu sa standardima koje su postavile SAD.

Na pitanje u kojim bi slučajevima novinar mogao umesto kao civil biti označen kao „neprivilegovani pripadnik zaraćene strane“ kao što priručnik predviđa, jedan viši funkcioner Pentagona je ukazao na ubistvo avganistanskog vojnog komandanta Ahmada Šaha Masuda u septembru 2001. godine, što je kako piše Njujork tajms „skandalozno“ budući da su Masuda ubile osobe koje su se predstavljale kao televizijski novinari, sakrivši eskploziv u kamerama, dok u stvari nisu bili novinari.

Njujorški dnevnik ocenjuje da je argument koji se iznosi u priručniku da se izveštavanje može okarakterisati kao učešće u neprijateljstvu – smešno. Vojni funkcioneri bi mogli zloupotrebiti tu neprecizno sročenu definiciju da cenzurišu ili čak pretvore novinare u metu, navodi list.

„Sugestija da novinari koji izveštavaju o ratu treba da deluju samo uz dozvolu ‘relavantnih vlasti,’ ili rizikuju da budu smatrani za špijune, podjednako je bizarna“, ukazuje list, podsećajući da su novinari morali da krišom prelaze granice i izlažu se velikoj opasnosti kako bi izveštavali o nedavnim ratovima, uključujući rat u Libiji 2011. godine ili rat u Siriji.

To što Pentagon stavlja špijunažu i novinarstvo u isti koš hrani propagandu autoritarnih vlada. Egipat je, na primer, pokušao da diskredituje rad zapadnih novinara, insinuirajući da su mnogi od njih špijuni, navodi list.

Prema Njujork tajmsu, generalna tvrdnja da će rad novinara možda moći da bude cenzurisan kako ne bi otkrio osetljive informacije neprijatelju, još je više uznemiravajuća i u suprotnosti sa američkim ustavom i zakonom, dok zemljama koje stalno primenjuju cenzuru nudi zgodan izgovor.

U uvodniku se iznosi da je predstavnik Saveta za nacionalu bezbednost odbio da kaže da li je Bela kuća doprinela ili podržala priručnik i navodi da je po podacima nevladnog Komiteta za zaštitu novinara od 61 novinara koji su poginuli prošle godine 59 odsto poginulo izveštavajući sa ratišta.