„Њујорк тајмс“: Руска економија се брзо прилагодила санкцијама

Рат у Украјини нагло је прекинуо многе трговинске везе Европе и Русије, али се економија земље брзо прилагодила, проналазећи алтернативне путеве за увоз. Током протеклих десет месеци бивша совјетска република Грузија постала је погодан логистички канал између Руске Федерације и Запада, пише „Њујорк тајмс“ и додаје да се свакодневно километарски караван камиона протеже дуж планинског ауто-пута у Грузији, близу границе с Русијом.

Набавка робе преко Грузије и суседних земаља попут Јерменије и Азербејџана помогла је Русији да преброди санкције које јој је Запад увео због сукоба са Украјином. Урпкос томе што неки артикли недостају и што су се многе западне компаније повукле с руског тржишта, тамошње власти тврде да економски пад износи само три одсто.“Иако су бројни економисти предвиђали да ће западне санкције изазвати колапс Русије, до њега – није дошло“, наводи „Њујорк тајмс“.

Смештена на Кавказу на крајњем југоисточном делу Европе, Грузија нуди најбржи копнени пут до Турске, која је сада једна од главних трговинских веза Русије са Западом. Током првих шест месеци 2022. године теретни транзит између Турске и Русије се утростручио а већи део је путовао грузијским рутама, подаци су истраживања водеће грузијске инвестиционе банке „Ти-Би-Си капитал“.

Према руској царинској служби транзит је био дупло већи децембра 2022. него годину дана раније, тако да се ради на проширењу броја трака на граници, док Грузија гради тунел кроз најпроблематичнији део ауто-пута који је повремено блокиран снежним наносима.

Немогуће је утврдити колики део европског терета који пролази кроз Грузију подлеже санкцијама Европске уније. Али то што је ове земља постала кључна карика у трговини с Русијом наглашава потенцијалну рупу у политици санкција ЕУ.

„Случај Грузије иде у прилог тези да су многе треће земље омогућиле државама под санкцијама да заобиђу трговинска ограничења“, изјавила је виши истраживач на Међународном институту за стратешке студије Марија Шагина.

„Грузија балансира између своје званичне прозападне оријентације и економске зависности од Русије“, додала је Шагина.

Док Русија производи већину сопствене хране и увози робу широке потрошње из Азије, грузијска рута је помогла РФ да реши проблематичан недостатак европских делова и сировина за фабрике, тврди Иван Федјаков, први човек руске тржишне консултантске агенције „Инфолајн“, која саветује компаније како да преброде садашња ограничења.

Русија је од маја увезла робу вредну више од 20 милијарди долара, кроз такозвани процес паралелног увоза – када нешто уђе у земљу без сагласности компаније која је власник производа – изјавио је у интервјуу шеф руске царине Владимир Булавин за државну мултимедијалну платформу „Смотрим“. Велики део терета чине аутомобили и опрема за фабрике.

Подаци Руске централне банке указују на то да је до краја 2022. РФ скоро обновила свој предратни ниво увоза, а уједно је и повећала приходе кроз наплату царине на робу која улази у земљу.

У Грузији је „драматично порастао“ и обим трговине прекоморским путем, па највећа морска лука у Грузији, Поти на Црном мору, ради на амбициозном проширењу које би удвостручило њен капацитет и омогућило приступ већим бродовима. Пројекат започет пре рата у Украјини сада се показао још значајнији.

Иако је „Еј-Пи-Ем терминалс“, холандски оператер луке Поти, прекинуо пословне везе с Русијом након почетка рата, они немају увида у то куда одлази роба која се истовари у Грузији, потврдили су из компаније и додали да је терет који прође кроз луку намењен махом земљама Централне Азије, а не Русији, преноси РТ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: