Nova era odnosa između Pekinga i Moskve, rađa se svet jednakih

Jačanje saradnje između dve svetske sile Rusije i Kine suštinski bi moglo označi izgradnju novog međunarodnog vojno-političkog bloka, smatra ruski ekspert Dmitrij Verhoturov, komentarišući posetu kineskog predsednika Si Đingpinga Moskvi. To ujedno govori i o tome da odnosi Pekinga i Moskve ulaze u novu eru.
Ova poseta pre svega znači da strateško partnerstvo dve zemlje nastavlja da se razvija i da ima ključan značaj u obezbeđivanju mira i bezbednosti na evroazijskom kontinentu. Dve sile zajedno su se suprotstavile zapadnoj hegemoniji i mogu da igraju konstruktivnu ulogu u održavanju globalnog poretka i pravde, kažu eksperti, piše Sputnjik.
Dve velike sile, stalne članice Saveta bezbednosti UN, zapravo na isti način vide trenutnu situaciju u svetu, imaju isti pogled na međunarodne probleme i otvoreno i direktno govore o tome.
„Svet je sada podeljen i dalje se cepa… Stari svet, u kome je postojala neka vrsta jedinstvene međunarodne zajednice i jasnih pravila igre, zapravo je već okončan. I mislim da će pod ovim okolnostima Si Đinping razmotriti sa Vladimirom Putinom upravo ta pitanja o izgradnji takvog bloka koji bi pomogao našim zemljama da opstanu u ovom podeljenom svetu“, kaže Verhoturov.
Taj novi format biće upisan u već postojeće međunarodne strukture – Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS) i BRIKS, smatra on.
„Pošto postoje takve organizacije kao što su ŠOS i BRIKS, lideri dve zemlje mogu da razgovaraju o stvaranju novog svetskog poretka“, dodao je politikolog.
Poseta kineskog predsednika Moskvi i kineski predlog za mirno rešavanje situacije u Ukrajini ukazuju na početak važnog političkog procesa, ocenjuje analitičar Andrej Suzdaljcov. Kina je doprinela strateškom pomirenju Saudijske Arabije i Irana, a ima ima i svoje viđenje sukoba u Ukrajini. Kina ne samo da u svoj politički sistem stavlja da se zalaže za mir, saradnju i dijalog već to potvrđuje i kroz praktična rešenja.
Nije slučajno što je kineski predsednik Si Đinping odabrao Moskvu za svoju prvu posetu nakon reizbora za šefa države, dodao je Suzdaljcov. Bez Pekinga više nije moguće rešavati globalna pitanja, dodao je on.
Kina ruši koridor pritiska na Rusiju, ocenio je ekspert.
„Ovo više nije unipolarni svet gde su se sve odluke donosile na nivou Ovalnog kabineta. Otuda oštra reakcija Vašingtona, koji negoduje, pošto je ranije uvek sam donosio rešenja… Ovo je samo početak procesa. Sada će i drugi početi da se pojavljuju iza naših leđa i sa strane. Svet se menja“, objasnio je Suzdaljcov.

Jačaju strateški odnosi Rusije i Kine

Poseta, i sve što je rečeno, svakako je signal kolektivnom Zapadu – Moskva i Peking zaista imaju čvrste odnose, a to je veoma važan faktor u međunarodnoj politici. Kina ne samo da „nije izdala” Rusiju, već je, naprotiv, potvrdila prijateljstvo i strateško partnerstvo.
Zapadna tačka gledišta na globalizaciju je uvek bila drugačija, rekao je ekspert.
„Ono što je Zapad uvek nudio, a što ne prihvataju Kina, Indija i druge zemlje, jesu koalicije feudalnog, vazalnog tipa. A mi nudimo svet jednakih prava, vodeći računa o nacionalnim interesima svih. To su različite stvari“, naglasio je Suzdaljcov.
Za zapadnu koaliciju ruska pobeda znači katastrofu.
„Zašto su se od nas brzo „otcepile“ zemlje bivšeg Varšavskog pakta, pa i neke republike Sovejtskog Saveza? Izgubili smo Hladni rat, a oni su odmah prešli na drugu stranu, na stranu pobednika, kako bi podelili kolač. To jest, počeli su da sebe smatraju pobednicima u Hladnom ratu. Naša prava pobeda u sukobu oko Ukrajine za koalicioni zapadni svet biće katastrofa“, predviđa Suzdaljcov.
Kineski lider je u Moskvu stigao 20. marta, a državna poseta će trajati do 22. marta. Ovo je prvo putovanje Si Đinpinga u inostranstvo otkako je treći put izabran za šefa države.
Prvi susret Sija i Putina dogodio se pre 10 godina, a od tada se trgovinski promet između zemalja više nego udvostručio. Iznosio je oko 85 milijardi dolara, a sada je oko 185 milijardi. Cilj je da se u što skorije vreme dostigne suma od 200 milijardi.
Ekonomista Aleksandr Dudčak kaže da je savez Rusije i Kine, koji se demonstrira u Moskvi, najgora noćna mora za Vašington. Prema njegovim rečima, neformalni odnosi lidera Rusije i Kine, kao i rast trgovine pokazuju da se saradnja između dve zemlje jača. On ističe da SAD same „pale mostove“ i isključuju svaku šansu da izgrade odnose.
„Zasad se po inerciji kreću u pravcu usložnjavanja situacije i sa Rusijom i sa Kinom. Već su pripremili nove „kazne” za Kinu, nove razloge za uvođenje sankcija. Ovo je, naravno, neodgovorna i glupa politika za same SAD. Podseća me na histeriju na visokom međunarodnom nivou“, kaže Dudčak.
Što se tiče politike Pekinga, ona ima pragmatične ciljeve, nastavio je on.
„Očekuju da će se nakon okončanja sukoba obnoviti odnosi u svetu, ukinuti sankcije, a da će njihova ideja o stvaranju Puta svile od Baltika do Kine preko Rusije konačno biti realizovana, jer se sada ovi planovi urušavaju“, kaže ekspert.
Prema njegovim rečima, poslovna aktivnost se u svetu usporava zbog antiruskih sankcija, a to utiče na „rast Kine“, dodao je on.

Ko je za Kinu broj jedan?

Eksperti ocenjuju da se interesi Rusije i Kine trenutno „maksimalno podudaraju“. Rusko-kineska saradnja je primer saradnje u kojoj nijedna strana ne vrši pritisak na drugu.
Sergej Sanakojev, šef Centra za azijsko-pacifička istraživanja, podseća da Peking događaje u Ukrajini smatra sukobom Rusije i Zapada, ili, možda, u širim razmerama – između Zapada i Istoka, jer Zapad Kinu otvoreno naziva pretnjom.
On smatra da simbolična poseta Sija Moskvi demonstrira i to „ko je za Kinu broj jedan“.
Moskva i Peking, ističe ekspert, budući svetski poredak vide bezbednijim, pravednijim, multipolarnim. Poenta je da su svi umorni od američke hegemonije i da je vreme da se pređe na pravedniji svetski poredak.

Sputnjik